Хералдика и њени принципи

AltinaD:

Да, али Срби су европски хришћани, а хералдика је наше опште културно наслеђе, и косило би се и са нашом историјом да нам грбови буду такви. комунисти више нисмо, хвала Богу, мада ми се чини да неки у срцу и даље... бљак.

Е, сад, округли штит... што то никад није заживело у нашој хералдици, појма немам. Ја бих био врло увређен да имам грб са округлим штитом, а да ме питаш зашто, опет појма немам... Ево, Американци су намерно хтели да се дистанцирају од европских правила, такав је њима онај "грб". Ал џаба, и ту врви од херладичких правила...

ништа не фали претерано амблему РС, али да је Српска фирма за продају свињчади, а не практично држава... недостојно. Мани ти заставу Казахстана Борату, ако је оно грб и застава... ужас, добро немају "ћитав ћилим" на застави
 
По мом скромном мишљењу, није проблем да застава буде тробојка. Додуше ја бих ту додао и грб РСп. Е ту је проблем, грб РСп треба да буде аутентичан, а не модификовани грб РС. Али свакако у оваквој ситуацији подржавам и тај ''модификовани грб РС''.
 
Gráthas Ó Domhnálainn:
Да, али Срби су европски хришћани, а хералдика је наше опште културно наслеђе, и косило би се и са нашом историјом да нам грбови буду такви. комунисти више нисмо, хвала Богу, мада ми се чини да неки у срцу и даље... бљак.

Е, сад, округли штит... што то никад није заживело у нашој хералдици, појма немам. Ја бих био врло увређен да имам грб са округлим штитом, а да ме питаш зашто, опет појма немам... Ево, Американци су намерно хтели да се дистанцирају од европских правила, такав је њима онај "грб". Ал џаба, и ту врви од херладичких правила...

ништа не фали претерано амблему РС, али да је Српска фирма за продају свињчади, а не практично држава... недостојно. Мани ти заставу Казахстана Борату, ако је оно грб и застава... ужас, добро немају "ћитав ћилим" на застави

Видим да си у праву, стручњак си за ову тему! :wink:
Али боље и овај амблем него грб са, не дај Боже, неким љиљаном, или још горе, шаховницом и полумесецом!
Срби чине око 90% становништва Српске и сада њен грб мора имати симболе под којима су Срби страдали! Ужас!!!
 
Државни знамен Казахстана и није грб. То је такође амблем, док грб Белизеа итекако упошљава и штит...

Управо о томе сам Вам и говорио!

Белизе има грб, а Казахстан га нема, као што га нпр, није имала ни СФРЈ...
 
CTEMA:
Државни знамен Казахстана и није грб. То је такође амблем, док грб Белизеа итекако упошљава и штит...

Управо о томе сам Вам и говорио!

Белизе има грб, а Казахстан га нема, као што га нпр, није имала ни СФРЈ...

Рекох, не разумем се ја у хералдичка правила баш најбоље... али зато сам овде да нешто научим!
 
Немојмо се заваравати!

Српска никада не може ни имати грб, који ће задовољити и њен државотворни народ и хрвате и потурице!

То је, напросто, утопија!

Уосталом, ваљда је свакоме јасно да балијама и не смета грб као такав, већ сама Српска и неће се смирити док је не униште и не претворе у своју џамахирију!

Они неће имати мира док својим воњем лоја не загаде и Требиње и Сребреницу и Бањалуку...

Дакле, ово и није хералдичко, већ par exellance политичко питање и питање опстанка остатка остатака прекодринских Срба и њихове једине преостале Државе...

Ово са грбом је само њихов символични ударац на све оно што је Србину Свето и Честито и Миломе Богу приступачно!

Запитајте се одкуд је духовној копилади Османлија уопште битна хералдика?

Хералдика је превасходно феномен и пород хришћанске цивилизације и исламу је готово страна.

Уосталом, зар хералдика није и поникла управо из крсташких ратова, вођених против истих оних који би данас да опогане онај знамен под којим су наши јунаци војевали за Крст часни и слободу златну?
 
AltinaD:
Рекох, не разумем се ја у хералдичка правила баш најбоље... али зато сам овде да нешто научим!

Хвала Богу!

Лепо је што има све више људи код нас, које привлачи и интересује та фасцинантна уметност и наука.

