Хералдика и њени принципи

mmmile:
Истина....

Него, Стемо, да вас приупитам, раније је већ било помињано на форуму то да нам је државна застава, заједно са грбом, траљаво урађена (колико се сећам помињали сте грешке код типа орла и круне, која је шпанска, као и врат орла и померање грба за 1/7 улево). Шта би Ви урадили по питању заставе да имате неким случајем моћ одлуке, тј. како би изгледала застава која би достојно историјски представљала Србију, а која би била хералдички исправна? Да ли би била слична застави Српске Крајине из 90-их година прошлог века?

П.С. Унапред се извињавам ако сам "лупио" нешто....


Ако погледате раније поруке, видећете да ја нисам износио примедбе ни на заставу ни на грб Србије.

Било је примедаба (са којима се ја не слажем!), али су их износили други уважени дискутанти.

Што се мене тиче - питање грба Србије је коначно разрешено 1882. године Господње, а питање државне заставе Србије је тренутно разрешено 2006. године Господње...
 
Свака част за грб Раденковића, ал', "к'о о чему баба о уштипцима", тако и ја - може ли мало објашњења? Каква је симболика две главе белог вука а нарочито ознаке на главнојм јарболу једрењака (делује као стилизовано сунце)? И на крају, рече Стема да је г. Раденковић из витешке фамилије - може ли нешто ближе о томе?
Унапред хвала и поздрав свима а ево како изгледа једна од мајсторија, раније помињаног руског мајстора хералдике, г. Валерија Јегорова
 

Prilozi

  • images.jpg
    images.jpg
    5,5 KB · Pregleda: 109
Имам утисак да није баш сваки пут умесно питати за симболику нечијег грба, ако је у питању лични и породични грб. Јер се на известан начин залази у нешто што је лично или нешто што је лично и ирационално па самим тим и не тако лако објашњиво. Ја верујем да се доста тога може уочити и разумети. Е, сад, то што нисам познавалац хералдике не знам да ли имам права на таква питања.

Надам се да ме није нико погрешно разумео. Али, на крају крајева и мене занима симболика грба г. Раденковића.
 
CTEMA:
Ако погледате раније поруке, видећете да ја нисам износио примедбе ни на заставу ни на грб Србије.

Било је примедаба (са којима се ја не слажем!), али су их износили други уважени дискутанти.

Што се мене тиче - питање грба Србије је коначно разрешено 1882. године Господње, а питање државне заставе Србије је тренутно разрешено 2006. године Господње...

Извињавам се
 
dakica:
Имам утисак да није баш сваки пут умесно питати за симболику нечијег грба, ако је у питању лични и породични грб. Јер се на известан начин залази у нешто што је лично или нешто што је лично и ирационално па самим тим и не тако лако објашњиво. Ја верујем да се доста тога може уочити и разумети. Е, сад, то што нисам познавалац хералдике не знам да ли имам права на таква питања.

Надам се да ме није нико погрешно разумео. Али, на крају крајева и мене занима симболика грба г. Раденковића.


Нема ничега непристојнога у Вашем питању, као ни у питању Кха.

Вукови (бели) су српске тотемске животиње. Осим ога, Раденковићи старином потичу из предела данашње Црне Горе, тако да је символика јасна.

У питању су двојица браће - ратника и њиховога оца. Зато је један вук осврнут, што помало треба да подсети на положај глава српскога двогавога орла и символично сведочи да им се не може прикрасти ни са леђа ни спреда. Увек на опрезу...

Символ са једра лађе (символ Св. Николе - породичне Славе) упућује на Прокупље - завичај Раденковића...

Раденовићи, иначе, нису витешка фамилија у смислу припаништва некоме од постојећих Витешких Редова. Наиме, њихови преци, као и данашњи Раденковићи су учествовали у свим српским осободилачким ратовима истичући се и за то су обијали одликовања и у прошлости и током последњих наших отаџбинских ратова.

Дакле, не ''витешка'' фамилија у нобилијарноме смислу, већ у изворноме смислу витештва...
 
