Hemija - pomoć pri rešavanju zadataka (obavezno pročitati uputstva u prvom postu)

MathPhysics:
Zanimljivo pitanje kojem se može pristupiti na više načina.

Ako se govori o potpuno čistoj vodi u idealno ravnoj posudi, nedostatak cestica i izostanak neravnih delova na dnu može dovesti do toga da do ključanja ne dođe, iako su temperatura i pritisak dostigli kritične vrednosti, jer tada ne postoje centri kondenzacije oko kojih bi nastajali mehurići i voda bi nastavila da se greje i iznad temperature ključanja, pa bi dodavanje nečeg u takvom slučaju ubrzalo ključanje, jer bi to nešto poslužilo kao centar za obrazovanje mehurića. Što čini da odgvor može biti drugačiji.

Naravno, ako u vodi pored nje same postoje i druge supstance, a na dnu suda postoje neki neravni delovi, kao što je to u realnosti, razmatranje postaje malo složenije. Ipak primetio bih još nešto.

Ono što dodajemo se možda može (delimično) rastvoriti, pa bi to promenilo koncetraciju nekih jona u rastvoru, a to bi, kao što si i sam primetio, moglo da utiče na brzinu ključanja.

Zatim, ringla greje po svom, bez obzira šta je na njoj, pri tom stalno emitujući istu količinu toplote u sistem, koja se raspodeljuje na njegove delove, pa se zagreva i voda i to nešto što je u vodi, pa izvesna količina toplote odlazi na zagrevanje tog dodatka, koja bi inače otišla na zagrevanje vode i ubrzala ključanje ukoliko tog dodatka ne bi bilo u njoj, a u slučaju da je on jako krupan to pogotovo može doći do izražaja.

Prema tome, ne bih se složio u potpunosti sa ovim odgovorom. Mada to ne znači da je moj tačan. Uostalom, ja nisam ni dao konkretnu procenu zavisnosti, samo ukazao na to da mislim da ona postoji.
Kliknite za proširenje...

Ne volim da se ponavljam ali ponekad moram i to:Brzina ključanja vode zavisi od brzine izjednačavanja napona vodene pare-pritiska vodene pare iznad tečne vode sa atmosferskim pritiskom a to će pak zavisiti od temperature grejnog tela-npr. ringle na šporetu i koncentracije jona u rastvoru kao i od vrednosti atmosferskog pritiska
U loncu u kome se kuva npr. pasulj nije sigurno dejonizovana ultra prečišćena voda.Čovek je pitao konkretnu stvar.Ovo što sam napisao se uči i iz Fizike i iz Fizičke hemije-pre svega.
 
MathPhysics:
Naravno, onaj idealan slučaj je bio samo dopuna tvog odgovora :). Sa kojim se u suštini slažem, osim što mislim da i u realnom slučaju dodavanje nečeg teoretski može menjati koncetraciju izvesnih jona u rastovoru pa tako uticati i na brzinu ključanja.
Kliknite za proširenje...
Pa to sam i napisao u prvom svom postu-da zavisi od konc. jona.Povišenje tačke ključanja i sniženje tačke mržnjenja zavise od koncentracije jona u rastvoru.Iz toga sledi logičan zaključak da neće biti isto ako kuvamo 1kg paradajza koji je prepun elektrolita i 1kg krompira koji je skoro čist skrob.
Naravno da se ne ljutim ali mi nije jasno kad neko piše ono što sam već napisao-mislim o konc. jona.Dopuna za pregrejanu vodu je potpuno OK.
Pozdrav.
 
Poslednja izmena:
Svakako, ali si odgovor na pitanje "zavisi li brzina kljucanja vode od toga da li u njoj ima neki predmet" počeo sa rečima "ne zavisi", pa tek onda pomenuo da zavisi od koncentracije jona (koja se dodavanjem tog predmeta, ako je rastvorljiv, menja), pa mi je to bilo malo dvosmisleno, ali sada je jasno da mislimo na istu stvar :). Uostalom, nije zgoreg proširiti priču, a primetio bih da si u zadnjoj poruci naveo jako dobru ilustraciju, tako da je sa tog aspekta diskusija korisna, a možda je i moja dopuna vezana za idelan slučaj nekom interesanta. Pozdrav.
 
