Управо овим елементима је се користио и господин Александар Палавестра, када је радио своју верзију грба Лазаревића (види: Душан Спасић, Душан Мрђеновић, Александар Палавестра; ''Родословне таблице и грбови српских Династија и Властеле''; Бата; Београд; 1991.; стр. 107.). Господин Палавестра, као врсни познаваоц тематике, направио је изванредан приказ овога грба и то користећи се аутентичном хералдичком грађом. Ипак, реч је о претпостављеном грбу Деспота Стефана Лазаревића, који би се (крајње условно, наравно) могао назвати и апокрифним. Елем, овај грб се састоји из витешкога штита црвене боје и троугластога или варијашкога типа. Интересантно је напоменути да се управо овај грб, који Вам описујемо, налази и на покрову за мошти Светога Кнеза Лазара Косовскога великомученика, а у манастиру Раваници! Поље штита је искошено, што говори да је сам грб старији од краја XIII века. На штиту се налази усправљени (попут ''колца'') двоглави орао у полету. Орао је беле боје, што је константа у српској владарској символици. Око штита је обавијен зелени змај са црвеним Крстом на склопљеноме крилу. Змај је окренут у десну хералдичку страну, разјапљених је уста, а реп му је обмотан око врата. Овај символ је, уствари, био знак чувенога витешкога реда ''Змаја'', којега је 1408. године основао угарски Краљ Жигмунд Луксембургшки. Као главни у првоме реду ордена овога витешкога реда и наш Деспот Стефан је имао право да употребљава у своме грбу мотив змаја.