Haruki Murakami

[Nora Barnacle]

Šta je? Ne smeš, a?

U suštini, rekla bih slično što i ti, samo u bezdušnica style.

 

[lanavi]

Pročitao ''Norvešku šumu'' i vrlo se razočarao. Nije mi ni najmanje bilo stalo do likova, a naročito do glavnog, koji je običan blazirani pozer. On sluša Betovena, čita Tomasa Mana, pije viski, folira nekakav adolescentski spleen... sve to samo zato da bi izgledao cool. Studentski protesti '68. ga ne zanimaju; zapravo, on nema ni pojma o čemu se tu radi, to je sve ispod njega. Priroda i poreklo emotivne veza između njega i njegove psihički prsnute ''devojke(?)'' je potpuno nejasna, ali zato Murakami ne štedi rečenica da opiše do detalja irelevantne trivijalnosti, poput: ''šta sam sve jeo za ručak taj dan''.

Moguće je da sam ja pročitao ''Šumu'' prekasno (to je literatura za 17-25), ali opet, iste godine sam pročitao i ''Lovca u raži''... a Selindžer u svako doba može da pošalje Murakamija po burek i suši.

Literaturu je mozda zaista moguce olako izdiferencirati po godinama citaoca (Mali Princ je za uzrast od 11? Ana Karenjina za 16?), no (medjutim) mislim da je smelo u ovom slucaju tvrditi da je Suma knjiga za zakasnele adolescente. Verovatno zato sto sam ja prekasneli a Suma mi je ipak legla pa se nesto ritam i kontriram jer mi je pogodjena sujeta. Kako god bilo, Murakamija svidjam, a poslednje sto sam procitala jeste zbirka prica Ponovni napad na pekaru (na srpskom tako prevedeno iako je original drugaciji). Dopada. Necu se upustati u objasnjenje svojih emotivnih stanja i vidjenja glavnih junaka njegovih knjiga ali ga jednostavno smatram dobrim piscem.

 

[quentin]

Necu se upustati u objasnjenje svojih emotivnih stanja i vidjenja glavnih junaka njegovih knjiga ali ga jednostavno smatram dobrim piscem.

Baš mi je drago što se javio neko kome se Murakami dopada. Ipak bih te molio da objasniš zašto ga smatraš dobrim piscem. Znam da se Murakami mnogima dopada. Štaviše, većina ga smatra dobrim piscem i ja bih baš cijenio ako bi neko pojasnio razloge za svoje oduševljenje. Bez ikakvih predrasuda, s obzirom na moje izneseno mišljenje, samo me zanima.

 

[Mensch-Maschine]

U suštini, rekla bih slično što i ti, samo u bezdušnica style.

Pih. A ja se već naoštrio za fajt.

 

[Nora Barnacle]

Pih. A ja se već naoštrio za fajt.

Pošto Žara, izgleda, nećeš da se prihvatiš, smisleno napadni, na primer, Džojsa, pa da vidimo ko ima veću koncentraciju midihlorijana!

Spojler

 

[Mensch-Maschine]

Ne, ne usuđujem se protiv medveda sa dildoom.

 

[Nora Barnacle]

Ne, ne usuđujem se protiv medveda sa dildoom.

Obećavam da nema alkalnih baterija, eto.

 

[*Dragonfly*]

Poslednje sto procitah je Okorela zemlja cuda i Kraj sveta.

Roman je do kraja ostao naglaseno stilizovanih likova i radnje.

Glavni junak, Kalkulus, je eklektican, introvertan, lucidnih misli koje cesto odlutaju
(momenti gde Murakami pravi opsirne digresije), ima sjajan ukus u knjizevnosti, muzici i filmu, spolja hladan, ponekad neugladjen.
Nisam se mogla potpuno vezati za njega.
Kalkulus je poput sedefne skoljke ciju unutrasnjost citalac tek nazire.

Zato je Citac snova (Kraj sveta) lik s kojim sam saosecala.
On zivi u Gradu, u savrsenoj utopiji.
Nastavicu u spojleru, zbog onih koji ce tek citati roman.