MathPhysics:
Svakako, ali si odgovor na pitanje "zavisi li brzina kljucanja vode od toga da li u njoj ima neki predmet" počeo sa rečima "ne zavisi", pa tek onda pomenuo da zavisi od koncentracije jona (koja se dodavanjem tog predmeta, ako je rastvorljiv, menja), pa mi je to bilo malo dvosmisleno, ali sada je jasno da mislimo na istu stvar :). Uostalom, nije zgoreg proširiti priču, a primetio bih da si u zadnjoj poruci naveo jako dobru ilustraciju, tako da je sa tog aspekta diskusija korisna, a možda je i moja dopuna vezana za idelan slučaj nekom interesanta. Pozdrav.
Kliknite za proširenje...
Bitno je da mislimo na istu stvar.To ne se odnosilo na oblik predmeta,mada to nisam eksplicitno naglasio.Sve u svemu:
fig22-3.jpg
 
MrRight:
Zdravo svima. :) Imam 2 pitanja.
1. Kakve, tj. koje su neutralne (normalne) soli?
2. Zašto so NaHSO4 u vodi reaguje kiselo? (Profesorka je objasnila da to nije zbog hidrolize kako kod ostalih soli, već zbog disocijacije H+, ili tako nešto. Meni ipak nije jasno.)
Kliknite za proširenje...

1. Neutralne (normalne) soli nastaju potpunom neutralizacijom, tj. kada se svi protoni u kiselini zamene jonima metala.
2. Od svih soli jedino soli jakih baza i jakih kiselina ( sto je slucaj sa NaHSO4 ) ne hidrolizuju.
Normalne ( neutralne ) soli jakih baza i jakih kiselina reaguju neutralno.
Međutim, kisele soli jakih kiselina i jakih baza ( a NaHSO4 to jeste ), reaguju kiselo. Objašnjenje : Soli disosuju u vodenom rastvoru. Disocijacijom NaHSO4 dobijaju se joni Na[SUP]+[/SUP] i HSO4[SUP]-[/SUP].
NaHSO4 = Na[SUP]+[/SUP] + HSO4[SUP]-[/SUP]
Jon HSO4[SUP]-[/SUP] takođe disosuje na H[SUP]+[/SUP] i SO4[SUP]2[/SUP][SUP]-[/SUP]
HSO4[SUP]-[/SUP] = H[SUP]+ [/SUP] + SO4[SUP]2-[/SUP].
Zbog H[SUP]+[/SUP] jona ovaj rastvor reaguje kiselo.
 
Poslednja izmena:
lavoazije:
1. Neutralne (normalne) soli nastaju potpunom neutralizacijom, tj. kada se svi protoni u kiselini zamene jonima metala.
2. Od svih soli jedino soli jakih baza i jakih kiselina ( sto je slucaj sa NaHSO4 ) ne hidrolizuju.
Normalne ( neutralne ) soli jakih baza i jakih kiselina reaguju neutralno.
Međutim, kisele soli jakih kiselina i jakih baza ( a NaHSO4 to jeste ), reaguju kiselo. Objašnjenje : Soli disosuju u vodenom rastvoru. Disocijacijom NaHSO4 dobijaju se joni Na[SUP]+[/SUP] i HSO4[SUP]-[/SUP].
NaHSO4 = Na[SUP]+[/SUP] + HSO4[SUP]-[/SUP]
Jon HSO4[SUP]-[/SUP] takođe disosuje na H[SUP]+[/SUP] i SO4[SUP]2[/SUP][SUP]-[/SUP]
HSO4[SUP]-[/SUP] = H[SUP]+ [/SUP] + SO4[SUP]2-[/SUP].
Zbog H[SUP]+[/SUP] jona ovaj rastvor reaguje kiselo.
Kliknite za proširenje...

Da li ovo znaci da bazne soli jakih kiselina i jakih baza reaguju bazno, npr: CaOHCl, zbog OH- jona?
 
Ne znam odakle da počnem, pitanje je zaista široko... I ne znam kolika su ti predznanja, pa da li trebam da pominjem kvantne brojeve, sa kojima je to svakako lakše objasniti. Pokušaću što jednostavnije da to prikažem.

Kod raspodele tih elektrona po podnivoima, treba uzeti u obzir da važi:
-Paulijev princip (ne postoje dva elektrona u istom atomu kojima su svi kvantni brojevi isti)
-princip minimuma energije (prvo će se popunjavati stanja niže energije)

Redosled orbitala po energijama je sledeći:
1s, 2s, 2p, 3s, 3p, 4s, 3d,4p ,5s, 4d, 5p, 6s...

