Harald Haarmann, Vinčanska civilizacija i vinčansko pismo

[КРЦУН]

Čim se vidi da neko citira Pešića i to u kontekstu nekakvog autoriteta, odmah se može zaključiti ih kojeg je lonca ispao ovaj tekst i koliko se vredi osvrtati na izvesnu Šuljagić (sa kojom smo već imali nedavno prilike da se susretnemo na jednoj susednoj temi).

Pogledajte prilog 640449

Pojedini srpski istoričari, antropolozi i filolozi ovo zovu srbicom.

Pitam se hoće li za stotnjak godina Radivoje Pešić postati i ksenobiolog.

Не ради се о како си навео ''извесној Шуљагић'', већ о др. Сањи Шуљагић Институт за политичке студије, Београд. Намера ти је очигледна, и у свакој прилици покушаваш да ниподаштаваш све што је супротно ономе што ти је одавно ''урезано'' у памет. Многи данас раде и пишу ''неконвенционално'' супротно ономе што је теби конвенционално и што је за владајућу науку Св. Писмо. Због ''уреза'' у памети све што није по вољи владајућих, проглашава се за псеудо, и као такво мора подлећи ''психоанализи'', на сву срећу посао вам је изузетно отежан, јер све је више оних који користе сопствену памет, знања и сазнања. На жалост конвенционализму наука је жива баш као што је развој језика жив, и на то чак ни владајућа наука не може утицати.

То што је Александар Палавестра 2018. године, а у предговору Радивоја Радића навео да Винчанско писмо не постоји, и да је рад Радивоја Пешића псеудонаука, морам те разочарати, оно итекако постоји и научно је прихваћено као најстарије писмо, такође се рад Радивоја Пешића у најновијим институтима итекако цитира као ИЗВОР. Владајућа наука и даље живи у доба ''југословенске'' науке, изникле у титостичкој диктатури ''диктиране'' историјографије. XXI век је, и живимо у дигитализованом свету, и све ће бити мање обичног ''папира''.

Према резултатима истраживања јерменских инжењера информационих технологија и графичких дизајнера Григорије Вахањан и Вахан Вахањан, „Винчанско писмо из подунавског насеља Винча у Србији су у увише од сто знакова и фонетских слова истоветна са старојерменским словима исписаним на стенама са подручја данашње Јерменије у периоду пред Велики потоп 6.000-7.000 година пре Христа

Vahanyan Vahan, Vahanyan Grigori, „The Intercultural relations between Old Europe and Old Armenia“, XXIII Valcamonica Symposium “Making history of prehistory, the role of rock art”, 28 October – 2 November 2009, Capo di Ponte – Valcamonica, Italy, str. 363-368.

http://www.iatp.am/vahanyan/articles/valcamonica2.pdf

 

[Q. in perpetuum hibernum]

рад Радивоја Пешића у најновијим институтима итекако цитира као ИЗВОР.

Ovo nije istina, osim ako pod institutima ne misliš na onaj blog Miroljuba Petrovića (Institut za nacionalnu istoriju ili kako već beše).

U naučnoj zajednici, kako domaćoj, bivšoj jugoslovnskoj, tako i planetarnoj, Radivoje Pešić je potpuni anonimus koji je poznat samo onima koji se u nauci bave fenomenom pseudonauke, kao što si neke primere i spomenuo. Niko ga ne citira kao autoritet (kao što ni ne može ni da 'oće, jer Pešić naučnih radova o praistoriji uopšte ni nema).

 

[Mrkalj]

 

[Mrkalj]

 

[HanibalBarka666]

Не ради се о како си навео ''извесној Шуљагић'', већ о др. Сањи Шуљагић Институт за политичке студије, Београд.

I to je čini kompetentnom za ... ??

Многи данас раде и пишу ''неконвенционално'' супротно ономе што је теби конвенционално и што је за владајућу науку Св. Писмо. Због ''уреза'' у памети све што није по вољи владајућих, проглашава се за псеудо, и као такво мора подлећи ''психоанализи'', на сву срећу посао вам је изузетно отежан, јер све је више оних који користе сопствену памет, знања и сазнања. На жалост конвенционализму наука је жива баш као што је развој језика жив, и на то чак ни владајућа наука не може утицати.