Добродошли у чаробни свет грбова!
 
Оно што мени одудара од српске традиције јесте застава Црне Горе. Исправите ме ако грешим, али онај лав "вуче" на Млетачку репубику. Бар да је српска тробојка, а не онако сувише црвена позадина...
 
AltinaD:
Видим да си у праву, стручњак си за ову тему! :wink:
Али боље и овај амблем него грб са, не дај Боже, неким љиљаном, или још горе, шаховницом и полумесецом!
Срби чине око 90% становништва Српске и сада њен грб мора имати симболе под којима су Срби страдали! Ужас!!!

Хвала, нисам стручњак, само приучени ентузијаста. Има стручњака, хвала Богу! Стема је у праву, никад они неће бити задовољни. Врло ценим и поштујем што си поделио своје мишљење са нама, као грађанин Српске, и уверен сам да већина тамо мисли као ти. Жао ми је толике мржње међу народима, ако ништа друго макар због следећег логичног следа размишљања:

Олако препуштамо наше наслеђе. Тај грб Котроманића, са љиљанима, па он је исто српски јер ми сматрамо ту династију нашом! Ако су грбови превасходно хришћанско наслеђе, сви Бошњаци су практично изгубили право на њега, јер су муслимани, опет Стема то већ устврди. Нек смисле неку своју тугру, онај султанов потпис, тако нешто... што краду наше... Даље, на грбу Србије су два љиљана. Ма на мом грбу је један! Тако да и на грудима двоглавог орла буде уместо српског крста Котроманићки грб са љиљанима, исто би био српски као и овај. Али, сад је готово, узурпаторски су га присвојили, убијали под њим, тешко би то народ сварио...

Шаховница је потпуно друга прича. Стварно је нељудски срамотно да траже њу на грбу Српске. Са друге стране они јесу конститутивни народ на папиру, тако да можемо само да шкгућемо зубима и да смислимо неко решење „да се Власи не досете“. Зато сам се и играо у оној почетној поруци на ону тему, треба да буде неко решење да само личи на шаховницу, али да не буде. Немојмо заборавити да је црвена српска национална боја.
 
AltinaD:
Оно што мени одудара од српске традиције јесте застава Црне Горе. Исправите ме ако грешим, али онај лав "вуче" на Млетачку репубику. Бар да је српска тробојка, а не онако сувише црвена позадина...

Формица је наш увежени саговорник из Црне Горе који заступа идеју Црногораца као посебне нације. Што се мене тиче, српска тробојка као „народна застава“ за све српске земље је најпростије и најелегантније решење, па нек онда свака ставља свој грб на њу, као што ћемо, тако ми браде (хе, хе), да урадимо и са Војводином, пре или касније. Али у Црној Гори је већина изгласала такву заставу, и шта је ту је. Засад. Опет, не заборавимо да је црвена боја српска национална... а лав ваљда и јесте млетачки, али династија Петровића га је ставила на свој грб и ту нема мрдања више.
 
Pijanista:
По мом скромном мишљењу, није проблем да застава буде тробојка. Додуше ја бих ту додао и грб РСп. Е ту је проблем, грб РСп треба да буде аутентичан, а не модификовани грб РС. Али свакако у оваквој ситуацији подржавам и тај ''модификовани грб РС''.

потписујем све што си рекао, земљак ;)
 
Морам признати да ми неке ствари нису јасне. После полемике са г. Маровићем у којој је, како многи сматрају, потпуно тријунфовао, владика Амфилохије је учинио корак који је поништио све оно о чему је писао. Потпуно сам збуњен, ако неко има више информација био бих му благодаран да му неке ствари објасни.
Повод је, наравно, доња вест.

"...Crnojevića barjak na Cetinjskom manastiru

Na vrhu Cetinjskog manstira, umjesto dosadašnje srpske trobojke sa četiri ocila, juče je istaknuta stara crnogorska zastava crvene boje sa dvoglavim orlom, obrubljena zlatnom bojom, pišu Vijesti.
U Mitropoliji crnogorsko-primorskoj su kazali da je to zastava Ivana Crnojevića, osnivača Cetinjskog manastira. Kako je objašnjeno, ova zastva je replika prve zastave Crne Gore iz vremena Crnojevića. Po uzoru na nju rađena je i sadašnja zvanična državna zastava.
"Zastava Crnojevića se posljednih petnaestak godina ističe na zvonik Cetinjskog manastira za Petrovdan, Vaskrs, Božić i Bogojavljenje, kazao je za Vijesti rektor cetinjske Bogoslovije Gojko Perović.
Brojni Cetinjani, međutim, juče se nijesu mogli sjetiti kada su posljednji put vidjeli zastavu Crnojevića na vrhu manastira. Trobojke sa ocilima svi se vrlo dobro sjećaju, pišu Vijesti."
 

