Hrabrost...?

Hrabrost:
Zamisli, ako mozes, da smo mi radili nesto slicno, kad smo izabrali vojnike i vaspitavali ih muzikom i gimnastikom. Nemoj misliti da smo to radili sa nekom drugom namerom, nego da ih osposobimo da, kao sto vuna prima boju, i oni sto potpunije prime u sebe zakone, i da njihovo mnenje o strasnome i o drugim stvarima zadrzi svoju boju, jer su oni po prirodi sposobni, a i primili su pravilno vaspitanje; cijedj, koji inace tako dobro pere, nece moci isprati svu boju, mislim na zadovoljstvo koje je jace od svake sode i pijeska, i na bol, strah i zudnju, sredstva jaca nego sto su svi ostali sapuni. Eto dakle, to je ta sposobnost da se zastiti 'ispravno mnenje' i zakonom ustanovljeno mnenje o stvarima kojih se treba i kojih se ne treba plasiti. A upravo tu sposobnost ja nazivam hrabroscu i mislim da sam je dobro odredio, osim ako ti nisi sklon da o tome nesto drugo kazes.

- Platon
 
..hm ..vjerovatno niste o tome razmišljali, ali postoje situacije kad vam se ne dozvoljava da budete hrabri...ionako vidim da mnogi zaziru od te osobine ..radi konformizma, straha od promjene i novog..rizik koji razum ne može prevazići..razum je sigurnost..ako hoćete dugo da živite u ravnoteži sa svojom okolinom..harmonično..često upadate u zamku ''vječitog razuma'' , i tako vaša zlatna sredina i umjerenost postepeno postaje suprotnost samom sebi..potrebne su hrabrosti, pa čak i ekstremi hrabrosti da bi mogli nastaviti ''razumno'' da živite ....
..situacije kad između dve hrabrosti trebate da izaberete jednu su za mene uvijek bile izazov..ne pretežak...znala sam koja vodi vremenom i mogućnosti ostvarenja one druge..razumom izabrati hrabri postupak, dati mu prioritet nad drugim...
....jedini trenutak kad se trebamo odreći privremeno hrabrosti, u stvari izabrati drugu vrstu hrabrosti, svjesno primati udarce bez kukanja je kad su naši najbliži u opasnosti i mi smo kraj njih..pretrpiti radi dobrobiti najbližih....
 
Poslednja izmena:
tgdanijela:
..hm ..vjerovatno niste o tome razmišljali, ali postoje situacije kad vam se ne dozvoljava da budete hrabri...ionako vidim da mnogi zaziru od te osobine ..radi konformizma, straha od promjene i novog..rizik koji razum ne može prevazići..razum je sigurnost..ako hoćete dugo da živite u ravnoteži sa svojom okolinom..harmonično..često upadate u zamku ''vječitog razuma'' , i tako vaša zlatna sredina i umjerenost postepeno postaje suprotnost samom sebi..potrebne su hrabrosti, pa čak i ekstremi hrabrosti da bi mogli nastaviti ''razumno'' da živite ....
..situacije kad između dve hrabrosti trebate da izaberete jednu su za mene uvijek bile izazov..ne pretežak...znala sam koja vodi vremenom i mogućnosti ostvarenja one druge..razumom izabrati hrabri postupak, dati mu prioritet nad drugim...
....jedini trenutak kad se trebamo odreći privremeno hrabrosti, u stvari izabrati drugu vrstu hrabrosti, svjesno primati udarce bez kukanja je kad su naši najbliži u opasnosti i mi smo kraj njih..pretrpiti radi dobrobiti najbližih....
Kliknite za proširenje...

јадна храброст којој треба дозвола...
 
...Oda hrabrosti...

