МАЧАК
Buduća legenda
- Poruka
- 25.542
http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Hladni-talas-u-srpsko-hrvatskim-odnosima.sr.html
Хладни талас у српско-хрватским односима
Време је за суштински српско-хрватски дијалог уместо протоколарних, какви су били до сада, и време је да се то охрабри и подржи, а не да се спотиче, каже Милодар Пуповац
Игра топло-хладно у односима Србије и Хрватске последњих недеља је опет у „минусу”. Почело је учесталим оптужбама одлазећег председника Хрватске Стјепана Месића на рачун Републике Српске и улоге Србије у унутрашњим односима у БиХ, а наставило се прошлонедељним наступом хрватских представника пред Међународним судом правде где су не само заступали косовске Албанце него и отворили питање Војводине. Заоштравање је кулминирало Месићевом најавом да ће опроштајни сусрет са лидерима региона одржи у Призрену на православни Божић. Београд је реаговао оштро упозоривши Загреб да је закорачио у унутрашње односе Србије и да се такво мешање не може толерисати.
Аналитичари оцењују да би овај последњи хладни талас могао да потраје, јер за било какав помак у међусобном дијалогу мора се сачекати нови станар председничког дома на загребачком Пантовчаку.
„Након одласка Драгољуба Мићуновића у Загреб и доласка Ива Санадера у Београд у марту ове године, изгледало је да ће се односи вратити у нормалан дијалог у коме треба да се реши мноштво отворених питања. Позитивни моменат се изгубио након што се Међународни суд правде у Хагу огласио надлежним за случај хрватске тужбе против Србије за геноцид”, каже Милан Симурдић, председник Форума за међународне односе Европског покрета у Србији и амбасадор СРЈ и СЦГ у Загребу од 2001. до 2005. године.
Жарко Пуховски, професор загребачког Филозофског факултета, констатује да су односи Србије и Хрватске последњих година били у политичком врху бољи него што су били у социјалној реалности, захваљујући неколицини политичара, а с хрватске стране пре свега захваљујући Стипи Месићу. „И сада је дошло на наплату то што смо добијали као предност захваљујући приватним способностима и карактеристикама неких политичара, рецимо господина Месића. Исто оно што никоме није сметало када су ствари ишле јако брзо напред, захваљујући шарму, темпераменту, па онда наравно и политичкој вољи господина Месића, сада на другој страни постаје проблем”, истиче он.
Пуховски Месићев позив колегама за сусрет у Призрену доживљава као лош виц. „То би био искок као кад бих ја мог пријатеља свештеника позвао на опроштајну вечеру у јавну кућу па се чудио зашто он тај гест сматра неприкладним”, рекао је он.
Пуховски сматра да у актуелној српско-хрватској причи влада Хрватске нема никакву улогу, јер се тренутно бави другим пословима и проблемима. „У Србији је тешко схватити да је читава прича са исказима на суду у вези с Косовом била искључиво учињена зато да би се Хрватска извукла из једне неугодне ситуације у којој се нашла при кочењу њеног уласка у ЕУ. И онда наравно догодило се то да је Србија изгубљена из вида”, истиче он.
Милорад Пуповац, председник Српског народног већа у Хрватској, оцењује да у односима Хрватске и Србије доминирају четири отворена крупна питања: повратак избеглица, питање Босне и Херцеговине, питање Косова, као и питање тужбе Хрватске против Србије за геноцид, коју сматра највећим проблемом у односима две земље.
„Београд и Загреб морају уложити велике напоре да у директном дијалогу, и то тако да буду уважени интереси и погледи обе стране, а не само једне као што то сада углавном превладава, почну решавати једно по једно од ових питања. Време је за суштински српско-хрватски дијалог уместо протоколарних какви су били до сада, и време је да се то охрабри и подржи, а не да се спотиче”, истиче Пуповац.
Симурдић каже да је веома тешко рећи који ће од присутних трендова (сарадња и назадовање) надјачати. „Ово са судовима упозорава на то да би могли надјачати неспоразуми. У сваком случају, до избора председника Хрватске тешко је направити пробој у дијалогу. Уз то, председнички избори могу довести до ванредних парламентарних, а изборне године нису добре за дијалог”, оцењује он.
