Gravitaciono polje ?

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

galet

Zainteresovan član
Poruka
295
Dа покушамо овако:

Имамо две једнаке металне кугле повезане штапом - штап је фиктиван и служи само као веза.
Нека су кугле једна испод друге т. ј. сентри маса кугли и центар гравитације су на истом правцу
У тај исти правац пада и резултанта али јој не знамо хватиште.
Да би нашли хватиште резултанте морамо растојање између центара кугли поделити у односу тежина тих кугли, па ће краћи део бити до веће силе односно до доње кугле или тежиште тела је испод половине штапа.
Поделу растојања између кугли можемо извршити на још један начин:

Ако срачунамо суму момената тежина кугли заротираних за 90 степени на неку тачку која се налази на правцу резултанте и ту суму поделимо са сумом тежина кугли добићемо дужину т. ј. размак од те тачке до хватишта резултанте. Тај размак дели одстојање центара кугли у односу тежина кугли. При том не мењамо ни хватишта тежина кугли ни величину тих тежина.
То је само начин да одредимо ниво хватишта резултанте ако већ знамо положај правца резултанте.
Ако заротирамо тело које се састоји од две кугле и штапа за било који угао, на исти начин можемо наћи положај хватишта резултанте иако кугле више неће бити једна испод друге нити ће имати исту тежину. То хватиште је, наравно, тежиште које није на истом месту у односу на центре кугли.
Принцип срачунавања положаја тежишта је исти без обзира на оријентацију тела, али тежиште не пада у исту материјалну тачку тела већ зависи од те оријентације и удаљености од центра гравитације.
 

lightm

Primećen član
Poruka
793
Prvi nacin je ok (za opisani slucaj).
Kod drugog imas malo viska jer je rotiranje nepotrebno, i to je ono na sta se zalim od pocetka. Teziste je tacka u kojoj je zbir momenata nula i to lepo izracunas bez rotacije - sa stvarnim pravcima i intezitetima. Vestacka promena moze samo da se upotrebi kao pomocno sredstvo (trik) koje moze da pojednostavi racunanje u slucajevima kada nema bitne razlike u delovanju sile na pojedine delove tela (kada se teziste prakticno poklapa sa centrom mase).
 

galet

Zainteresovan član
Poruka
295
lightm:
Teziste je tacka u kojoj je zbir momenata nula i to lepo izracunas bez rotacije - sa stvarnim pravcima i intezitetima..

Молим те објасни како би то конкретно учинио за неки број куглица које су на пример слепљене неким бестежинским лепком у неки неправилан облик. (Нека су им центри маса ради лакшег објашњења у једној равни)
 

galet

Zainteresovan član
Poruka
295
Не знам зашто си ме упутио на ово:http://www.grad.hr/nastava/matemati...000000000000000 осим ако ниси хтео да ми покажеш да сам у праву. У просторном и равнинском координатном систему координатне осе су под углом од 90 степени.
Можда је забуну унела реч "заротираш" уместо да сам рекао "срачунаш у односу на смер који се разликује за 90 степени". "Произвољна" тачка на коју рачунамо суму момената овде је почетак координатног система, али то можеш да урадиш и за било коју другу тачку - центар масе се неће променити у односу на тело. Исто то важи и за било какву оријентацију тела.
Срачунавање тежишта је у поменутом тексту у принципу погрешно зато што је узето да гравитациона сила не зависи од положаја елементарних материјалних честица.
 

lightm

Primećen član
Poruka
793
Срачунавање тежишта је у поменутом тексту у принципу погрешно зато што је узето да гравитациона сила не зависи од положаја елементарних материјалних честица.
Tamo je jedina greska sto podrazumevaju da gravitacija deluje paralelno na svaku tacku ali taj smer ne menjaju. Link sam dao samo da vidis da nije potrebna promena smera na kojoj ti uporno insistiras. Promena smera bi bila pogresna i fizicki besmislena bez drugih promena (ukljucujuci i promenu polozaja tezista).
 