Čudno je kako kritikuješ naučnike da se drže nekih stvari kao Sveto Pismo, a ta nekonvencionalna strana je spremna da širom otvorenih ruku dočeka sulude teorije Pešića, Deretića i ostalih bez ijednog dokaza...

То што је Александар Палавестра 2018. године, а у предговору Радивоја Радића навео да Винчанско писмо не постоји, и да је рад Радивоја Пешића псеудонаука, морам те разочарати, оно итекако постоји и научно је прихваћено као најстарије писмо, такође се рад Радивоја Пешића у најновијим институтима итекако цитира као ИЗВОР.

Loše si obavešten. Pešić može da bude izvor samo ako je ostavio neki zapis o svom nepostojećem doktoratu i/ili naučnim radovima. I ako misliš na institute političkih studija oni nemaju nikakve naučne veze sa istorijom i arheologijom 6-5 milenijuma pne.

Према резултатима истраживања јерменских инжењера информационих технологија и графичких дизајнера Григорије Вахањан и Вахан Вахањан, „Винчанско писмо из подунавског насеља Винча у Србији су у увише од сто знакова и фонетских слова истоветна са старојерменским словима исписаним на стенама са подручја данашње Јерменије у периоду пред Велики потоп 6.000-7.000 година пре Христа

Vahanyan Vahan, Vahanyan Grigori, „The Intercultural relations between Old Europe and Old Armenia“, XXIII Valcamonica Symposium “Making history of prehistory, the role of rock art”, 28 October – 2 November 2009, Capo di Ponte – Valcamonica, Italy, str. 363-368.

Ako su koristili Pešićeve izmišljene znakove iz Vinče onda me i ne čudi da su pronašli sličnosti.

 

[Mrkalj]

 

[psmaniac]

Овог као да је инспирисао Дамјановић, интересантан
приказ употребе контролисане ватре у обради дрвета.

 

[КРЦУН]

I to je čini kompetentnom za ... ??



Čudno je kako kritikuješ naučnike da se drže nekih stvari kao Sveto Pismo, a ta nekonvencionalna strana je spremna da širom otvorenih ruku dočeka sulude teorije Pešića, Deretića i ostalih bez ijednog dokaza...



Loše si obavešten. Pešić može da bude izvor samo ako je ostavio neki zapis o svom nepostojećem doktoratu i/ili naučnim radovima. I ako misliš na institute političkih studija oni nemaju nikakve naučne veze sa istorijom i arheologijom 6-5 milenijuma pne.



Ako su koristili Pešićeve izmišljene znakove iz Vinče onda me i ne čudi da su pronašli sličnosti.

Тешко да нисам ''обавештен'' како си ме окарактерисао, суштински си ти необавештен.

Све је почело са Маријом Гимбутас. У свему што је радио Пешић, понајвише у стилизацији винчанских писмена, ослањао се на радове Марије Гимбутас, и не само ње, ко год да је читао Пешића, односно ако је читао оне друге научнике попут Марије Гимбутас, итекако се ''осећа'' њихова присутност. Харалд Харман је такође у својим књигама објавио Пешићева стилизована писмена Винче, имам његове књиге, и у њима се то итекако види.

Зар Александар Палавестра није знао за рад Марије Гимбутас и многих других, наравно да је знао, међутим, 2018. године пише како је сулудо причати о Винчанском писму јер то по њему није ''оно је мртво и непостојеће'', коме је усмерено то његово размишљање него ли лаичкој публици!? То је објавио Радивој Радић у свом ''памфлету'', где је упутио гомилу погрда на рад аутохтоничара, односно по њему ''новоромантичара''.

Итекако прихватам оно што је реално а долази из конвенционалне-владајуће науке, међутим иста ниподаштава све што је ван њиховог конвенционалног. У Немачкој новијој историјографији, подједнако су прихваћене обе теорије, код нас то није случај због начина рада који је установљен после 1948. године.

