Хералдика и њени принципи

Радгост:
У "Словачком генеалошко-хералдичком друштву" су такође спремни на сарадњу.
Можда би и њихова искуства добро дошла у развоју хералдике код нас и наших суседа?

То је нешто шире од онога о чему са разговарало са Румунима, али као ''посматрачи'' и пријатељи су добродошли и Словаци и, евентуално, Societas Heradica Slovenica и др...

То би било феноменално!

Знам да је Македонското хералдично здружение нешто слично планирало, али не знам докле су стигли, а ни Хералд се не јавља већ неко време.
 
Иначе, наш Кха је имао интересантну иницијативу овде пре некога времена.

Можда би, заиста, једно јако Удружење српских армигера могло да значајније утиче на правну регулативу и заштиту наших права у овој Држави...

Тада би тек имали ''су чим' изаћ' пред Милоша'' и пред наше ближе и даље суседе и поштоваоце хералдике.

Но, мислим а је то код нас, ипак, помало донкихотовски посао...
 
Такво нешто сам и ја имао у виду.Они су,ја мислим,успели да избегну те утицаје са запада и имају јако оригиналан хералдички израз.
Иначе,она генеалошка конференција о којој сам ти причао је прошла добро.Нешто више ћу знати када добијем нови број њиховог Гласника.

одговор на 727
 
CTEMA:
Иначе, наш Кха је имао интересантну иницијативу овде пре некога времена.

Можда би, заиста, једно јако Удружење српских армигера могло да значајније утиче на правну регулативу и заштиту наших права у овој Држави...

Тада би тек имали ''су чим' изаћ' пред Милоша'' и пред наше ближе и даље суседе и поштоваоце хералдике.

Но, мислим а је то код нас, ипак, помало донкихотовски посао...

Мислим да би то било добро.
Ја бих био спреман да нападнем те ветрењаче.
 
Радгост:
Мислим да би то било добро.
Ја бих био спреман да нападнем те ветрењаче.

Ти си, Радгосте, у праву.

Ипак, ''невоља'' је у томе што смо ми, ипак, само – Срби.

Неко ће нешто замерити хералдичкоме Друштву које већ имамо, а неко томе новоме...

Да не дужим, поделићу са Тобом и осталима делић преписке са нашим Кха, који се интересовао за исту ствар:

Моје мишљење је да би се могло успоставити Удружење љубитеља (или - пријатеља) хералдике, које се не би бавило израдом и регистрацијом грбова, већ промовисањем повесне и модерне хералдике, организовањем изложби, трибина, објављивањем књига и сл.

Друга опција, по мени, могло би да буде Друштво српских Армигера, које би у чланство примало и оне који то још нису, а које би лобирало за увођење уређене законске хералдичке регулативе код нас, као и све остало горе наведено.
 
И ја се слажем. Да ли има закон о хералдици и да ли је усклађен са законима осталог света. Што би се рецимо десило да један наш обични грађанин дође у друштво заслужним армагерима, или као што се већ појављује да ставља неку круну на свој грб а нема те титуле, као што је то желео Охмучевић Педро, или ко зна коју другу ситуацију. То сад улази у моду у пост комунистичким земљама, и кад се неком више не свиђа грб који је наследио или стекао, до сада се није могао мењати или усавршавати или модернизовати без претходног одобрења оне инстанце која га је доделила, Грб се сматра заслужном или наследном наградом као и одликовање. Ја нисам хералдичар и небих се сложио да претворимо једну такву установу у продукцију беџева. А најпре бих радио на томе да се на сваки грб тачно одреди значење свих знакова, а не да се као сада може рећи чак и то да су у српском грбу Циганска оцила, и у грбу Београда да црвена боја претставља нешто што није тачно, али ни усамљено, по хералдичким правилима, и исправе или отстране све неумесне фигуре и објашњења, да се стварно унесе прави ред и достојанство које припада једном грбу, и једној установи која се буде бавила са тим. И да се не деси случај, као што је то било једно време у Француској где је краљ додељивао та знамења за паре да напуни државну касу Или ће мо у супротном ући у европу са највише краљева, принчева, лордова, војвода и ко зна каквих титулара.