...bilo je to davno....
..davno prije nego što sam se ja rodila...davno prije nego što ste se vi rodili...koračala je ovom zemljom....lomila je grane..mijenjala sudbine..govorila je rijetko ali glasno i oštro..pogled joj je dosezao do horizonta koji se svakim njenim korakom mijenjao....pričale su se priče....šaputalo se, nadalo i vjerovalo s jedne strane i strahovalo od njenog samog imena s druge strane...vjerovala je samo u jedno..i sljedila je to jedno..nebo ju je voljelo..zemlja ju je voljela...voda, vjetar, šuma, kiša i sunce....stvorili su je i voljeli..i željeli da živi...mnogo duže od jednog ljudskog života..mnogo duže od sjećanja..pala je jedne jeseni, zaborav ju je pokrio..obilježena prirodom...čekala je svoje vrijeme...žudila je da ponovo ugleda sve ono što ju je željelo ..
..Novo je stvoreno....prenešeno ....jedna kap kiše, jedan tračak sunca, jedan list šume bili su dovoljni i sve je bilo spremno da se opet pojavi......
 
NEREJ:
Ma,da Monti,u pravu si.Mada sam tu njegovu knjigu naveo samo zbog gore navedenog (mislim,retrospektive pojma hrabrosti u filozofiji).Slucajno imam tu njegovu knjigu u biblioteci,ali se sa mnogim njegovim razmisljanjima u toj knjizi ne slazem.Iako (gle),on vazi,kao za dobrog poznavaoca fil.egzistencije,tu je bas oko Sartra ,na primer,potpuno omanuo.Mislim,po meni.Da li je u pitanju los prevod,ili on sam,Tilih,ne znam.Treba imati hrabrosti i da se takve knjige prevedu. A,opet,da se drzimo teme,treba imati hrabrosti i da se takve knjige kritikuju .Uostalom,ja mislim da ljudima na Krstarici ne nedostaje hrabrost. Mislim,ima ovde mnogo hrabrih ljudi.Mnogo.
Samo da li treba da stanemo tu ?! Mislim,samo tu?
Kliknite za proširenje...

Kolega NEREJ :), nemamo problem nerazumijevanja;)

Tillich i jes takav kako si ga u obrisima preveo. Of course, da tu ne treba da pocinemo.
 
....vrijeme je...dugo smo ga čekali..nismo gledali unaprijed, nismo smjeli i znali smo to...živjeli smo samo u jednom trenutku..sada..nije postojala prošlost, ni budućnost..postojalo je samo sada..znoj nam je curio sa čela...iscrpljeni čak i pri odmoru iznenadili smo se koliko još imamo snage..srce nam je kucalo ritmično, iznenađujuće polako s obzirom na sat i po neprekidnog napora...osjećali smo se divno i snažno..bili smo spremni...došao je taj trenutak...pogledali smo se u oči a nismo se ni vidjeli...postojalo je samo sada i kako preživjeti..kako pobjediti...primali smo udarce..ali nismo ništa osjećali..jer smo se tako dugo pripremali...čekali smo da zadamo pravi udarac..i jesmo...dugo je trajalo...nije više bilo ni ideja..čudno ..ovoga puta osjetili smo umor....kap kiše, tračak sunca, list drveća..preuzeo je kontrolu u trenutku..kad je bilo najgušće...pojavio se ni otkud...čuvar nosioca prirode..iznenadio je protivnika..iznenadio je pobjednika....čuo se samo odjek...fantastično.....
 