Зашто би тебе нешто чинило више компетентим ако већ постављаш теорију о нечијој некомпетентности у случају др. Сање Шуљагић!?

 

[КРЦУН]

The Lost World of Old Europe, Minerva 20:6, 12-15, 2009.

Review of exhibition and catalogue The Lost World of Old Europe: The Danube Valley, 5000-3500 BC (David Anthony & Jennifer Chi ed, Princeton, 2009)

 

[Mrkalj]

Овог као да је инспирисао Дамјановић, интересантан
приказ употребе контролисане ватре у обради дрвета.

Evo još boljeg primera:

 

[HanibalBarka666]

Све је почело са Маријом Гимбутас. У свему што је радио Пешић, понајвише у стилизацији винчанских писмена, ослањао се на радове Марије Гимбутас, и не само ње, ко год да је читао Пешића, односно ако је читао оне друге научнике попут Марије Гимбутас, итекако се ''осећа'' њихова присутност. Харалд Харман је такође у својим књигама објавио Пешићева стилизована писмена Винче, имам његове књиге, и у њима се то итекако види.

Kada budem video predmet vinčanske kulture na kome su ta "stilizovana pismena Vinče" onda možemo da razgovaramo. Ovako to je samo prazna priča prepuna dezinformacija, a glavni krivac za njihovo širenje je upravo Pešić tj Pešići !

Зашто би тебе нешто чинило више компетентим ако већ постављаш теорију о нечијој некомпетентности у случају др. Сање Шуљагић!?

Ništa me ne čini kompetentnim niti ja tvrdim da sam ekspert za bilo koju oblast o kojoj raspravljamo ovde. Bez obzira na to ja imam sopstveni naučno zasnovani reper za stvari koje smatram da su vredne i/ili pouzdane i na taj način izbegavam da čitam nepotrebne stvari. U veku digitalne tehnologije gde smo svi zatrpani gomilom informacija od kojih su 90% gluposti, to je više nego preko potrebna veština.
Svoje mišljenje ne zasnivam na tome šta su rekli Palavestra, Harman, Pešić ili Gimbutas već na dokazima. Pošto predmeta vinčanske civilizacija sa tim "pismenima Vinče" nema, onda nema ni dokaza, a ako nema dokaza nema ni pisma.

 

[КРЦУН]

Археолошка открића у Подунављу су током XX века донела безброј доказа о културном континуитету широког простора Балкана и Црноморске области током последњих десетак миленијума, а откриће трагова прве писмености систематизација Винчанског писма од стране Радивоја Пешића отворило је пут за утврђивање путева ширења утицаја ове културе и њеног уграђивања у основе модерне европске цивилизације.

На крају XX века се дефинитивно уобличава међународно призната лингвистичка теорија континуитета Индоевропљана[1], према којој су готово сви данашњи европски народи аутохтони на садашњим територијама.

Немачки лингвиста Харалд Харман, који је прихватио теорију о настанку првог писма у Подунављу, формира теорију о два независна правца у развоју цивилизација. Уобичајени развојни пут, какав је најчешће свима познат (од бескласног друштва, преко класног раслојавања до урбанизације и формирања државе) Харман тумачи као модел који важи за Месопотамију. Он је утврдио да постоји и паралелни систем у Подунављу, где развој друштва иде делимично сличним путем, али у коначном резултату води ка формирању другачијег типа државне заједнице.[2] Тај нови систем он назива екуменом или егалитаријанским комонвелтом (према дефиницији енглеског научника Мајселса, кога Харман цитира)[3], тј. овај систем је довео до урбанизације у којој су насеља живела у хармонији са природним окружењем и комуницирала у привредном смислу са другим насељима, без формирања чвршће државне организације и без мешања једне заједнице у послове друге. Харманов “Дунавски модел цивилизације” у потпуности подржава теорије о аутохтоности Индоевропљана на Балкану и у Подунављу, односно о аутохтоности Срба (па и већине осталих европских народа) на садашњим територијама.