Вујадин.
 
Pijanista:
Nemam nikakvih podataka, inače i meni je sumnjiv. Skinuo sam ga sa neta, mislim da je to bilo na ‚‚Wikipediji'', mada sam ga viđao na na više sajtova.

Шта је овде тако чудно?

Грб је феноменалан.

Знам да је рађена и верзија са држачима, али немам слику.

Рађена је и ексклузивна књига ''Грбови града Београда''. Нема ту никаквих непознаница. Ипак је то Кун радио релативно скоро и зна се шта у грбу шта представља.

Нема места нагађањима, дакле.

zzzgrboviprvaqg5.jpg
 
CTEMA:
Шта је овде тако чудно?

Грб је феноменалан.

Знам да је рађена и верзија са држачима, али немам слику.

Рађена је и ексклузивна књига ''Грбови града Београда''. Нема ту никаквих непознаница. Ипак је то Кун радио релативно скоро и зна се шта у грбу шта представља.

Нема места нагађањима, дакле.
Kada sam rekao da mi je veliki grb Beograda sumnjiv, mislio sam na to da li je zvaničan ili ne. Uglavnom se kao grb Beograda pojavljuje samo mali grb, zbog toga sam bio u nedoumici. Sada smo to razjasnili.
Hvala svima na informacijama.
 
Радгост:
Не знам на које промене мислиш.
Можда су прављене неке измене у односу на првобитни Кунов цртеж али ја мислим да су оне само естетске природе и нису промениле основни смисао и симболику грба.
По мом мишљењу грб Београда је исправан и са јако добром симболиком.
Грб је прављен у националним бојама,представљене су Сава и Дунав,старина града је симболизована галијом,а отворена капија града је симбол широке душе Београда да прими и угости све који у њега долазе.

Јесте, али су дата погрешна објашњења за црвену боју. Црвена боја се некад зове и крв или крвава, као код Француза, али не претставља крв ни крваво него ватру. Београд се сматра космополитом и не доликују му национална обиљежја, а само име које је требало имати главно обиљежје белим оно је најмање заступљено, могло би се рећи нешто и о кули, само то је проблем београђана и ја не желим да се у то мешам. Кликни Београд у гуглу и нађи објашњење.

Вујадин
 
vujadin:
Јесте, али су дата погрешна објашњења за црвену боју. Црвена боја се некад зове и крв или крвава, као код Француза, али не претставља крв ни крваво него ватру. Београд се сматра космополитом и не доликују му национална обиљежја, а само име које је требало имати главно обиљежје белим оно је најмање заступљено, могло би се рећи нешто и о кули, само то је проблем београђана и ја не желим да се у то мешам. Кликни Београд у гуглу и нађи објашњење.

Вујадин

Дозволи али мислим да грешиш.
Боја крви се блазонира као sanguine.
Црвена је gules и то су две различите боје.
Црвена између осталог симболише мучеништво и пожртвовање и зато је стављена на грб Београда-да прикаже жртву оних који су дали живот за одбрану и слободу Града.

Не могу никако да се сложим са тобом да Београду не доликују Србске народне боје.
Па коме онда доликују?
 
Радгост:
Дозволи али мислим да грешиш.
Боја крви се блазонира као sanguine.
Црвена је gules и то су две различите боје.
Црвена између осталог симболише мучеништво и пожртвовање и зато је стављена на грб Београда-да прикаже жртву оних који су дали живот за одбрану и слободу Града.

Не могу никако да се сложим са тобом да Београду не доликују Србске народне боје.
Па коме онда доликују?