Spojler

Posle samo nekoliko poglavlja pocela sam da slutim sta je zaista Kraj sveta.
Slutnje su se obistinile.
Mesto u Kalkulusovoj podsvesti, ravnice nepregledne koje se prostiru nakon povrsinskog sloja svesti.
Podsvest je, kako Murakami kaze "koren drveta ali i zemlja. Ako toga nema ljudski mozak ne funkcionise." (340. str)

Citac snova je Kalkulusova nutrina, njegova bit. Sama esencija bica.
Citav identitet, sva secanja, emocije, sve prozivljeno, odzivljeno.
Recju - dusa.

"To je jedinstveni sistem spoznaje zasnovan na skupu secanja na covekova prethodna iskustva. Jednostavno receno. to se zove dusa." (311 str.)

Sve ono sto u ovom culnom svetu izgubimo, sve sto ode u nepovrat,
sve je tamo, u tom drugom svetu, u podsvesti.
Tamo sve izgubljno odlazi.

Cesto su pasusi obojeni konotacijama o muzici.
Zato sam, citajuci, gotovo mogla cuti drage melodije, koje su savrseno pratile tekst.
Muzika je na svojevrstan nacin, oslikavala unutrasnja previranja glavnog junaka.
Dok Kalkulus uziva u Bibliotekarkinom drustvu, cuje se bogati glas Rej Carlsa i razigrana "Georgia on my minds".

Murakami odaje pocast mnogobrojnim knjizevnicima, filmskim rediteljima, glumcima, pevacima.
Pominjanje jednog Godara me odusevilo.



Nisu me dojmila mnoga opsirna nabrajanja, nesvrsishodni opisi, razmisljanja bez konca koja beze.
U takvim digresijama Murakami se raspline.

Primer, 294 str. Kalkulus razmislja o zeljenom odelu i opisuje ga do detalja.

Spojler

"Odlucio sam se za tamnoplavo odelo od tvida.
Elegantne tamnoplave boje. S tri dugmeta, bez naramenica, starinskog kroja koji se ne nabira sa strane.
Jedno od onakvih kao sto je pocetkom sezdesetih nosio glumac Dzordz Pepard.
Kosulja da bude plava.
Materijal - malo deblji cvrsti pamuk, kragna sasvim obicna.
Kravata moze prugasta u dve boje. Crveno-zelena.
Crvena da bude tamna, a zelena, ona za koju ne znas da li je zelena ili plava, boja olujnog neba.
To bih pokupio u nekoj sik radnji s muskom odecom, obukao se, usao u neki bar i porucio dupli viski s ledom."

Veoma simpatican je namerni ili slucajni propust autora.
Naime, kada Kalkulus i bucmasta Profesorova Unuka krenu put podzemlja, u glavi Narukvice, Ben Dzonson, djavo, Unuka prvo na sebi ima gumene cizme, zatim roza Najk patike, da bi nekim cudom, avanturu zavrsila u gumenim cizmama.

Roman "Okorela zemlja cuda i Kraj sveta" mogu zamisliti kao fenomenalan anime oslikan rukom genijalca H. Mijazakija.

Poseduje takav sarm, eklekticnost radnje i simboliku dostojnu anima,
antagonizam, sarolikost, lucidne likove.
I svakako, veliku istinu.

Postoje tuge koje ne prolivaju suze.
Tuge toliko snazne da se ne mogu sazeti recima.
One prekriju dusu poput sneznog pokrivaca.

A covek bez secanja, bez citave plejade odzivljenih trenutaka, da li zaista postoji?

 

[Støffän Lingua]

Ja sam citao od njega nesto ne mogu da se setim ni kako se zove. Znam da je bilo povezano sa mrakom i da radnja traje 24 casa, ili tako nekako.

 

[Makazont]

Ja sam citao od njega nesto ne mogu da se setim ni kako se zove. Znam da je bilo povezano sa mrakom i da radnja traje 24 casa, ili tako nekako.