Истраживања антрополога Србољуба Живановића и поређења карактеристика костура кромањонаца и садашњег становништва, потврдила су аутохтоност и континуитет становништва Србије током периода од краја последњег леденог до данас.

Коначно, последњих година су палеоетногенетичари дошли до низа резултата, који су у потпуности потврдили теорију континуитета и аутохтоност наших предака на Балкану, као и велику генетску сродност са већином индоевропских народа.

Спрезањем свих наведених теорија добијају се изузетно прецизни обриси цивилизације Прве Европе од пре 8-10.000 година.

[1] Под овај појам се могу сврстати бројни припадници сербске аутохтонистичке школе, шире словенске аутохтонистичке школе и бројни савремени сербски и словенски аутори. Модерну варијанту ове теорије уобличио је италијански лингвиста Марио Алинеји у делу Mario Alinei: “Origini delle lingue d’ Europa”, Mulino, 1996. у коме је стао иза теорија о подунавском пореклу Словена. Детаљније о овоме видети у поглављу Луцијана Вуге “Пешићев рад у светлу савремене теорије континуитета”, с. 225-264 у зборнику “Живот је љубав (о винчанском писму)”, Пешић и синови, Београд, 2002.

[2] Harald Haarmann: “Geschichte der Sintflut – Auf den Spuren der frühen Zivilisationen”, Verlag C. H. Beck, oHG, München, 2003.

[3] C.K.Maisels: “Earlz civilisation of the Old World. The formative histories of Egipt, the Levant, Mesopotamia, India and China”, London / New York, 1999.

*

Извор:

Наслов: Universalgeschichte der Schrift

Аутор: Harald Haarmann

Издање 2

Издавач: Ex Libris Buchclub, 1990

ISBN 3593343460, 9783593343464

Дужина: 576 страница

 

[HanibalBarka666]

Археолошка открића у Подунављу су током XX века донела безброј доказа о културном континуитету широког простора Балкана и Црноморске области током последњих десетак миленијума, а откриће трагова прве писмености систематизација Винчанског писма од стране Радивоја Пешића отворило је пут за утврђивање путева ширења утицаја ове културе и њеног уграђивања у основе модерне европске цивилизације.

На крају XX века се дефинитивно уобличава међународно призната лингвистичка теорија континуитета Индоевропљана[1], према којој су готово сви данашњи европски народи аутохтони на садашњим територијама.

Немачки лингвиста Харалд Харман, који је прихватио теорију о настанку првог писма у Подунављу, формира теорију о два независна правца у развоју цивилизација. Уобичајени развојни пут, какав је најчешће свима познат (од бескласног друштва, преко класног раслојавања до урбанизације и формирања државе) Харман тумачи као модел који важи за Месопотамију. Он је утврдио да постоји и паралелни систем у Подунављу, где развој друштва иде делимично сличним путем, али у коначном резултату води ка формирању другачијег типа државне заједнице.[2] Тај нови систем он назива екуменом или егалитаријанским комонвелтом (према дефиницији енглеског научника Мајселса, кога Харман цитира)[3], тј. овај систем је довео до урбанизације у којој су насеља живела у хармонији са природним окружењем и комуницирала у привредном смислу са другим насељима, без формирања чвршће државне организације и без мешања једне заједнице у послове друге. Харманов “Дунавски модел цивилизације” у потпуности подржава теорије о аутохтоности Индоевропљана на Балкану и у Подунављу, односно о аутохтоности Срба (па и већине осталих европских народа) на садашњим територијама.

Истраживања антрополога Србољуба Живановића и поређења карактеристика костура кромањонаца и садашњег становништва, потврдила су аутохтоност и континуитет становништва Србије током периода од краја последњег леденог до данас.

Коначно, последњих година су палеоетногенетичари дошли до низа резултата, који су у потпуности потврдили теорију континуитета и аутохтоност наших предака на Балкану, као и велику генетску сродност са већином индоевропских народа.