lightm

Primećen član
Poruka
793
Kakve veze sad imaju ta dva integrala? To su staticki momenti i vidis valjda da se u njima nigde ne pominju nikakve sile, pa onda ni smerovi nisu vazni. Tako mozes da odredis srediste mase ali ne i teziste. Kod tezista je vazan smer sile koji onda utice na to da su razliciti i intenziteti u svakoj tacki.
 

galet

Zainteresovan član
Poruka
295
Ако у интегранде унесеш константну акцелерацију на пример g добио си силе онда се на исти начин срачунава положај тежишта у хомогеном гравитационом пољу. У таквом пољу се тежиште и центар масе налазе у истој тачки. Да ли се довде слажеш?
 

galet

Zainteresovan član
Poruka
295
A sad radi lakšeg sporazumevanja da definišemo neke stvari.
Iz centra gravitacije (na primer iz crne rupe) zrakasto se šire linije gravitacionih sila na sve
strane.
Nazovimo liniju koja spaja centar gravitacije i centar mase nekog tela - vertikalnom linijom, a liniju koja prolazi kroz centar mase i normalna je na vertikalnu liniju - horizontalnom linijom.
Može li ovako?
 

galet

Zainteresovan član
Poruka
295
Pa evo sad će biti gotovo.

Ako svakoj materijalnoj tački u realnom gravitacionom polju pridružimo njihove težine i nacrtamo ih u pravcima koji one imaju prema centru gravitacije, onda te sile, neće biti međusobno paralelne i osim toga donje sile će biti veće od gornjih ako su im elementarne mase jednake jer su bliže centru gravitacije. Svaku od tih sila možemo rastaviti na vertikalnu i horizontalnu komponentu. Suma horizontalnih komponenata s leve strane vertikalne linije jednaka je sumi horizontalnih komponenata sa desne strane te linije - te sume su suprotne po smeru delovanja i one se poništavaju.
Ostale su nam samo vertikalne komponente. Ako vertikalne komponente sila proporcionalno njhovim veličinama zamenimo sa masama onda imamo sve isto kao u homogenom gravitacionom polju, s tim što je gustoća donjih materijalnih tačaka veća.
Sada jednostavno sračunamo centar tako modifikovanih elementarnih masa i to je težiše u realnom gravitacionom polju.
Dakle, sveli smo računicu težišta u realnom gravitacionom polju na računicu centra modifikovanih masa u homogenom gravitacionom polju. Pri tom smo sile zamenili masama, a nismo morali!
 

lightm

Primećen član
Poruka
793
Dobro ali gde je tu cuveno okretanje smera tezina?
Ako si hteo da kazes da uvek mozes da svedes nehomogeno na homogeno pa tada u njemu mozes da slobodno menjas smer, onda opet gresis jer si u svodjenju vec iskoristio tacno odredjeni smer ("vertikala" u uvom slucaju) i model ti ne vredi za neki drugi ugao sve dok ponovo ne preracunas mase.
 

galet

Zainteresovan član
Poruka
295
Pa kad računaš centar mase radiš u dva međusobno normalna smera
Sile sam zamenio sa modifikovanim masama zbog tebe, a nisam morao nego sam mogao i s njima računati u dva smera - u jednom kako stoje a u drugom zarotirane za 90 stepeni.
 

lightm

Primećen član
Poruka
793
Bezveze se vrtis u krug. Tu me smaras sa sto pitanja a onda uopste ne objasnis jedinu stvar koja je sporna. Do sada nigde nisi pokazao da je takva rotacija dozvoljena i smislena. Ima smisla samo u homogenom slucaju ali o njemu ni ne pricamo. Dok to ne objasnis nemam vise sta da kazem na tu temu.
 