Хладни талас у српско-хрватским односима
Време је за суштински српско-хрватски дијалог уместо протоколарних, какви су били до сада, и време је да се то охрабри и подржи, а не да се спотиче, каже Милодар Пуповац
Игра топло-хладно у односима Србије и Хрватске последњих недеља је опет у „минусу”. Почело је учесталим оптужбама одлазећег председника Хрватске Стјепана Месића на рачун Републике Српске и улоге Србије у унутрашњим односима у БиХ, а наставило се прошлонедељним наступом хрватских представника пред Међународним судом правде где су не само заступали косовске Албанце него и отворили питање Војводине. Заоштравање је кулминирало Месићевом најавом да ће опроштајни сусрет са лидерима региона одржи у Призрену на православни Божић. Београд је реаговао оштро упозоривши Загреб да је закорачио у унутрашње односе Србије и да се такво мешање не може толерисати.
Аналитичари оцењују да би овај последњи хладни талас могао да потраје, јер за било какав помак у међусобном дијалогу мора се сачекати нови станар председничког дома на загребачком Пантовчаку.
„Након одласка Драгољуба Мићуновића у Загреб и доласка Ива Санадера у Београд у марту ове године, изгледало је да ће се односи вратити у нормалан дијалог у коме треба да се реши мноштво отворених питања. Позитивни моменат се изгубио након што се Међународни суд правде у Хагу огласио надлежним за случај хрватске тужбе против Србије за геноцид”, каже Милан Симурдић, председник Форума за међународне односе Европског покрета у Србији и амбасадор СРЈ и СЦГ у Загребу од 2001. до 2005. године.
Жарко Пуховски, професор загребачког Филозофског факултета, констатује да су односи Србије и Хрватске последњих година били у политичком врху бољи него што су били у социјалној реалности, захваљујући неколицини политичара, а с хрватске стране пре свега захваљујући Стипи Месићу. „И сада је дошло на наплату то што смо добијали као предност захваљујући приватним способностима и карактеристикама неких политичара, рецимо господина Месића. Исто оно што никоме није сметало када су ствари ишле јако брзо напред, захваљујући шарму, темпераменту, па онда наравно и политичкој вољи господина Месића, сада на другој страни постаје проблем”, истиче он.
Пуховски Месићев позив колегама за сусрет у Призрену доживљава као лош виц. „То би био искок као кад бих ја мог пријатеља свештеника позвао на опроштајну вечеру у јавну кућу па се чудио зашто он тај гест сматра неприкладним”, рекао је он.
Пуховски сматра да у актуелној српско-хрватској причи влада Хрватске нема никакву улогу, јер се тренутно бави другим пословима и проблемима. „У Србији је тешко схватити да је читава прича са исказима на суду у вези с Косовом била искључиво учињена зато да би се Хрватска извукла из једне неугодне ситуације у којој се нашла при кочењу њеног уласка у ЕУ. И онда наравно догодило се то да је Србија изгубљена из вида”, истиче он.
Милорад Пуповац, председник Српског народног већа у Хрватској, оцењује да у односима Хрватске и Србије доминирају четири отворена крупна питања: повратак избеглица, питање Босне и Херцеговине, питање Косова, као и питање тужбе Хрватске против Србије за геноцид, коју сматра највећим проблемом у односима две земље.
„Београд и Загреб морају уложити велике напоре да у директном дијалогу, и то тако да буду уважени интереси и погледи обе стране, а не само једне као што то сада углавном превладава, почну решавати једно по једно од ових питања. Време је за суштински српско-хрватски дијалог уместо протоколарних какви су били до сада, и време је да се то охрабри и подржи, а не да се спотиче”, истиче Пуповац.
Симурдић каже да је веома тешко рећи који ће од присутних трендова (сарадња и назадовање) надјачати. „Ово са судовима упозорава на то да би могли надјачати неспоразуми. У сваком случају, до избора председника Хрватске тешко је направити пробој у дијалогу. Уз то, председнички избори могу довести до ванредних парламентарних, а изборне године нису добре за дијалог”, оцењује он.