Спрезањем свих наведених теорија добијају се изузетно прецизни обриси цивилизације Прве Европе од пре 8-10.000 година.

[1] Под овај појам се могу сврстати бројни припадници сербске аутохтонистичке школе, шире словенске аутохтонистичке школе и бројни савремени сербски и словенски аутори. Модерну варијанту ове теорије уобличио је италијански лингвиста Марио Алинеји у делу Mario Alinei: “Origini delle lingue d’ Europa”, Mulino, 1996. у коме је стао иза теорија о подунавском пореклу Словена. Детаљније о овоме видети у поглављу Луцијана Вуге “Пешићев рад у светлу савремене теорије континуитета”, с. 225-264 у зборнику “Живот је љубав (о винчанском писму)”, Пешић и синови, Београд, 2002.

[2] Harald Haarmann: “Geschichte der Sintflut – Auf den Spuren der frühen Zivilisationen”, Verlag C. H. Beck, oHG, München, 2003.

[3] C.K.Maisels: “Earlz civilisation of the Old World. The formative histories of Egipt, the Levant, Mesopotamia, India and China”, London / New York, 1999.

*

Извор:

Наслов: Universalgeschichte der Schrift

Аутор: Harald Haarmann

Издање 2

Издавач: Ex Libris Buchclub, 1990

ISBN 3593343460, 9783593343464

Дужина: 576 страница

Samo još da se dokaže da su ove šare, ukrasi i pojedniačni simboli bili neka vrsta prenošenja informacija u vidu pisma i možemo da pričamo o tome

Spojler

PS Zar ne vidiš da vinčansko pismo Pešića nema ama baš nikakve veze sa ovim simbolima koje je "našao" Harman ?

Spojler

 

[HanibalBarka666]

[1] Под овај појам се могу сврстати бројни припадници сербске аутохтонистичке школе, шире словенске аутохтонистичке школе и бројни савремени сербски и словенски аутори. Модерну варијанту ове теорије уобличио је италијански лингвиста Марио Алинеји у делу Mario Alinei: “Origini delle lingue d’ Europa”, Mulino, 1996. у коме је стао иза теорија о подунавском пореклу Словена. Детаљније о овоме видети у поглављу Луцијана Вуге “Пешићев рад у светлу савремене теорије континуитета”, с. 225-264 у зборнику “Живот је љубав (о винчанском писму)”, Пешић и синови, Београд, 2002.

https://www.academia.edu/37689956/_...e_Vinča_Script_and_the_Invention_of_Heritage_

 

[Mrkalj]

Samo još da se dokaže da su ove šare, ukrasi i pojedniačni simboli bili neka vrsta prenošenja informacija u vidu pisma i možemo da pričamo o tome

To izgleda nije leglo samo još ovima sa Filozofskog u Beogradu (videti video anketu). Psi laju, karavani prolaze.

 

[КРЦУН]

Pogledajte prilog 643066

https://www.academia.edu/37689956/_Život_je_ljubav_vinčansko_pismo_i_izmišljanje_baštine_Life_is_Love_The_Vinča_Script_and_the_Invention_of_Heritage_

Ово називаш ''научним'' радом!?

Моја наведена референца нема никакве везе са ''памфлетом'' Јасне Вуковић, која се очигледно дебело ''назнојила'' да напише овакав ''рад'', уз сугестије Палавестре и Радивоја Радића, очигледно намењеног младим полазницима филозофског факултета, или још боље њеном будућем што бољем ''ухлебљењу'' у мору већ ''наштанцованих'' у истој форми, у истој фирми под истим фотељашким ''властодршцима'' филозофског факултета.

