Границе Душановог царства

[leki1]

Нећу ти имаш везе са Ватиканом, јавићеш језуитском папи, да уништи архиве.

To sto sam ti rekao da vatikan i njegovi stalno delaju ne znaci da sam ja vatikanskog kova, ali definitivno mogu da kazem da si zarazen bakcilom sujete.. Sreo sam mnogo takvih kroz zivot...

 

[Старо Браничево]

?

Нићифор Григора, књига девета, поглавље 12 и 13. Позз

 

[Pumpaj Dinstanović]

Нићифор Григора, књига девета, поглавље 12 и 13. Позз

Već sam ti više puta rekao da treba da budeš direktan i jasan.

 

[Старо Браничево]

Već sam ti više puta rekao da treba da budeš direktan i jasan.

Мени је увек будило дилему једно питање у вези са доласком на престо Јована Александра бугарског цара. Зашто наши историчари избегавају да ту цитирају Нићифора Григору, јер Григора хронолошки ређа след догађаја након Битке код Велбужда онако како се не уклапа у наратив који нам сервира службена историографија. Но, да видимо прво шта нам кажу наши историчари:

Прича службене историографије иде отприлике: након победе на Велбужду, Бугари су поражени нудили круну Дечанском, али је он великодушно одбија и задовољава се довођењем на бугарски престо своје сестре и сестрића. То је био основни разлог побуне великаша, јер су вероватно се осетили ускраћенима за нове територије и ратни плен. Настаје сукоб у који великаши увлаче и Душана и Душан тада креће против оца и свргава га са власти. Ове немире у Србији, искоришћавају Бугари, који су тренутно слабост Србије и заокупљеност династичким борбама, искористили како би се ослободили српског јарма, такорећи и долази до збацивања царице Ане и њеног сина и на престо долази Јован Александар потпуно непознати Бугарин из народа кога слободна Бугарска поставља за новог владара. Душан се нашао у небраном грожђу, преврат у Бугарској га је затекао, тако да није знао шта ће даље, тј. да ли да опет ратује, или не, па је на пречац одлучио се на соломонско решење, ма ајде ја да оженим сестру од новог цара и мирна Бачка. Према званичној нашој историографији Јован Стефан Асен се није одржао на трновском престолу ни осам месеци, а Александар је дошао на престо 1331. године.

Међутим,код Григоре (Grigor. lib. IX ch. 12), наилазимо на податак да је Душан ударио на оца, свргао га са власти и затворио у тамницу, где је по њему он тамо и задављен. Интересантно је да Бугари све то време мирују и ћуте, а имали су прилике да дигну побуну, не знамо зашто нису? Затим се Душан крунише за краља у Сврчину на Малу Госпојину 8. (21) септембра 1331. године. Након крунисања Душан је подигао војску и напао на ромејске територије, преотевши од цара Андроника неке области око реке Струме, као и сам град Струмицу. Ово је била најбоља прилика Бугарима да се дигну и да збаце "српску марионету" како Славен каже, али очигледно нису се дигли, не знамо зашто? Душан постаје најјачи и учврђује своју власт, Бугари ћуте!

У следећем 13. поглављу Григора каже, наредне године! чувши цар Андроник за немире у Бугарској да се воде нборбе око престола између царице Ане и њених сродника, сакупи војску и уђе у Бугарску и заузме градове од реке Тунџе до Црног мора и то: Јамбол, Росокастрон, Ктенију, Ајтос, Анхијал и Месемврију. Дакле тек су немири у Бугарској, нема ни говора о било каквом преврату, а те немире искоришћава цар Андроник да би отео Бугарима неке територије. Тек тада након дуготрајне борбе ступи на престо двојуродни брат Михаилов Александар који покупи војску од Скита, татар и поврати одузете градове.

Овде морамо застати ради анализе. У то време према тзв. византијском, али и српском рачунању времена Нова година је почињала првог септембра, а не првог јануара. Па према томе, Душан се крунисао на Малу Госпојину на почетку 1331. године, по њиховом рачунању времена, а 1330. по нашем садашњем рачунању. Када Григора каже "наредне године" да су били немири у Бугарској, оне не мисли на јануар, већ за пуних дванаест месеци, тек онај тамо наредни спетембар, када се дешавају немири у Бугарској и рат са Ромејима. А ако имамо доказе да је веће дубровачко донело одлуку још у марту 1332. године да пошаље посланство на Душанову свадбу, одатле излази да се Душан најпре венчао са Јеленом, па је тек онда Александар дошао на престо. Дакле, није Душан оженио сестру бугарског цара, већ је свога готовог шурака поставио на престо! И није Александар дошао на престо 1331. године, већ 1332. године. Такође, Јован Стефан Асен се одржао на престолу трновском минумум годину и по дана, а не осам месеци како ови наши тврде.