То је тако, али у хералдици нема две црвене или две плаве или два сребра или злата, ако идемо у Европску Унију онда смо у сред нај-хералдичнијих држава и да не будемо задња рупа на свирали или да се не покажемо паметнији од свих, где то нисмо, јер негде јесмо па то онда губи вредност. Не знам да ли остали градови у Европи уносе таква обељежја и објашњења, а знаш да их има много који су више претрпели у ратовима и природним непогодама, па нисам приметио да то истичу у грбу, као ни националност. Као што сам рекао нисам београђанин и нећу да се мешам, узео сам слободу да укажем на могуће неправилности.

Вујадин
 
Али Ти, Вујадне, уз дужно поштовање, ниси указао ни на једну неправилност, већ износиш своје лично незадовољство употребљеним хералдичким елементима и тинктурама.

Признаћеш да то што се Теби нешто не допада или не разумеш не значи да је и хералдички неисправно. Или, можда, опет грешим?

Ето, Ти грешиш када је реч о црвеној боји у хералдици, јер постоје две црвене хералдичке тинктуре. Као што рече, Радгост то су - ''Gules'' и ''Sanguine''.

Да не поверујеш, али су се те боје користиле и у нашој хералдици, а користе се и у свој европској хералдичкој пракси!

За обичну црвену (''Gules''), надам се, не морам да доказујем, јер је сасвим очигледно...

Што се, пак, тиче крваве (''Sanguine'') довољно ће, надам се бити блазон који је својеручно саставио и записао Владика Петар II (Петровић-Његош) 1835. године, у Повељи о племићкоме пореклу, коју је издао Кнезу Николи Васојевићу од Захумља:
''Грб Књажества (Васојевића) Захумског састоји се из српске круне под којом је крваво поље представљено, на коме је једна гола рука, го мач држећи, представљена. На обема странама је Мјесец са звијездом Даницом''.
 
Може ли се за Sanguine рећи да је мало тамнија од Gules?Тамноцрвена?
Иако је названа крвавом није баш да и симболизује крв на грбу?

Везано за грб Београда...не знам што смета?Свако истиче на грбу оно што мисли да је битно.
Србске боје су битне,као и људи који су дали животе за Град и Србију.Сећање на њих треба да буде вечно.

Можда би било смислено да на грб Града ставимо дугине боје или розе?
 
Да, Радгосте, то је крвава или тамно-црвена.
Некада символизује крв, а некада не. Свака боја символизује оно што Армигер жели да симолизује.

Узмимо Твој грб - Жута (Or) символизује: славу, Царство Небеско, богатство, али може да символизује и издају и кукавичлук.

Дакле, све је у очима посматрача!

Иначе, Богу хвала, још никоме код нас није пало на памет да усвоји те канадске новотарије као што су тинктуре: ''Rainbow'' и ''Rose''.

Надајмо се да и неће!
 
CTEMA:
Иначе, примио сам Твоју поруку, али немам ''чорбе'' у мобилном...

Хоћемо ли да то скенирамо, па да обрадујемо и ове људе овде?

Да скенирамо,него шта...56 листова сам избројао.Без пратећег текста Динка Давидова...
Кад ћемо?

Везано за боје,и комбинација две боје може да има своје значење.Првенствено армигеру.
 
Сад сам прочитао једно дело на француском где се третира додела црвене боје у знак проливене крви за Краља, Државу или Хришћанску веру у Крсташким ратовима. СТЕМА је у праву, али нисам сигуран да се то може применити и на градове или државе, јер нису градови пролевали крв него грађани, а грб није грађана него града, исто се наводи да краљ може доделити црвену боју крви за бојишта где се борило за краља и државу. Ипак не да будем упоран у свом мишљењу, него ми некако не изгледа да истичемо националност и пожртвованост и паћење на свакој прилици и месту, зато сам сматрао да није примерно, али као што сам рекао нисам београђанин и можда нисам ни у праву.

Вујадин
 

Back
Top