Моја неведена референца на коју си требао обратити пажњу, на исту лепиш ''научне'' памфлете од узетог новца порезника, односно грађана Србије -

,,Под овај појам се могу сврстати бројни припадници сербске аутохтонистичке школе, шире словенске аутохтонистичке школе и бројни савремени сербски и словенски аутори. Модерну варијанту ове теорије уобличио је италијански лингвиста Марио Алинеји у делу Mario Alinei: “Origini delle lingue d’ Europa”, Mulino, 1996. у коме је стао иза теорија о подунавском пореклу Словена. Детаљније о овоме видети у поглављу Луцијана Вуге “Пешићев рад у светлу савремене теорије континуитета”, с. 225-264 у зборнику “Живот је љубав (о винчанском писму)”, Пешић и синови, Београд, 2002.''

Када си се већ одважио, дај ми контра аргументе на дату референцу, јер код Јасне Вуковић нема ни помена исте у њеном ''раду'', а сигуран сам да наведену књигу има у свом поседу, иначе не би кроз овакво писаније извлачила ''причу'' из контекста са намером обраћања коме и каквој читалачкој публици!? Њене су референце битни показатељ немоћи да се живи у складу са временом у којем живи, јер њен ''рад'' одише идејом ''дубокодржавном'' о гашењу интернета, како би се пажња усресредила на рад ''наштанцованих'' бескичмењака са филозофског факултета. Да није тако не би помињала Горана Шарића и интернетску страницу РОД, такође и наводе врлих јој ''усмеритеља'' њене одважне ''научне'' мисли.

Рад Јелене Вуковић и ''осталих'' увек и изнова има потребу коме да се обраћа оваквим писанијама, моје питање је разложно и без икакве увијене форме!?

 

[Mrkalj]

Ово називаш ''научним'' радом!?

Očigledno je u Briselu potpisan produžetak Tajonog sporazuma Beograda i Beča iz 1881. Drugog logičnog objašnjenja ovog masovnog pljuvanja uvis nema.

 

[КРЦУН]

Očigledno je u Briselu potpisan produžetak Tajonog sporazuma Beograda i Beča iz 1881. Drugog logičnog objašnjenja ovog masovnog pljuvanja uvis nema.

Титоистичка диктатура од 1945. године, а огледа се и дан данас у свом континуитету, не треба бити нарочито писмен и образован, да би се уочила паралела, односно увидео један исти континуитет од Тајне конвенције из 1881. године до бриселских ''жутих'' звезда, које су само промениле боју из СССР у СССЕУ.

 

[HanibalBarka666]

To izgleda nije leglo samo još ovima sa Filozofskog u Beogradu (videti video anketu). Psi laju, karavani prolaze.

Vinčansko pismo je kuća izgrađena na trulim temeljima. Sve je počelo od jedne početne greške na koju su se gradile teorije i teorije i dokazivalo se sve i svašta od srbice do podunavskog pisma, ali kada se vratiš na tu početnu grešku shvatiš da sve ostalo pada u vodu i kuća se ruši.

I slažem se koliko su Pešić (i sinovi) lajali i za sto godina će slabo upućeni i/ili zlonamerni "istraživači" donositi materijal da grade na trulim temeljima.

Моја неведена референца на коју си требао обратити пажњу, на исту лепиш ''научне'' памфлете од узетог новца порезника, односно грађана Србије -

Video sam da tu nema ništa pametno niti vredno moje pažnje.

A ti si, umesto što se kiliberiš na moje poruke, mogao da komentarišeš zašto Pešić koga smatraš pravim naučnikom izmišlja simbole i namerno ih krivotvori da liče na slova ćirilice ?

Kao što sam ti već rekao smatram da nema dokaza da pomenuto pismo postoji pa je davanje bilo kakvih kontra argumenata sasvim suvišno jer cela priča gubi smisao. Kao što rekoh trula teorija se ruši.

Jasnin rad je sam postavio kao odgovor na naslov zbornika, a ne na tu tvoju teoriju. Mada vidim da si spreman da deliš etikete bez razumevanja problema.

 

[КРЦУН]

Vinčansko pismo je kuća izgrađena na trulim temeljima. Sve je počelo od jedne početne greške na koju su se gradile teorije i teorije i dokazivalo se sve i svašta od srbice do podunavskog pisma, ali kada se vratiš na tu početnu grešku shvatiš da sve ostalo pada u vodu i kuća se ruši.