Tim redosledom se orbitale popunjavaju.

Brojevi ispred oznaka orbitale (s, p, d, f) označavaju glavni kvantni broj i odgovaraju energetskom nivou. U s orbitalu može stati najviše dva elektrona, u p orbitalu 6, u d orbitalu 10, u f 14.

Kod ugljenika imamo 6 elektrona koje treba rasporediti. Dva možemo staviti u 1s, dva u 2s, a preostala dva će ići u 2p orbitalu. Broj elektrona se tu ispisuje nalik na stepen iznad oznake orbitale.

1s[SUP]2[/SUP]2s[SUP]2[/SUP]2p[SUP]2[/SUP]

Dakle 1s i 2s su potpuno popunjene, u oba slučaja sa po 2 elektrona suprotnih spinova (Paulijev princip). U 2p isto stati 2 elektrona.

Inače p orbitala ima tri, p[SUB]x[/SUB], p[SUB]y[/SUB], p[SUB]z[/SUB]. I u njima se može smestiti samo dva elektrona suprotnih spinova, otuda svega 6 elektrona može stati jedan p podnivo.

Ako ti treba i onaj zapis sa kvadratićima gde su unutra strelice koje označavaju elektrone onda treba da kažem nešto i o Hundovom pravilu. Tj. ako na primer među p orbitalama praviš razliku između p[SUB]x[/SUB], p[SUB]y[/SUB], p[SUB]z[/SUB] onda treba znati da će, shodno pomenutom pravilu, raspodela biti takva da će biti što više nesparenih elektrona.

To na primer kod ugljenika znači da će ta dva elektrona sa p podnivoa biti raspoređena po jedan u p[SUB]x[/SUB] i p[SUB]y[/SUB], a ne da će ta dva elektrona biti u istoj orbitali, p[SUB]x[/SUB].

To je neka suština, bez zadiranja u pojedinosti. Valjda sam jasno objasnio:).
 
Karboksilna grupa glicina reaguje sa amino grupom alanina uz izdvajanje molekula vode.
Molekulska formula dobijenog dipeptida je C[SUB]5[/SUB]H[SUB]10[/SUB]N[SUB]2[/SUB]O[SUB]3[/SUB]
Mr=146,145
%C dobijas iz proporcije:
146,145:60,055(5x12,011)=100:X
X=41,09%
Alanil-glicin ima istu molekulsku formulu, prema tome i isti %C.
Formule glicina i alanina mozes naci na Vikipediji (ako ih ne znas).
 
MrRight:
Kada se jednačine pišu u jonskom obliku, ne disosuju gasovi, talozi i slaba jedinjenja, zar ne? (i, koja su to slaba jedinjenja, ja znm npr NH4OH)
Npr: HgCl2 + H2S = HgS(talog) + 2HCl (molekulski oblik)
Hg+ + 2Cl- + H2S(gas) = HgS(talog) + 2H+ + 2Cl-
Je l' se ovako radi?
Hvala! :)
Kliknite za proširenje...

Jonske reakcije su moguće kada nastanu
1. talog
2. lako isparljive supstance (gasovi)
3. slabo disosovana jedinjenja ( neelektroliti i slabi elektroliti, npr. H[SUB]2[/SUB]O, H[SUB]2[/SUB]CO[SUB]3[/SUB], organske supstance)
 
Poslednja izmena:
Je l moze neko da mi objasni oksido-redukciju? Ja znam da odredim oksidacione brojeve i znam da se posle gleda koji element sa leve strane je promenio oksidacioni broj sa desne...I da bude dva elementa koja napisem ispod...e sad nije mi jasno kako kad imamo npr O[SUB]2[/SUB][SUP]+2[/SUP] -------> O[SUP]0[/SUP] pa na strelici sto pisemo +2, umesto -2, jer do 0 imamo -2, a ne +2... 2 i 2 su 4.... A druga stvar... Zasto kada u reakciji imam O[SUB]2[/SUB] ispod pisem 2O, a nekad ostavim O[SUB]2[/SUB]... Od cega to zavisi? I sta da radim kad mi je samo 1 element u reakciji promenio oksidacioni broj?? I sta da radim kad dva razlicita elementa daju jedan isti? :dash::dash: uh, bas sam pokusavala da shvatim, ali mi je bas komplikovano ovo...
 