Brojka:
Za svaku pohvalu.
Prethodno ste spomenuli nesto o grbu Vojvodine. Ako biste bili ljubazni nesto konkretnije o tome?
Iako ovo pitanje nije direktno meni upućeno, moram da objasnim kako ja to vidim na osnovu diskusija na ovom forumu (možda će nekom biti malo cinično, ali nadam se da mi nećete zameriti).
Dakle ovako, većina srpskih zemalja ima svoje simbole što niko ne spori.
Pošto je Srbija zemlja sa dugom heraldičkom tradicijom, većina srpskih zemalja je razvijala svoje simbole u skladu sa srpskom hiljadugodišnjom heraldičkom tradicijom, a bez uticaja nazadnih stranih heraldičkih elemenata. Tako da danas većina srpskih zemalja ima sasvim originalne heraldičke simbole koji jasno i nedvosmisleno predstavljaju određenu teritoriju.
Najbolji primeri za to su sledeći:
1. grb Vojvodine: na crvenom štitu krst sa ocilima (po ‚‚ustavu'' Srpske Vojvodine)
2. grb Republike Srpske: na crvenom štitu orao, kruna i krst sa ocilima bez ljiljana
3. grb Republike Srpske Krajine: na plavom štitu orao, kruna i krst sa ocilima bez ljiljana
4. grb Republike Srbije: na crvenom štitu orao, ljiljani i krst sa ocilima, kruna iznad štita
Uostalom nije to toliko ni bitno, ionako se grbovi Vojvodine i RS svaki čas ukidaju ili skidaju.
Jedino se državni grb još nekako drži, ali ko zna možda nam uskoro vrate drevni srpski grb sa zupčanikom i ocilima bez krsta.
 
CTEMA:
Нема ничега непристојнога у Вашем питању, као ни у питању Кха.

Вукови (бели) су српске тотемске животиње. Осим ога, Раденковићи старином потичу из предела данашње Црне Горе, тако да је символика јасна.

У питању су двојица браће - ратника и њиховога оца. Зато је један вук осврнут, што помало треба да подсети на положај глава српскога двогавога орла и символично сведочи да им се не може прикрасти ни са леђа ни спреда. Увек на опрезу...

Символ са једра лађе (символ Св. Николе - породичне Славе) упућује на Прокупље - завичај Раденковића...

Раденовићи, иначе, нису витешка фамилија у смислу припаништва некоме од постојећих Витешких Редова. Наиме, њихови преци, као и данашњи Раденковићи су учествовали у свим српским осободилачким ратовима истичући се и за то су обијали одликовања и у прошлости и током последњих наших отаџбинских ратова.

Дакле, не ''витешка'' фамилија у нобилијарноме смислу, већ у изворноме смислу витештва...

Хвала на објашњењу. Морам да кажем да ми код сваког грба посебну пажњу привлачи мото. И сама чињеница да је неки мото на латинском или на старословенском у мени буди једно поштовање. Посебно бих истакао да мото на старословенком у мени буди једну лепу радост. Иако, ја, на жалост не знам старословенски језик, надам се да така неће дуго остати. И верујем да се на известан начин и преко хералдике може вратити међу народ.

Хтео бих да питам, да ли се мото на грбу кроз генерације може мењати?
 
dakica:
Хвала на објашњењу. Морам да кажем да ми код сваког грба посебну пажњу привлачи мото. И сама чињеница да је неки мото на латинском или на старословенском у мени буди једно поштовање. Посебно бих истакао да мото на старословенком у мени буди једну лепу радост. Иако, ја, на жалост не знам старословенски језик, надам се да така неће дуго остати. И верујем да се на известан начин и преко хералдике може вратити међу народ.

Хтео бих да питам, да ли се мото на грбу кроз генерације може мењати?

Да, бива да се мото мења чак и у истој генерацији, мада треба тежити његовј трајности.