I slažem se koliko su Pešić (i sinovi) lajali i za sto godina će slabo upućeni i/ili zlonamerni "istraživači" donositi materijal da grade na trulim temeljima.



Video sam da tu nema ništa pametno niti vredno moje pažnje.

A ti si, umesto što se kiliberiš na moje poruke, mogao da komentarišeš zašto Pešić koga smatraš pravim naučnikom izmišlja simbole i namerno ih krivotvori da liče na slova ćirilice ?

Kao što sam ti već rekao smatram da nema dokaza da pomenuto pismo postoji pa je davanje bilo kakvih kontra argumenata sasvim suvišno jer cela priča gubi smisao. Kao što rekoh trula teorija se ruši.

Jasnin rad je sam postavio kao odgovor na naslov zbornika, a ne na tu tvoju teoriju. Mada vidim da si spreman da deliš etikete bez razumevanja problema.

Намерно кратиш моја писања која производиш и наводиш их као моје ''клиберење'' теби!? Какав је то израз ''клиберење'' да ли сам ја то овце чувао са тобом, па ми се својим стерилним (празним) писањем тако обраћаш, или тиме само откриваш сопствене комплексе ниже вредности!?

Прозиваш и провоцираш, онако типично ''радићевски''. Видео си да ту нема ништа паметно и вредно пажње како си навео, то су твоји контра-аргументи, зашто се уплићеш онда ако није вредно пажње и нема ничег паметног, да то не скачеш самом себи у уста!?

Да ли имаш књигу по којој је настао Јаснин памфлет, да је имаш и да си је читао, не би сигуран сам, залепио тај њен памфлет преко моје објаве, поготову преко Харалда Хармана, јер се из авиона види твоје ''познавање'' немачког језика.

Шта је дакле овде посреди, пропагирање ''радићевизма'' односно ''палавестризма'' без контра аргумената, просто навођење неких својих личних импресија по виђењу Винчанског писма, тако је како их ти видиш, или како су то већ навели поменути ''евизми'' а ти поучен и повучен за ''њима'' реагујеш искомплексирано. Треба ли да обратим пажњу на твоју налепљену објаву Јасне Вуковић, заиста се мораш потрудити више.

 

[HanibalBarka666]

Намерно кратиш моја писања која производиш и наводиш их као моје ''клиберење'' теби!?

Spojler

зашто се уплићеш онда ако није вредно пажње и нема ничег паметног,

У праву си. Ја одох па сад можеш сам да чуваш овце.

 

[КРЦУН]

Први ешалон јуришника на Пешићева открића предводио је проф. Милутин Гарашанин, који је овим обешчастио име своје славне породице. Потомак Илије Гарашанина и унук Милутина Гарашанина, књижевника и председника сербске владе из XIX века, одмах је пристао да за рачун комунистичке идеологије и по директивама одозго свој отровни мач окрене прво против свог учитеља проф. Милоја Васића.

Своје слугерањско деловање Гарашанин је започео још 1948. острашћеним и на науци неутемељеним нападима на Васићева открића у Винчи. Овим се препоручио властима да га угурају у кругове просвећених представника германско-нордијске школе у тадашњој Југославији. Убрзо су га придружили Јосипу Корошецу из Љубљане и Алојзију Бенцу из Сарајева и ова тројка је задуго харала југословенском историографијом.

Удружени, њих тројица су објавили срамни чланак Око проблема Винче у гласнику Земаљског музеја у Сарајеву. Овом пашквилом озваничен је почетак прогона не само проф. Пешића, већ и свих осталих који би се усудили да не признају германско-нордијску школу и који би покушали да мисле својом главом. Њих тројица су се дуго времена успешно старали да се нико у Југославији, а посебно у Србији не пробије у науци уколико се само посумња да не жели да ради како му се каже.