Читај!

 

[leki1]

Imamo podatak iz Kraljevstva Slovena, dela Orbinija da je car Stefan Dušan kasno jedne veĉeri došao pod Blagaj(Mostar) i nije hteo ući u grad, Mrnjava ga ljubazno primi u svoju kuću. Videvši tu car njegovo otmeno ponašanje, uze ga, zajedno sa zenom, tri sina i dve kćeri na svoj dvor.

Iz ovoga se mogu postaviti sledece hipoteze:

1. Car Dušan je obilazio zemlje (još uvek ne znamo da li tudje ili svoje).
2. Da je posetio susednu zemlju ne bi sa tudjim prostim narodom trošio vreme i ulazio im u kuće, već sa vladarima.
3. Car Dušan je išao lično sa par svojih pratioca u inostranstvo da izabere velikaša, slučajno je zapazio Mrnjavu ispred grada verovatno na nekoj poljani ispred zidina ili na livadi i odgovorio mu na poziv da ga ugosti u domu, u prevodu, car je otisao u posetu Bosni, nije hteo da se sretne sa državnicima niti da udje u grad nego je hteo sa prostim narodom da priča i tamo sa nekim pojednicem kojeg nikad nije video.
4. Car Dušan je imao kriterijum kako da izabere velikaša pa iako ništa nije znao o njemu primetio je dobro držanje i kako je stvorio porodicu i kako su uredjeni odnosi u toj porodici sto je znak dobre uredjene zajednice.
5. Bosna nije u sastavu srpskog carstva.

E sad da srušimo ili potvrdimo hipoteze

1 Ok 2. OK 3. nema sanse 4. OK 5. nema sanse, jer 2 i 3 ruši tezu 5..


Posto su Bugarska i Bosna bili u sastavu srpskog carstva car je izabrao po jednog velikasa iz tih zemalja Asena i Mrnjavu da upravljaju na jugu ...

 

[АнаиванГорд]

Imamo podatak iz Kraljevstva Slovena, dela Orbinija da je car Stefan Dušan kasno jedne veĉeri došao pod Blagaj(Mostar) i nije hteo ući u grad, Mrnjava ga ljubazno primi u svoju kuću. Videvši tu car njegovo otmeno ponašanje, uze ga, zajedno sa zenom, tri sina i dve kćeri na svoj dvor.

Iz ovoga se mogu postaviti sledece hipoteze:

1. Car Dušan je obilazio zemlje (još uvek ne znamo da li tudje ili svoje).
2. Da je posetio susednu zemlju ne bi sa tudjim prostim narodom trošio vreme i ulazio im u kuće, već sa vladarima.
3. Car Dušan je išao lično sa par svojih pratioca u inostranstvo da izabere velikaša, slučajno je zapazio Mrnjavu ispred grada verovatno na nekoj poljani ispred zidina ili na livadi i odgovorio mu na poziv da ga ugosti u domu, u prevodu, car je otisao u posetu Bosni, nije hteo da se sretne sa državnicima niti da udje u grad nego je hteo sa prostim narodom da priča i tamo sa nekim pojednicem kojeg nikad nije video.
4. Car Dušan je imao kriterijum kako da izabere velikaša pa iako ništa nije znao o njemu primetio je dobro držanje i kako je stvorio porodicu i kako su uredjeni odnosi u toj porodici sto je znak dobre uredjene zajednice.
5. Bosna nije u sastavu srpskog carstva.

E sad da srušimo ili potvrdimo hipoteze

1 Ok 2. OK 3. nema sanse 4. OK 5. nema sanse, jer 2 i 3 ruši tezu 5..


Posto su Bugarska i Bosna bili u sastavu srpskog carstva car je izabrao po jednog velikasa iz tih zemalja Asena i Mrnjavu da upravljaju na jugu ...

Мрњава мислим да није из Босне!?

 

[leki1]

Мрњава мислим да није из Босне!?

Nisam znao da si ga poznavao

 

[АнаиванГорд]

Nisam znao da si ga poznavao

Нисам знао да га је Орбини познавао.

 

[АнаиванГорд]

Nisam znao da si ga poznavao

Иначе, Мостар није у историјској Босни.

 

[leki1]

Иначе, Мостар није у историјској Босни.

Inace sta ti znas ?

 

[АнаиванГорд]

Inace sta ti znas ?

Зависи, шта ти треба. Можда могу да помогнем.

 

[leki1]

Зависи, шта ти треба. Можда могу да помогнем.

A nemoj, samo ces da iskomplikujes ...

