Ево још један Дикићев рад, овај пут у вези хералдике у Немачкој:
Хералдика у Немачкој
На почетку својег развоја, хералдика је била иста у целој Европи, али током векова настале су специфичности везане за одређене просторе и нације. Тако је и са хералдичким правилима и начином додељивања грбова у Немачкој и земљама немачког говорног подручја које су припадале Светом римском царству. У моменту нестанка Светог римског царства 1806. године, данашња Немачка се нашла подељена на неких 7,000 (а по неким историчарима и читавих 17,000) различитих и независних краљевина, војводина, принципата, грофовија и сл. У оваквом замешатељству није ни чудо што није постојала јединствена хералдичка институција. Права је легенда и бајка тврдња да је грбове додељивао немачки цар. Између 1350. и 1600. године само 18 грбова је доделио цар, а и они су се односили на додељивање феудалних права и обавеза. Већина грбова је била самододељивана. У раном средњем веку, главни хералдичар цара Kaрла IV Бертолд Ајзензакс (
Bartolus de Saxoferato) је написао „пракса је у Светом царству да свако користи грбове како му је по вољи“ (
Tractatus de insignils et armis). Верује се да је око 3 милиона грбова додељено немачким породицама. Само неколико хиљада су били правилно регистровани код одговарајућег хералдичког ауторитета (
Hofpfaltzgraf).
Hofpfaltzgrafen
Hofpfaltzgraf (царски палатин) је била особа или организација која се бринула поред осталог и о додели грбова. Позиција је била наследна. Поред породица попут Штадиона, Шварценберга, Бехајма титулу су држале и институције као нпр. манастири (Тирол, Мец и сл.), градске управе (нпр. Салцбург) и универзитети (нпр. бечки универзитет). Бечки универзитет је имао право да прогласи „Doctor Laureus“ а уз ову титулу је било повезано и уздизање у племство. Песник Фридрих фон Шилер, који је највероватније био из Вајмара, је био проглашен Doctor Laureus-ом. Нису сви палатини имали право еноблирања, али нису се на то ни обазирали уколико је награда била издашна. Хонорар је требало делити са царем те не чуди да им књиговодство није било најажурније.
http://www.heraldikum.com/heraldry-in-germany/
Није ми јасно како је хералдика тако ниско пала тамо где се и родила.Донекле разумем у земљама источно од нас које су потпале под комунизам, тамо никада и није била јака, али у Немачкој ми је крајње чудно, земља има велико и обимно хералдичко наслеђе.Да ли је могуће да је револуционарни републиканизам толико утицао на то?Зар нису и грбови могли некако да се уконпонују у нова стремљења демократског света.