"Kad padne noć".
Rekao bih da ovo njegovo delo malko odudara od ostalih. Mada, ja sam pročitao još samo "Norvešku šumu" i "Južno od granice...".
Ako se ne varam u ovom romanu junaci su zaglavljeni u nekom modernom vremenu, a ne nostalgičnim šesdesetim.

 

[Sokolica_M]

Baš mi je drago što se javio neko kome se Murakami dopada. Ipak bih te molio da objasniš zašto ga smatraš dobrim piscem. Znam da se Murakami mnogima dopada. Štaviše, većina ga smatra dobrim piscem i ja bih baš cijenio ako bi neko pojasnio razloge za svoje oduševljenje. Bez ikakvih predrasuda, s obzirom na moje izneseno mišljenje, samo me zanima.

Mislim da se čitaocima kod Murakamija dopada ta nekakva prividna nonšalancija u pisanju... Naročito kada uzima perspektivu prvog lica, a piše o trećim licima... Neka vrsta sveznajućeg pripovedača koji je i direktni učesnik u romanesknim dešavanjima...
Zatim, kako pravi zaplet. Kao da zaplet ne postoji, ali opet je sve to iluzija, jer kad se razgrne taj sloj običnosti, otvori se jedan magičan svet, svet koji inspiriše na razmišljanje o ljudskoj psihi, o granicama svesti i podsvesti, bola i otupelosti, voljenja i ravnodušnosti...

Deluje lagan, a kada pročitate poslednju stranicu knjige, osetite da ste proživeli jednu čudnu, na trenutke i čudesnu priču.

Ima caku, kakvu ima, recimo, Markes (iako nisu slični, ali dozvoliću sebi da uradim ovde ovakvu paralelu): prebacuje čitaoca u drugu dimenziju...

 

[gost 248950]

kad sam pročitala Čarobni Breg, i sama sam poželela da napišem jednu Norvešku šumu...
no, sad, kod Murakamija mi se upravo njegovi opisi i sviđaju... nekako, odmah ogladnim kad čitam kako on opisuje jedan ručak. Isto kao kad moj prijatelj priča o kolačima koje mu je baka pravila kad je bio dete.. neverovatno. a nisam neka izjelica, realno...

 

[Sokolica_M]

Priča se da je najozbiljni kandidat za dobijanje Nobelove nagrade.
Kako vam se čini ta mogućnost?

 

[quentin]

Priča se da je najozbiljni kandidat za dobijanje Nobelove nagrade.
Kako vam se čini ta mogućnost?

Pričalo se i prošle godine. Mislim da će Nobel opet da nas iznenadi.

 

[Rayela]

Pričalo se i prošle godine. Mislim da će Nobel opet da nas iznenadi.

Volela bih da bude tako ( iznenadjenje, pa da se dodeli recimo Handkeu ili jos bolje Albancu Ismail Kadare-u) ali se svi klade na Japanca.

 

[justEKV]

Za Nobela me baš briga, ko ga sve nije dobio... Ali meni Murakami ne paše. Nije toliko loš da bih
ga ostavila na pola, ali me nerviraju svi ženski likovi i nerealni dijalozi.
Dobro, odavno sam ga čitala...i to samo Šumu. Imam još neke, ali teško da ću ih se latiti nekad.

 

[gost 248950]

Nisam ga nešto mnogo čitala, samo Šumu i Sputnika, sećam se da mi je u Sputniku smetao magijski realizam, ako su oni delovi vezani za Miu (valjda) magijski realizam..neko mi je objasnio da je to to. I dalje stoji da mi se jako sviđaju njegovi opisi.

 

[Rayela]

Za Nobela me baš briga, ko ga sve nije dobio... Ali meni Murakami ne paše. Nije toliko loš da bih
ga ostavila na pola, ali me nerviraju svi ženski likovi i nerealni dijalozi.
Dobro, odavno sam ga čitala...i to samo Šumu. Imam još neke, ali teško da ću ih se latiti nekad.