Prilozi

  • hag-yu1.jpg
    hag-yu1.jpg
    26,7 KB · Pregleda: 12
Gráthas Ó Domhnálainn:
Формица је наш увежени саговорник из Црне Горе који заступа идеју Црногораца као посебне нације. Што се мене тиче, српска тробојка као „народна застава“ за све српске земље је најпростије и најелегантније решење, па нек онда свака ставља свој грб на њу, као што ћемо, тако ми браде (хе, хе), да урадимо и са Војводином, пре или касније. Али у Црној Гори је већина изгласала такву заставу, и шта је ту је. Засад. Опет, не заборавимо да је црвена боја српска национална... а лав ваљда и јесте млетачки, али династија Петровића га је ставила на свој грб и ту нема мрдања више.

Grathas-e upravo tako. To su stari simboli Crne Gore i izabrala ih je većina pa neka tako i bude,
 
Kha:
Морам признати да ми неке ствари нису јасне. После полемике са г. Маровићем у којој је, како многи сматрају, потпуно тријунфовао, владика Амфилохије је учинио корак који је поништио све оно о чему је писао. Потпуно сам збуњен, ако неко има више информација био бих му благодаран да му неке ствари објасни.
Повод је, наравно, доња вест.

"...Crnojevića barjak na Cetinjskom manastiru

Na vrhu Cetinjskog manstira, umjesto dosadašnje srpske trobojke sa četiri ocila, juče je istaknuta stara crnogorska zastava crvene boje sa dvoglavim orlom, obrubljena zlatnom bojom, pišu Vijesti.
U Mitropoliji crnogorsko-primorskoj su kazali da je to zastava Ivana Crnojevića, osnivača Cetinjskog manastira. Kako je objašnjeno, ova zastva je replika prve zastave Crne Gore iz vremena Crnojevića. Po uzoru na nju rađena je i sadašnja zvanična državna zastava.
"Zastava Crnojevića se posljednih petnaestak godina ističe na zvonik Cetinjskog manastira za Petrovdan, Vaskrs, Božić i Bogojavljenje, kazao je za Vijesti rektor cetinjske Bogoslovije Gojko Perović.
Brojni Cetinjani, međutim, juče se nijesu mogli sjetiti kada su posljednji put vidjeli zastavu Crnojevića na vrhu manastira. Trobojke sa ocilima svi se vrlo dobro sjećaju, pišu Vijesti."


Kha Gospodin Amfilohije je ovđe u pravu. Ne znam tačno od kad ali sam vazda za značajne crkvene praznika na zvoniku Cetijnjskog Manastira viđao crvenu kvadratnu zastavu sa dvoglavim orlom, ne bih se mogao zakleti u vezi boje ali mi se čini da je bio bijeli ili blijedo žuti, i to je tačno. Kao što je tačno da je u drugim danima bila crkvena zastavaa SPC. To je ono što sam ja viđeo i što mogu potvrditi. Ja inače ne živim na Cetinju nego u Podgorici a rođen sam u Nikšiću a porijeklom iz plemena Banjana kojima pripada dio nekadašnjeg plemena Korijenići.
 
Kha:

Осећам се посрамљено, Кха, што нисам сам ставио тај линк, иовако живим од тог архива на седам минута хода... Одавно се премишљам да одем и да копам по њему...

Што се тиче грбова заната, они су аустроугарски, наравно, и мислим да је био закон да су морали да буду видно постављени, мада ја никад нисам видео ни један очуван на улицама Патковграда (како неки Панчевци у шали зову Панчево, јер је пре неколико година на табли за улаз у град било прешкрабано Панчево и дописано Патковград...) није било тад лако отворити радњу овде, Магистрат је имао последњу реч, и ако би било више пекара него што би они сматрали да је потребно, мог'о си да се сликаш, брацо...