 

[Старо Браничево]

Imamo podatak iz Kraljevstva Slovena, dela Orbinija da je car Stefan Dušan kasno jedne veĉeri došao pod Blagaj(Mostar) i nije hteo ući u grad, Mrnjava ga ljubazno primi u svoju kuću. Videvši tu car njegovo otmeno ponašanje, uze ga, zajedno sa zenom, tri sina i dve kćeri na svoj dvor.

Iz ovoga se mogu postaviti sledece hipoteze:

1. Car Dušan je obilazio zemlje (još uvek ne znamo da li tudje ili svoje).
2. Da je posetio susednu zemlju ne bi sa tudjim prostim narodom trošio vreme i ulazio im u kuće, već sa vladarima.
3. Car Dušan je išao lično sa par svojih pratioca u inostranstvo da izabere velikaša, slučajno je zapazio Mrnjavu ispred grada verovatno na nekoj poljani ispred zidina ili na livadi i odgovorio mu na poziv da ga ugosti u domu, u prevodu, car je otisao u posetu Bosni, nije hteo da se sretne sa državnicima niti da udje u grad nego je hteo sa prostim narodom da priča i tamo sa nekim pojednicem kojeg nikad nije video.
4. Car Dušan je imao kriterijum kako da izabere velikaša pa iako ništa nije znao o njemu primetio je dobro držanje i kako je stvorio porodicu i kako su uredjeni odnosi u toj porodici sto je znak dobre uredjene zajednice.
5. Bosna nije u sastavu srpskog carstva.

E sad da srušimo ili potvrdimo hipoteze

1 Ok 2. OK 3. nema sanse 4. OK 5. nema sanse, jer 2 i 3 ruši tezu 5..


Posto su Bugarska i Bosna bili u sastavu srpskog carstva car je izabrao po jednog velikasa iz tih zemalja Asena i Mrnjavu da upravljaju na jugu ...

Је ли се изуо Душан пред вратима када је улазио кући у гостима? А да ли је донео кафу барем 200 г. када је свратио? Ако су Срби у Индији, како то да не могу једну Босну да освоје?

 

[Старо Браничево]

A nemoj, samo ces da iskomplikujes ...

Била Босна не била, и да је била у Душановом царству, теби то не вреди, јер данас се Торбеши у Македонији не осећају као Срби и ти ту ништа не можеш!

 

[Старо Браничево]

Imamo podatak iz Kraljevstva Slovena, dela Orbinija da je car Stefan Dušan kasno jedne veĉeri došao pod Blagaj(Mostar) i nije hteo ući u grad, Mrnjava ga ljubazno primi u svoju kuću. Videvši tu car njegovo otmeno ponašanje, uze ga, zajedno sa zenom, tri sina i dve kćeri na svoj dvor.

Iz ovoga se mogu postaviti sledece hipoteze:

1. Car Dušan je obilazio zemlje (još uvek ne znamo da li tudje ili svoje).
2. Da je posetio susednu zemlju ne bi sa tudjim prostim narodom trošio vreme i ulazio im u kuće, već sa vladarima.
3. Car Dušan je išao lično sa par svojih pratioca u inostranstvo da izabere velikaša, slučajno je zapazio Mrnjavu ispred grada verovatno na nekoj poljani ispred zidina ili na livadi i odgovorio mu na poziv da ga ugosti u domu, u prevodu, car je otisao u posetu Bosni, nije hteo da se sretne sa državnicima niti da udje u grad nego je hteo sa prostim narodom da priča i tamo sa nekim pojednicem kojeg nikad nije video.
4. Car Dušan je imao kriterijum kako da izabere velikaša pa iako ništa nije znao o njemu primetio je dobro držanje i kako je stvorio porodicu i kako su uredjeni odnosi u toj porodici sto je znak dobre uredjene zajednice.
5. Bosna nije u sastavu srpskog carstva.

E sad da srušimo ili potvrdimo hipoteze

1 Ok 2. OK 3. nema sanse 4. OK 5. nema sanse, jer 2 i 3 ruši tezu 5..


Posto su Bugarska i Bosna bili u sastavu srpskog carstva car je izabrao po jednog velikasa iz tih zemalja Asena i Mrnjavu da upravljaju na jugu ...

Maybe!

 

[Старо Браничево]

Imamo podatak iz Kraljevstva Slovena, dela Orbinija da je car Stefan Dušan kasno jedne veĉeri došao pod Blagaj(Mostar) i nije hteo ući u grad, Mrnjava ga ljubazno primi u svoju kuću. Videvši tu car njegovo otmeno ponašanje, uze ga, zajedno sa zenom, tri sina i dve kćeri na svoj dvor.