I ja sam samo Shumu citala ( cisto da budem u toku), knjiga mi se dopala, ali sam je posle citanja i bacila.
Ne verujem ( i sas i bez Nobela) da cu ikada citati nesto od njega.

 

[justEKV]

Baki sam kupila Južno od granice, pošto nisam imala pojma šta da joj uzmem, a da nije teško, a ni odvratno lako,
i kad je stigla na pola, prokomentarisala je- jao, to ljubavno nešto, ne sviđa mi se. I vratila mi. I sad knjiga bleji kod mene
na "polici srama" (tu su knjige kojih mi žao- i da ih bacim i da ih ostavim, ona poslednja dole, gde niko ne gleda )

 

[Rayela]

Baki sam kupila Južno od granice, pošto nisam imala pojma šta da joj uzmem, a da nije teško, a ni odvratno lako,
i kad je stigla na pola, prokomentarisala je- jao, to ljubavno nešto, ne sviđa mi se. I vratila mi. I sad knjiga bleji kod mene
na "polici srama" (tu su knjige kojih mi žao- i da ih bacim i da ih ostavim, ona poslednja dole, gde niko ne gleda )

Pa mozda ce se ( baka) predomisli ako ovaj stvarno dobije Nobela

 

[quentin]

Meni je ova 1Q84 bila bolja od Sputnika i Šume, ali prema Murakamiju i dalje ne mogu definisati jasan odnos.

 

[ahajac]

Meni je ova 1Q84 bila bolja od Sputnika i Šume, ali prema Murakamiju i dalje ne mogu definisati jasan odnos.

Sputnika nisam citao. 1Q84 i Norveska Suma su mi sasvim ok. Istina da se njegove knjige uglavno citaju samo jednom ali ima nesto krajnje opustajuce i pozitivno u njegovom stilu.

 

[gost 340638]

Meni je on ok. zato što ne odvaja likove na dobre i loše,prikazuje ih činjenično u njihovim različitostima i slabostima.I taj njegov način preplitanja svesnog i nesvesnog kod likova,muzike,meni je odgovarajući.Jer likovi su svakodnevnice,prosečni ljudi..Mi smo više okrenuti klasicima,pa zato mislim da teže prihvatamo ovakav pristup.I ustvari posegla sam za njegovim knjigama baš što su nazivi kao Južno od granice, zapadno od sunca po pjesmi South of the Border Nata Kinga Colea i Norveška šuma po istoimenoj pesmi Beatlesa..Neobičnost...

 

[Rayela]

Meni je on ok. zato što ne odvaja likove na dobre i loše,prikazuje ih činjenično u njihovim različitostima i slabostima.I taj njegov način preplitanja svesnog i nesvesnog kod likova,muzike,meni je odgovarajući.Jer likovi su svakodnevnice,prosečni ljudi..Mi smo više okrenuti klasicima,pa zato mislim da teže prihvatamo ovakav pristup.I ustvari posegla sam za njegovim knjigama baš što su nazivi kao Južno od granice, zapadno od sunca po pjesmi South of the Border Nata Kinga Colea i Norveška šuma po istoimenoj pesmi Beatlesa..Neobičnost...

Verovatno si u pravu, ali nekako svako od nas ima neke svoje repere pa onda po njima odvaja neko svoje zito od kukolja.

 

[ahajac]

Meni je on ok. zato što ne odvaja likove na dobre i loše,prikazuje ih činjenično u njihovim različitostima i slabostima.I taj njegov način preplitanja svesnog i nesvesnog kod likova,muzike,meni je odgovarajući.Jer likovi su svakodnevnice,prosečni ljudi..Mi smo više okrenuti klasicima,pa zato mislim da teže prihvatamo ovakav pristup.I ustvari posegla sam za njegovim knjigama baš što su nazivi kao Južno od granice, zapadno od sunca po pjesmi South of the Border Nata Kinga Colea i Norveška šuma po istoimenoj pesmi Beatlesa..Neobičnost...

Slazem se.I mislim da samo majstor moze da pise stilom koji je na prvi pogled tako jednostavan a da ipak ima neku dubinu.