Једном браћа-Дуго сам размишљао да ли уопште да гледам ово јер је тема прилично осетљива а актери махом антипатични. Такође, и наслов је јако дискутабилан јер ако ти је неко брат, то ће остати заувек. Ипак, преломио је мазохизам и погледах и ову епопеју патетике упаковану у политички коректан целофан са препатетичним Ацом трицом, наивним Југословеном Дивцем, поносним Хрватом, покојним Драженом, национално свесним Тонијем и Дином и превише национално свесном Драженовом матером и неколико америчких ,,познавалаца'' прилика на Балкану. Не желећи да улазим у то, како је почео рат, како је извршено правно насиље, после којег је требало извршити и физичко истребљење Срба у Крајини, могу констатовати да сам само потврдио своје ставове о слици правоверних, поносних Хрвата и мантре која представља њихов идеал нормалног и жељеног понашања.
Прекинуле момчине сваки контакт са Дивцем, зато што је Србин. Попишам се ја на такве пријатеље. Још су знали и да је блентав и наивно југословенски настројен, али џаба. Каже Тони, породице су нам у рату, у животној опасности, па о чему онда причати са четником? Какви пријатељи!!! А, сироти Дражен, који је толико наглашавао своје хрватство и много пре Дивчевог скандала са шаховницом толико је био погођен тим актом да је заборавио свог брата, отписао га и препустио ветровима заборава. Да је неко, којим случајем, утрчао са српском тробојком, растргали би га Дино, Тони, Дражен и остала наша бивша, а колико видим и будућа браћа. Каже Аца трица-Хрватска је била једна од 6 република и нема ништа спорно што је неко унео хрватску заставу у терен-. Ха,ха игра се човек ћораве баке и дан данас. Врхунац филма је кад матер у једном моменту каже-Па, нисмо ми криви-, на Дивчеву жал за тим што се један период нису никако чули... Не, мати, ми смо криви, криви за све...
Но, да резимирам. Патетични искази са офуцаним фразама, логички климавим тезама и иритатнтним ликовима попут осведоченог србомрсца, који је уствари Србин, Аце трице.
)