Abell:
Je l moze neko da mi objasni oksido-redukciju? Ja znam da odredim oksidacione brojeve i znam da se posle gleda koji element sa leve strane je promenio oksidacioni broj sa desne...I da bude dva elementa koja napisem ispod...e sad nije mi jasno kako kad imamo npr O[SUB]2[/SUB][SUP]+2[/SUP] -------> O[SUP]0[/SUP] pa na strelici sto pisemo +2, umesto -2, jer do 0 imamo -2, a ne +2... 2 i 2 su 4.... A druga stvar... Zasto kada u reakciji imam O[SUB]2[/SUB] ispod pisem 2O, a nekad ostavim O[SUB]2[/SUB]... Od cega to zavisi? I sta da radim kad mi je samo 1 element u reakciji promenio oksidacioni broj?? I sta da radim kad dva razlicita elementa daju jedan isti? :dash::dash: uh, bas sam pokusavala da shvatim, ali mi je bas komplikovano ovo...
Kliknite za proširenje...

Imas puno pitanja, a oksidoredukcija nije bas tako jednostavna.
+2 se piše zato što se oksidacioni broj smanjuje kada atom primi elektron(e)-to je redukcija.
A kada se oksidacioni broj povećava piše se -jer atom otpusta elektron(e) - to je oksidacija.
Što se tiče kiseonika kada je elementarni kiseonik piše se O[SUB]2[/SUB], a kada je kiseonik u jedinjenju piše se O.
O[SUB]2[/SUB] -------> 2O
Ispred O stavljamo 2 da bi izjednačili polureakciju. Broj atoma O mora biti isti i sa leve i sa desne strane jednačine.
Pitaj šta ti još nije jasno
 
Ne nisam na to mislila... Evo konkretog primera koji ne znam da uradim...
Li[SUB]2[/SUB]O[SUB]2[/SUB] + H[SUB]2[/SUB]O----->LiOH + O[SUB]2[/SUB]

kad odredim oksidacione brojeve, vidi se da je samo O promenio oksidacioni broj...
I meni u svesci pise:
2O -2e[SUP]-[/SUP]------>O[SUB]2[/SUB][SUP]0[/SUP]
2O -2e[SUP]-[/SUP]------>2O[SUP]-2[/SUP]

I zasto je sad negde 2O, a negde O[SUB]2[/SUB] kad su svi van reakcije? I zasto sam jedan element napisala 2 puta? I kako se sad izjednacava ovo? :neutral:
 
Abell:
Ne nisam na to mislila... Evo konkretog primera koji ne znam da uradim...
Li[SUB]2[/SUB]O[SUB]2[/SUB] + H[SUB]2[/SUB]O----->LiOH + O[SUB]2[/SUB]

kad odredim oksidacione brojeve, vidi se da je samo O promenio oksidacioni broj...
I meni u svesci pise:
2O -2e[SUP]-[/SUP]------>O[SUB]2[/SUB][SUP]0[/SUP]
2O -2e[SUP]-[/SUP]------>2O[SUP]-2[/SUP]

I zasto je sad negde 2O, a negde O[SUB]2[/SUB] kad su svi van reakcije? I zasto sam jedan element napisala 2 puta? I kako se sad izjednacava ovo? :neutral:
Kliknite za proširenje...

Evo lakseg nacina resavanja oksidoredukcija, ja ih uopste ne radim tako. :)
4Li2O2 + 2H2O-----> 4LiOH + O2

O[SUP]-1[/SUP] ----- +1e ------ O[SUP]-2[/SUP] red. 4
O[SUP]-2[/SUP] ----- -2e ------- O[SUP]0[/SUP] oksi. 2

Ovo ti je gotova oksidoredukcija, Kiseonik se pise dvaput zato sto se u isto vreme i oksoduje i redukuje.
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

N
Gorenje sudomašina u kvaru - Potrebna pomoć
Odgovora
4
Pregleda
364
mip163
M
jolemisa
Moze li pomoc.
Odgovora
23
Pregleda
632
Nemoguća Могућност
Nemoguća Могућност
falconcrest
Pomoć !!!! Odgovarajući USB za PlayStation 5 ?
Odgovora
23
Pregleda
641
Buntovnik_Bez_Razloga
Buntovnik_Bez_Razloga

Back
Top