Старо Браничево
Ističe se
- Poruka
- 2.188
Мени је увек будило дилему једно питање у вези са доласком на престо Јована Александра бугарског цара. Зашто наши историчари избегавају да ту цитирају Нићифора Григору, јер Григора хронолошки ређа след догађаја након Битке код Велбужда онако како се не уклапа у наратив који нам сервира службена историографија. Но, да видимо прво шта нам кажу наши историчари:
Прича службене историографије иде отприлике: након победе на Велбужду, Бугари су поражени нудили круну Дечанском, али је он великодушно одбија и задовољава се довођењем на бугарски престо своје сестре и сестрића. То је био основни разлог побуне великаша, јер су вероватно се осетили ускраћенима за нове територије и ратни плен. Настаје сукоб у који великаши увлаче и Душана и Душан тада креће против оца и свргава га са власти. Ове немире у Србији, искоришћавају Бугари, који су тренутно слабост Србије и заокупљеност династичким борбама, искористили како би се ослободили српског јарма, такорећи и долази до збацивања царице Ане и њеног сина и на престо долази Јован Александар потпуно непознати Бугарин из народа кога слободна Бугарска поставља за новог владара. Душан се нашао у небраном грожђу, преврат у Бугарској га је затекао, тако да није знао шта ће даље, тј. да ли да опет ратује, или не, па је на пречац одлучио се на соломонско решење, ма ајде ја да оженим сестру од новог цара и мирна Бачка. Према званичној нашој историографији Јован Стефан Асен се није одржао на трновском престолу ни осам месеци, а Александар је дошао на престо 1331. године.
Међутим,код Григоре (Grigor. lib. IX ch. 12), наилазимо на податак да је Душан ударио на оца, свргао га са власти и затворио у тамницу, где је по њему он тамо и задављен. Интересантно је да Бугари све то време мирују и ћуте, а имали су прилике да дигну побуну, не знамо зашто нису? Затим се Душан крунише за краља у Сврчину на Малу Госпојину 8. (21) септембра 1331. године. Након крунисања Душан је подигао војску и напао на ромејске територије, преотевши од цара Андроника неке области око реке Струме, као и сам град Струмицу. Ово је била најбоља прилика Бугарима да се дигну и да збаце "српску марионету" како Славен каже, али очигледно нису се дигли, не знамо зашто? Душан постаје најјачи и учврђује своју власт, Бугари ћуте!
У следећем 13. поглављу Григора каже, наредне године! чувши цар Андроник за немире у Бугарској да се воде нборбе око престола између царице Ане и њених сродника, сакупи војску и уђе у Бугарску и заузме градове од реке Тунџе до Црног мора и то: Јамбол, Росокастрон, Ктенију, Ајтос, Анхијал и Месемврију. Дакле тек су немири у Бугарској, нема ни говора о било каквом преврату, а те немире искоришћава цар Андроник да би отео Бугарима неке територије. Тек тада након дуготрајне борбе ступи на престо двојуродни брат Михаилов Александар који покупи војску од Скита, татар и поврати одузете градове.
Овде морамо застати ради анализе. У то време према тзв. византијском, али и српском рачунању времена Нова година је почињала првог септембра, а не првог јануара. Па према томе, Душан се крунисао на Малу Госпојину на почетку 1331. године, по њиховом рачунању времена, а 1330. по нашем садашњем рачунању. Када Григора каже "наредне године" да су били немири у Бугарској, оне не мисли на јануар, већ за пуних дванаест месеци, тек онај тамо наредни спетембар, када се дешавају немири у Бугарској и рат са Ромејима. А ако имамо доказе да је веће дубровачко донело одлуку још у марту 1332. године да пошаље посланство на Душанову свадбу, одатле излази да се Душан најпре венчао са Јеленом, па је тек онда Александар дошао на престо. Дакле, није Душан оженио сестру бугарског цара, већ је свога готовог шурака поставио на престо! И није Александар дошао на престо 1331. године, већ 1332. године. Такође, Јован Стефан Асен се одржао на престолу трновском минумум годину и по дана, а не осам месеци како ови наши тврде.
На конто ове моје горе цитиране објаве, послушајте Радића 27 минут. Зашто Радић потенцира да је Душан оженио сестру "актуелног" бугарског цара, да ли је то толико битно?! Очигледно га "жуља" Григора.