ГРБ МРЊАВЧЕВИЋА
slika grba:
www.ptt.yu/korisnici/m/i/mijstj/mrnjavcevici.jpg
Грб краља Вукашина приказао јее Мавро Орбин у свом делу "1l regno degli Slavi" објављеном 1601. На штиту крст, око њега четири оцила, у средини крста је двоглави орао са круном, над штитом је шлем, а над шлемом jе круна из које расте гола женска фигура, која држи заставу на којој је птица. Грб Мрњавчевића, реконструисан на основу печата краља Вукашина од 5. 4. 1370, приказује хералдичку композицију шлема, плашта, јастучића (дашчице) изнад шлема и челенке у облику женске главе са круном. Штит није приказиван што је била пракса у хералдици Србије 14. века. Иначе на штиту је црвени крст са четири оцила челичоплаве боје и представом белог орла.
Кацига је дубоког типа, а јастучић је украшен на сваком углу са по три куглице. Плашт је једноставан са три набора. Женска глава са круном и минђушама веома је слична портретима краљица на српским фрескама 14. века.
На штиту, у крсту црвене боје, налази се сребрни (бели) орао, двоглави, понекад и једноглави, познат са украшене одеће и других предмета. Оцила се појављују у Србији у 14. веку, и то на полијелеју из Дечана из 1397. године. Симбол крста са четири оцила, односно са четири слова В, чинио је царску заставу династије Палеолога из 13. века, одатле су и преузета код нас, додуше у мало измењеном облику. После 1397. год. оцила се губе из српске хералдике, да би се појавила у каснијим грбовницима као грб Србије. Грбовник Коренића-Неорића показује оцила готово идентичним са онима на дечанском полијелеју, што сведочи да је састављач Охмућевићевог грбовника био упознат са елементима српске хералдике (1595)
преузето из:
Проф. Др Бранислав Милутиновић, Помоћне историјске науке, Ниш, 2000, стр. 209.