Sveta685

Poznat
Poruka
7.331
samo da primetim da gravitacija nema nikakve veze sa okretanjem planeta oko Sunca. Kada bi se proporcionalno predstavio Suncev sistem Sunce bi bilo velicine klikera, Zemlja vrh ciode na rastojanju od 1,5 m , a Neptun glava eksercica na udaljenosti od 45 m. Ako moze kliker svojom gravitacionom silom da privlaci glavu eksercica na udaljenosti od 45 m, onda i Sunce moze da privlaci gravitacijom Neptun. Cinjenica je da se gravitaciono polje prostire samo u neposrednoj blizini nebeskih tela (kod Zemlje je to nekoliko stotina kilometara), a da je za okretanje planeta oko Sunca odgovorna neka cudna sila koja utice na medjusobne odnose nebeskih tela , ali ne utice na objekte na njima ( kada bi zaista Sunce silom privlacilo Zemlju , a obzirom kolika je masa Zemlje, ta sila bi sa one strane Zemlje koja je okrenuta Suncu usisala prema Suncu sve sto se nalazi na njenoj povrsini, a sa suprotne strane bi za x-puta pojacala Zemljinu gravitaciju i spljostila sve zivo). Malo je cudno da mi tu enormno jaku privlacnu silu Sunca uopste ne osecamo. Kada astronaut lebdi na svemirskoj stanici na nekoj smesno maloj udaljenosti od Zemlje da li se neko zapita kako je to moguce? Na njega u tom trenutku deluje gravitaciona sila Zemlje , koja je toliko jaka da "drzi na uzdi" ogromno telo na 380000km- Mesec, gravitaciona sila Meseca koja je u stanju da pokrece milione tona (milijarde) vode i izaziva plimu i oseku i konacno gravitaciona sila Sunca koja "drzi na uzdi" ogromni Jupiter , a kakvog li cuda, astronaut je uopste ne oseca. On ne bi smeo da lebdi ni u svemirskom brodu sve dok ne napusti Suncev sistem jer u svakom kubnom santimetru Suncevog sistema deluje (trebalo bi da deluje) njegova gravitaciona sila i NEMA BESTEZINSKOG STANJA SVE DOK NE NAPUSTITE SUNCEV SISTEM. Jos nesto, kako to da Mesec uopste ne oseca gravitaciju Sunca? U najmanju ruku je cudno da na ovoj blizini njegova putanja nije ekstremno elipticna (ako bi ga Zemlja uopste mogla i da zadrzi) a ne gotovo kruzna.
Toliko za sada.
 

proximo

Ističe se
Poruka
2.233
samo da primetim da gravitacija nema nikakve veze sa okretanjem planeta oko Sunca. Kada bi se proporcionalno predstavio Suncev sistem Sunce bi bilo velicine klikera, Zemlja vrh ciode na rastojanju od 1,5 m , a Neptun glava eksercica na udaljenosti od 45 m. Ako moze kliker svojom gravitacionom silom da privlaci glavu eksercica na udaljenosti od 45 m, onda i Sunce moze da privlaci gravitacijom Neptun. Cinjenica je da se gravitaciono polje prostire samo u neposrednoj blizini nebeskih tela (kod Zemlje je to nekoliko stotina kilometara), a da je za okretanje planeta oko Sunca odgovorna neka cudna sila koja utice na medjusobne odnose nebeskih tela , ali ne utice na objekte na njima ( kada bi zaista Sunce silom privlacilo Zemlju , a obzirom kolika je masa Zemlje, ta sila bi sa one strane Zemlje koja je okrenuta Suncu usisala prema Suncu sve sto se nalazi na njenoj povrsini, a sa suprotne strane bi za x-puta pojacala Zemljinu gravitaciju i spljostila sve zivo). Malo je cudno da mi tu enormno jaku privlacnu silu Sunca uopste ne osecamo. Kada astronaut lebdi na svemirskoj stanici na nekoj smesno maloj udaljenosti od Zemlje da li se neko zapita kako je to moguce? Na njega u tom trenutku deluje gravitaciona sila Zemlje , koja je toliko jaka da "drzi na uzdi" ogromno telo na 380000km- Mesec, gravitaciona sila Meseca koja je u stanju da pokrece milione tona (milijarde) vode i izaziva plimu i oseku i konacno gravitaciona sila Sunca koja "drzi na uzdi" ogromni Jupiter , a kakvog li cuda, astronaut je uopste ne oseca. On ne bi smeo da lebdi ni u svemirskom brodu sve dok ne napusti Suncev sistem jer u svakom kubnom santimetru Suncevog sistema deluje (trebalo bi da deluje) njegova gravitaciona sila i NEMA BESTEZINSKOG STANJA SVE DOK NE NAPUSTITE SUNCEV SISTEM. Jos nesto, kako to da Mesec uopste ne oseca gravitaciju Sunca? U najmanju ruku je cudno da na ovoj blizini njegova putanja nije ekstremno elipticna (ako bi ga Zemlja uopste mogla i da zadrzi) a ne gotovo kruzna.
Toliko za sada.