Ево вам грб Панчева, кад смо већ на тој теми.

Тренутно је у музеју изложба слика и објеката СПЦ из Панчева, невероватне старине, а интересантна је и застава првог српског певачког друштва из Панчева (најстаријег у Срба и сам сам неких шсет месеци певао у њему) из прве Југославије, са краљевским грбом Карађорђевића. Кад сликам, послаћу.
 

Prilozi

  • grb Panceva2.jpg
    grb Panceva2.jpg
    33,7 KB · Pregleda: 6
FORMICA:
Radogoste ne mogu vjerovati da su zamjenili pravi grb nekom karikaturom zbog sotonskih simbola na grbu. Oni su čak vjerovali da se nesreće događaju zbog grba grada. Čak heraldičare uče da je kamena kruna KULA?! Zbog svega ovoga treba popularisati heraldiku i ljudima objašnjavati o čemu se radi. Zaista nevjerovatno, onako lijepi grb zamjeniti starim zbog sujevjerja!?!?!?

Да,а занимљиво је да је тај човек чак виши кустос Народног музеја у Пожаревцу.
У реду је да неко изнесе примедбу на грб али тврдити да се због њега дешавају убиства и несреће у граду...мислим да је несувисло.
 
галерији „Гласник” у Београду до 5. августа траје изложба књижних листића који су временом постали јединствена уметничка дела

Примерци екслибриса
(Фотодокументација „Политике”)



Екслибрис? Шта је то? Звучи познато, али тешко да би већина људи знала одговор. Екслибрис друштво Београд организовало је изложбу „Свет екслибриса” која је отворена прексиноћ у Галерији „Гласник” у Београду и траје до петог августа. Посетиоци ће бити у прилици да виде неке од најлепших примерака књижних листића, како гласи превод латинског израза ex libris.

Морате бити довољно „откачени” да бисте поседовали колекцију екслибриса, каже за наш лист председник Екслибрис друштва Београд Часлав Оцић, који је и члан јапанског удружења. Другим речима, само љубитељи књиге, сликарства и уметности уопште наручују од уметника израду екслибриса. То је књижни листић који се обично лепи на унутрашњу страну корица књига, обавезно садржи име власника књиге и постоји још од античког доба. Тада је у виду печата указивао на власника свитка или глинене плоче у месопотамској култури.

Прави процват екслибрис доживљава тек после Гутенберговог открића покретних слова и масовним штампањем књиге. Лагано, екслибриси су постали мала уметничка дела (данас формат не сме бити већи од 13 центиметара) која се раде у разним техникама. Почетком 20. века екслибрис прераста у графичку дисциплину, а уобичајене технике су дрворез, линорез, бакропис, сито штампа или литографија, објашњава Часлав Оцић. Развојем технологије, екслибрис може представљати и фотографија или нека од компјутерских техника које омогућују веће тираже отисака књижних листића.

Многе познате личности у светској и нашој историји наручивале су од уметника екслибрисе. У нашој традицији рачуна се да је први познат листић у облику печата имао Свети Сава, каже Часлав Оцић и помиње још патријарха Рајачића с краја 18. века, Михајла Пупина и Јосипа Броза Тита као власнике књига украшених екслибрисима. Британска краљица Елизабета II има чак и саветника за екслибрис дворске библиотеке, који објављује своје радове у „Екслибрис летопису”, часопису београдског друштва.

Екслибрис друштво Београд основано је 1994. године и од тада је члан Међународне федерације љубитеља екслибриса. Броји више од 250 чланова из земље и иностранства које учествују на светским изложбама екслибриса. Домаћин светског конгреса ове дисциплине биће Пекинг 2008. године, а занимљиво је истаћи да кинески министар културе има помоћника за екслибрис, каже наш саговорник.

На изложби у „Гласнику” представљени су радови Бранка Миљуша, Богдана Кршића, Александра Дерока, Милоша Ћирића, Павела Чањија и других уметника. Црно-бели отисци пејзажа са усамљеним дрвећем аутора Шигеки Томуре из Јапана освајају на први поглед.

Београдско друштво је 1995. године било домаћин мећународне смотре екслибриса, а за септембар је планирано друго тријенале у организацији са бугарским удружењем на тему „Хлеб”.
Б. Стојаковић
[објављено: 11.07.2007.]
 

Back
Top