...ponekad ni najiskusniji ne mogu predvidjeti neočekivane promjene....par oblačaka na nebu moglo je značiti idealno vrijeme i termiku, a moglo se svaki čas pretvoriti u suviše loše uslove...stvari se ponekad dese iznenada, a ponekad i zanemarimo upozorenja prirode jer želimo da bude drugačije..ali i mi smo dio prirode i to velikim djelom i neotkriveni dio...vjetromjer je pokazivao suviše veliku brzinu...ali bili smo već u vazduhu...kako manevrisati u takvim uslovima...koordinacija um-ruka...refleksi bili su u tom jedino sredstvo koje priroda daje, a protivnik je trenutno ona sama....svakim trzajem, zatezanjem užeta pretjela je nova opasnost...sad je bilo potrebno ne samo sačuvati sopstveni život , nego i život našeg pomagača...odluka je na nama...riskirati do kraja...ili poslušati svoje instinkte...priroda je moćnija..očigledno je...sačekati trenutak potencijalne bezbjednosti i iskoristiti ga...tračak sunca, kaš kiše, list drveća...bili su trenutni osjećaj, mali, sićušni..preuzeli su kontrolu..iskoristili povoljan trenutak...nisu čekali signal pomagača...odlučili su sami....odluka je ispala ispravna....pomagač je negodovao...nazvao je to neposlušnošću...nastavnik je prokomentarisao...reci mu....E da znaš uradit ću to ponovo, ako bude trebalo i zagrlio me sa smješkom......
 
tgdanijela:
...ponekad ni najiskusniji ne mogu predvidjeti neočekivane promjene....par oblačaka na nebu moglo je značiti idealno vrijeme i termiku, a moglo se svaki čas pretvoriti u suviše loše uslove...stvari se ponekad dese iznenada, a ponekad i zanemarimo upozorenja prirode jer želimo da bude drugačije..ali i mi smo dio prirode i to velikim djelom i neotkriveni dio...vjetromjer je pokazivao suviše veliku brzinu...ali bili smo već u vazduhu...kako manevrisati u takvim uslovima...koordinacija um-ruka...refleksi bili su u tom jedino sredstvo koje priroda daje, a protivnik je trenutno ona sama....svakim trzajem, zatezanjem užeta pretjela je nova opasnost...sad je bilo potrebno ne samo sačuvati sopstveni život , nego i život našeg pomagača...odluka je na nama...riskirati do kraja...ili poslušati svoje instinkte...priroda je moćnija..očigledno je...sačekati trenutak potencijalne bezbjednosti i iskoristiti ga...tračak sunca, kaš kiše, list drveća...bili su trenutni osjećaj, mali, sićušni..preuzeli su kontrolu..iskoristili povoljan trenutak...nisu čekali signal pomagača...odlučili su sami....odluka je ispala ispravna....pomagač je negodovao...nazvao je to neposlušnošću...nastavnik je prokomentarisao...reci mu....E da znaš uradit ću to ponovo, ako bude trebalo i zagrlio me sa smješkom......
Kliknite za proširenje...

неочекивано је што није предвиђено, а то нема везе са искуством.
 
goranbeograd:
неочекивано је што није предвиђено, а то нема везе са искуством.
Kliknite za proširenje...

..vremenski uslovi su bili neočekivani..reakcija pilota u tom trenutku bila je rizik...postojala su dva rizika...sačekati znak pilota Utve za otkačivanje jedrilice...ali vjetar je bio suviše jak..čekati 300m bio je rizik..Utva je drugo, Jedrilica je drugo...Utva ima motor i za nju nisu loši vremenski uslovi...pilot jedrilice je taj koji treba odlučiti šta uraditi..dešavalo se da padne i jedrilica i povuče Utvu sa sobom, poginu oba pilota...
...rizik je i sletati ispod 100m....visina je bila 150m..dovoljno da se dođe do mjesta za sletanje al u takvim uslovima bilo kakav let je opasan...
...pilot jedrilice je sletio, Utva je sletjela...oboje su ostali živi i letjelice čitave....
..nakon toga su prekinuti dalji letovi zbog lošeg vremena....
...da li je odluka bila ispravna....
...osjetiti u tom trenutku šta treba uraditi i odlučiti....ma odoh ja na sletanje....protumačeno je na više načina...zavisi ko tumači...mogli bi sad otvoriti temu filozofija letenja....
..ali važno je odlučiti kad je najteže...slijediti svoju odluku....da li je to hrabrost?....
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top