Druze, ne bih da te naljutim ili da se osecas lose ali mislim da bi trebalo da poradis malo na par formula i moci ces sam sebi da odgovoris na te zablude.

Uzmi formulu za gravitaciju i formulu zacentrifugalnu silu sa te dve formule relativno dobro mozes da objasnis i zasto sunce ne privuce sve sa zemlje i zasto ne privlaci mesec i slicno.
Seti se jos necega, da tela velike mase privlace tela u svojoj blizi a pored toga ona i zakrivljuju prostor. Postoje pretpostavke koje su iznete jos za vreme anstajna da je prostor oko sunca zakrivljen da planete oko sunca idu po "pravim" putanjama u zakrivljenom prostoru i jos pod uticajem ravnoteze centrifugalne/centripetalne i gravitacione sile.
 

Svabov

Buduća legenda
Poruka
25.310
djes proximo :)

@Sveta
vec ti je procimo odgovorio...
a ja cu da se nadovezem, vezano za one astronaute...postoji nesto sto se zove Lagranzova tacka, a to je mesto medjusobnog natezanja dveju sila gravitacija, pa samo prividno dobijas osecaj bestezinskog stanja...sunce i zemlja i dalje deluju na telo astronauta....
 

Sveta685

Poznat
Poruka
7.331
Nisam razumeo u cemu se sastoji primedba o centrifugalnoj sili, obzirom da ona ponistava gravitaciju Zemlje, a pojacava gravitaciju Sunca pa samim tim navodi vodu na moju livadu. Ona je vezana za objekte na Zemlji, a u prici o astronautu ne igra ulogu. Sto se tice L- tacaka, one su ono sto im i ime kaze - TACKE (mali zapreminski prostor). Koliko se meni cini svemirska stanica kruzi OKO planete Zemlje (ne stoji na jednom mestu), a i astronauti su lebdeli na CELOM svom (navodnom) putu do Meseca. Pa kolika je onda ta vasa L-tacka , da mozda ne obuhvata CEO Suncev sistem? Uzgred da primetim da bi te potencijalne L-tacke trebale da budu u blizini Meseca (zbog vece gravitacione sile Zemlje). Nikada nisam rekao da ne postoji sila koja uslovljava medjusobno kretanje nebeskih tela (pa mi to ne treba dokazivati) vec da nije u pitanju gravitaciona sila , niti bilo koja klasicna privlacna sila (elektromagnetna i sl.). Narocito mi je smesno uplitanje gravitacije u nastanak zvezdanih sistema, a iskidam se od smeha svaki put kada procitam objasnjenje za nastanak "crnih rupa". Da li ti ljudi ikada citaju ono sto napisu? Ili misle da su svi sa ove strane novina ili ekrana totalni moroni?
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.