На њихово штеточинско деловање још онда су указивали еминентни научници из света. Посебно је значајно мишљење Марије Гимбутас, археолога светског гласа и проналазача курганске културе, која је после заједничких ископавања са Милутином Гарашанином била јако разочарана његовим радом. Осим ње, против поменуте тројке устали су и Маркетић из Калгарија, Чепмен из Лондона, Вин из Лос Анђелеса, али и Трубачов, Рибаков и многа друга славна светска имена.

Уочи распада Југославије 1987. године Гарашанин и Бенц (уз Срејовића, Тасића и Палавестру) у анкети часописа Галаксија стали су на становиште о знацима из Винче као о обичним знацима власништва, а не писму. Сам Гарашанин је, међутим, још 1973. објавио да одустаје од те теорије када је у Праисторији Србије I и II прихватио критику Јована Тодоровића и Александрине Цермановић из 1961. На ком становишту се Гарашанин коначно скрасио није познато. Изгледа да се стално окретао по политичким ветровима који су дували.

Други ешалон, онај који се против проф. Пешића борио путем игнорисања и ћутања уз делимично порицање, предводио је академик (Драгослав) Срејовић, истраживач културе Лепенског вира. Још као студент био је члан Комунистичке партије Југославије, али је за пуританско руководство на челу са женскарошем Јосипом Брозом Титом имао ману која је могла да га кошта и саме главе, а не само каријере: био је окренут сопственом полу. Као такав, а да би анулирао оно што су комунисти сматрали неопростивом настраношћу, радо је узео учешћа у борби естаблишмента против проф. Пешића. За разлику од Гарашанина и сличних, он је ипак имао и извесни лични дигнитет па се против Пешића борио ћутањем.

Када год би у САНУ-у било покретано питање прихватања налаза проф. Пешића и даљих испитивања у том правцу, Срејовић би са већином дементних старчића стао на становиште да они нису стручњаци за граматологију, те зато не могу да дају своје мишљење. А без мишљења академика било је немогуће мењати било шта у научним и школским програмима.

Наслов: The Goddesses and Gods of Old Europe: Myths and Cult Images

Аутор: Marija Gimbutas

Издање: илустровано, поново одштампано издање

Издавач: University of California Press, 1982.

ISBN 0520253981, 9780520253988

Дужина: 304 страница

 

[КРЦУН]

Драгослав Срејовић потиснут у сопственој земљи.

Када је КПЈ почела да клизи у историјски заборав, Срејовић се окуражио да промени своје мишљење и пред смрт спасе душу своју, објавивши:

„Она (винчанска култура, нап. аут.) је била најдинамичнија, најпрогресивнија култура тог времена, и у њој су антиципирана два крупна остварења која ће у будућности изменити живот човечанства: писменост и проналажење вештачког топљења руде…“

Извор: новине Политика 19. фебруар 1991. год.

Наслов: Lepenski Vir: eine vorgeschichtliche Geburtsstätte europäischer Kultur, Neue Entdeckungen der Archäologie
Аутор: Dragoslav Srejović
Издање 2
Издавач: Luebbe Verlagsgruppe, 1981
ISBN 378570285X, 9783785702857
Дужина: 294 страница

 

[Schrodinger]

Tema o novoj knjizi Vesne Pesic https://forum.krstarica.com/threads/tajna-lepenskog-vira.901334/

 

[Mrkalj]

Драгослав Срејовић потиснут у сопственој земљи.

Када је КПЈ почела да клизи у историјски заборав, Срејовић се окуражио да промени своје мишљење и пред смрт спасе душу своју, објавивши:

„Она (винчанска култура, нап. аут.) је била најдинамичнија, најпрогресивнија култура тог времена, и у њој су антиципирана два крупна остварења која ће у будућности изменити живот човечанства: писменост и проналажење вештачког топљења руде…“

Извор: новине Политика 19. фебруар 1991. год.

Наслов: Lepenski Vir: eine vorgeschichtliche Geburtsstätte europäischer Kultur, Neue Entdeckungen der Archäologie
Аутор: Dragoslav Srejović
Издање 2
Издавач: Luebbe Verlagsgruppe, 1981
ISBN 378570285X, 9783785702857
Дужина: 294 страница