Primecujem ja da ti ne razumes sustinu onoga o cemu ja pricam, jer je offtopic...tj ovde se uglavnom smatra da je sve usmereno na temu striktno , na stav oponenta, na obaranje ili potkrepljivanje stava oponenta, a ne na nesto sto je totalno sporedno u ovoj temi , a moze da bude bitno i bitnije od ove teme...
Izostavio sam zbog copy paste efekta, zato sto je sustina u xxxxxxxx (neki odnos) pa onda dalje pastovano....kukavicluk se zadesio jer je zadnji u paste delu kod koga sam samo menjao ono sto je u nastavku....potpuno mi je nevazno da li se radi o kukavicluku ili hrabrosti, jer su oba gledana emotivno kroz posmatraca i stoga mi neke normativne razlike nisu vazne (prihvatljivost +/- od strahe drustva) jer je to deo metodologije koja ih posmatra.
Mogao sam da napisem pravda pa dalje kopi paste........ili umetnost pa dalje kopi paste, gde bi onda iz metafizike umetnosti postalo jasnije ogranicenje koje se dobija ljudskim stavovskim , razmisljanjem koje ovde obiluje na filozofiji...tj ono sto ja zovem sa primesama animalnog bas zbog tog stava svih ovih ljudi da je nemoguce vrsiti decentraciju , izopstenje licnosti i licnog iz analize nekog pojma, odnosa, smisla, ideje, sustine....
Iz metafizike umetnosti i uporedjenja sa umetnost.....je pre svega i iznad svega emotivna definicija "posmatrača"o postupcima pojedinaca ili grupe u odredjenim situacijama" sto moras priznati vecini drzi vodu, pa kad se tu ubaci instrumentalizacija, pa normativi, pa ostale kategorije za emocije, proces preslisavanja umetnosti iz ugla emocije otkriva zelju mnogih filozofa da pomalo idealizuju stvar, da je ne svedu na upotrebnu vrednost razlicitih nivoa, na sekspira cija vrednost nije u prenosenju ili budjenju ideja vec samo iskljucivo u emotivnom pobudjivanju i zadovoljenju razlicitih emotivno sazrelih osoba, nivoa, obrazovanja, percepcija itd...
Ovakvo sagledavanje ide na ruku postavljenom pitanju sta je sustina filozofije kroz emotivnu genezu, tj osecam dakle postojim kao ultimativni motiv.
Na taj nacin, igranjem dolazim do toga da ovdeprisutni uopste nisu na nivou ideje.
Oni ideju vide prilicno deformisano i dogmatsko upleteno , tako da mi dodje da koristim rec pomisao, samo da bi otreso ideologizaciju, koju teglje sa sobom ....
Kod njih je toliko upleteno emotivno u proces filozofskog razmisljanja da je na nivou samozadovoljavanja, a zene samozadovoljavanje zovu ....."drkanjem".
Dogme im pomazu da izlaze van i ulaze van toga, ali samo po sinama dogmi.Tako da ne primecuju osnovnu vezanost za "emotivno filozofiranje".
Bas je primer umetnosti dobar,gde osim nivoa estetike, zatim nivoa filozofsko-metafizicki-scientisticki-kreativnog(danas je to spojeno zbog degradacije termina filozofsko) imamo i kreativno-sinteticki....gde se komunicira na za sada i ovde ne definisanim "paketima" koji izazivaju ili idejno radjanje ili idejno prepoznavanje, naravno i idejnu simulaciju i idejnu mimikriju i idejno neprepoznavanje su prisutni.
Primenjivanjem iste psihologike, ne logike, vec nacina razmisljanja osobe, sto je metod predikcije njenih zakljucaka, i dobijanja naravno istovetnih zakljucaka kao i sama osoba, u obliku stavova, jer su osobe stavovske, idejno im je prilicno rudimentno i hijararhijski utemeljeno,moze se videti u praksi da je normalni tok misli okrenut i pokriva 1 i 2 oblast umetnosti dok se treca ne pojavljuje, jer je zasicenost i opstost zagusenja subjektivnim i individualno kreiranim idejama (radi razlicitosti koja toj osobi dokazuje njen identitet) odavno stvorila novi psihologicki filter kod tih osoba, koji optimizuje trosenje vremena suzavajuci kvalifikovane inpute za preispitivanje ili uopste percipiranje detalja....
I to je dovoljno , suzen input, bez obzira na razlog, stiti mozak i vreme, a dovodi do jacanja prve dve moci sagledavanja svega, ili primanja svega, dok treca nestaje...
Tek ce se u kasnijim godinama , kad proces vec debelo izvrsi poremecaje razmisljanja mozda primetiti da je covek postao sablon svojih stavova, govornik , a ne istrazivac.
Filozofija u kojoj je mislilac govornik moze da bude samo edukativna, nikako esencijalna filozofija...
Ali onda ucesnik i takav filozof mora to da znaju, uceniku i da naglase...da bez obzira na povremeno uskakanje sasvim novih ideja, kapacitet i profesora i ucenika, dakle svih ucesnika , je ispod potrebnog za istrazivacki pristup.
I onda se jedino moze desiti to da dualizam licnosti ucenika donese nesto dobro, pod uslovom da mu profesor ne ukrade i izdeformise upotrebljene reci i tako zatvori put jer reaktivira filtre u drugima sa tim sklopovima reci....
Edukativni profesor ne moze da se protegne do slamanja svojih dogmatskih puteva i zaokruzi istrazivacko cak i kad dodirne novu ideju....novu pomisao, zamisao....
Kao zakljucak se izvlaci da se onda masa filozofa moze svrstati upravo u scientisticki-eseisticku kategoriju, koja je ipak deo "emotivne filozofije" tj osnovni pokretac je emocija kod tih ljudi, te je sve kreirano samo u sluzbi njihovog emotivnog zadovoljavanja....
I da neemotivni retko imaju upornosti , strasti i snage da isplivaju i da im se promovisu misli.Te da to obicno ucine drugi kroz derivate njihovih ideja, sto je pitanje da li je dobro shvacena ideja, ili je degradirana na nivo tog drustvenog nivoa svesti i tog istorijskog trenutka....
) zato što veruješ, znaš da ćeš tako krenuti napred, 