Верујем да би идеално било достићи узор оних хералдички утемељенијих предања, где де се и девизе (најчешће као бојни покличи) у истој породици баштине столећима.

Зато и ја највише (за српске Армигере) преферирам мотое на црквенословенскоме језику, који би се односили на најдревније породично наслеђе, а код нас Срба је то - Слава.
 
Srebrena:
Поздрав свима, пратим вас повремено јер мало знам о овој теми а прилично је интересантно.
Интересује ме чији је грб на коме је вепрова глава прободена стрелом?И каква је симболика ?
Видела сам скоро једну стару карту Србије и околних земаља на којој је Србија представљена таквим грбом..

To je navodni grb Tribalije, imas taj simbol na primer na grbovnoj zastavi Vozdovca. Tribali su tracko pleme koje je nekada naseljavalo ove nase prostore.
Nista cudno sto je karta Srbije obelezena tim grbom, s obzirom da su srpske vladare vizantijski i drugi pisci cesto nazivali arhontima Tribala, a Srbiju Tribalijom.
Ovaj simbol inace predstavlja pobedu.

vozdovac.gif
 
Srebrena:
Хвала, баш је било брзо :)
И на римским картама су Трибали Србљи..

А има ли породица које су задржале овај симбол као породични грб?

Meni nije poznato. Nadam se da ce ti odgovriti ovi momci sto se vise interesuju za heraldiku, kad svrate.

Evo recimo isti simbol imas na zastavi iz I srpskog ustanka:

zastava21.jpg
 
Најстарији пример на нашем поднебљу се и сада назире на каменорезу на чувеној капији Еугена Савојскога у Доњем Граду београдскога Калемегдана.

А можда је најлепши пример са чувенога печата Правитељствујушчега Совјета Сербскога.

Иначе, према срандардима Српскога хералдичкога друштва, дозвољена је употреба овога символа у месној хералдици, али је у личним (породичним) грбовима ''резервисана'' искључиво за Чланове Краљевскога Дома Карађорђевића.

Иначе, и у нашој повести је употреба овога символа (којему, иначе, неки истраживачи приписују француско происхођење) у породичној хералдици била изузетно ретка.

Ја могу да се сетим сличнога символа једино на грбу Господара Јеврема Теодоровића-Обреновића...
 
Srebrena:
Хвала вам свима на одговорима..Интересантно је да се везује само за владаре, претпостављам да то значи изузетно старо ( и повлашћено) порекло символа.

Ја сам ових дана трагала мало (углавном по Нету) и нашла да се Трибалијом сигурно може сматрати део око Мораве и Тимока , као и то да се вепар (неустрељен)као символ у паганској митологији Словена у прехришћанско време везује за личност Влеса. Он се тумачи као господар сточара, владар загробног живота и везан је за симболику месеца.. Једну илустрацију нађох на почетку превода књиге ( научно непотврђених дашчица митолошке садржине) са руске територије
http://www.tolkien.co.yu/publikacije/VelesovaKnjiga.pdf
Можда је то још један путоказ у тумачењу порекла символа..

Hvala na linku :)
 
Ko čeka taj dočeka. Zahvaljujem na odgovoru, zaista konkretnije nije ni moglo. Pijanisti takodje zahvaljujem.
Moje primarno interesovanje ustvari vezano je za obeležja Reda Zmaja za koji se tvrdi da je nastao po uzoru na naš viteški Reda Sv. Đorđa.
U zadnje vreme činjenice o nastanku ovog reda bude interesovanja u javnosti, pa ako biste mogli dati Vaš doprinos po pitanju heraldike i obeležja za isti.
 
А да се не употреби комунистичка терминологија " оцили " не би звучило стручно, кад ћу већ једном моћи мирно да спавам од те козарштине, без увреде. Оцили не значе ништа а слова су почетна слова неке инвокације, то би бар хералдичарима требало бити мерило. Ако је то исто зашто се онда умањује вредност погрешним објашњењем, из политичких разлога или неког другог алергичног разлога на све што звучи верски.
 

Back
Top