Iz ovoga se mogu postaviti sledece hipoteze:

1. Car Dušan je obilazio zemlje (još uvek ne znamo da li tudje ili svoje).
2. Da je posetio susednu zemlju ne bi sa tudjim prostim narodom trošio vreme i ulazio im u kuće, već sa vladarima.
3. Car Dušan je išao lično sa par svojih pratioca u inostranstvo da izabere velikaša, slučajno je zapazio Mrnjavu ispred grada verovatno na nekoj poljani ispred zidina ili na livadi i odgovorio mu na poziv da ga ugosti u domu, u prevodu, car je otisao u posetu Bosni, nije hteo da se sretne sa državnicima niti da udje u grad nego je hteo sa prostim narodom da priča i tamo sa nekim pojednicem kojeg nikad nije video.
4. Car Dušan je imao kriterijum kako da izabere velikaša pa iako ništa nije znao o njemu primetio je dobro držanje i kako je stvorio porodicu i kako su uredjeni odnosi u toj porodici sto je znak dobre uredjene zajednice.
5. Bosna nije u sastavu srpskog carstva.

E sad da srušimo ili potvrdimo hipoteze

1 Ok 2. OK 3. nema sanse 4. OK 5. nema sanse, jer 2 i 3 ruši tezu 5..


Posto su Bugarska i Bosna bili u sastavu srpskog carstva car je izabrao po jednog velikasa iz tih zemalja Asena i Mrnjavu da upravljaju na jugu ...

Ćorović – O smrti cara Dušana

Kralj Lajoš upao je u Srbiju u leto 1354. god. Da ga suzbije, Dušan je krenuo na sever i u avgustu već se nalazio pod Rudnikom, u Brusnici. Po svoj prilici radi ovih verskih pitanja, car je pozvao patrijarha Janićija u Žiču, da se s njim posavetuje. Patrijarh se tu razboleo i na povratku u Peć umro je u Polumiru na Ibru, 3. septembra. Posle Dušanova dolaska mađarska je ofanziva zaustavljena. Lajoševa vojska stradala je, sem od Srba, još i od neke zaraze, od koje je umro i sam kraljev brat, hrvatsko-dalmatinski herceg Stevan. Posle njegove smrti mađarska vojska povukla se iz Srbije bez ikakva uspeha. Dušan nije mogao da protiv nje preduzima jače mere jedno s toga, što se žurio na jug, gde su se događale stvari od presudnog značaja, i drugo, možda, s toga, što nije hteo da jačim protivnapadom izaziva Mađare na osvetne borbe.
Ljut radi ovog mađarskog napada, Dušan nije hteo da skriva svoje ogorčenje pred papinim izaslanstvom, koje mu je stiglo negde u martu 1355. god. Biograf biskupa Tome daje vrlo zanimljiv opis tog sastanka. Dušan je, veli on, bio "telom veći od svih ljudi na svetu ovog vremena i strašan u licu." Papine poslanike dočekao je oholo, opkoljen vlastelom i vojskom, i dao im je odmah do znanja, da je od lanjske godine izmenio svoje držanje. Biograf kazuje, da je zbog careve srdžbe sam biskup Petar bio u opasnosti. Dušan je čak zabranio svojim katolicima u vojsci, da nipošto ne smeju prisustvovati misama, koje je biskup služio. Kad je, za inat, "želeći smrt da bi se umnožila katolička vera", biskup jedno jutro odslužio misu, pozvavši na nju sve verne, i kad je uprkos zabrane, na nju došli nemački najamnici, car se beše razgnevio još više. Ali se umirio prividno dosta brzo, kad mu je vođa najamnika, verovatno Palman, izjavio, da su oni spremni, za odbrani vere ne pretrpeti kaznu nego ući i u borbu. Takvo držanje biskupovo, u njegovoj zemlji, uticalo je na Dušana, da potpuno odustane od ranije namere. Ozlojeđen zbog propale misije, biskup je iz Srbije, na povratku kući, krenuo kralju Lajošu i tražio od njega da rat nastavi svom žestinom.
Kralj Lajoš se, doista, počeo spremati na Srbe, ali ne mogade tokom 1355. god. preći u napadaj. Možda nije imao ni prave volje da primi borbu s Dušanom, čiju je snagu znao i video. Sem sa Srbijom on je rđavo stajao i sa Mletačkom Republikom, nešto zbog mletačkih veza sa Srbima, a mnogo više zbog njenog učvršćivanja u Dalmaciji. Zbog izvesnih gradova u Dalmaciji, posebno zbog Klisa i Skradina, koji su pripadali Šubićima, odnosno Dušanovoj sestri Jeleni, udovici Mladena III, bilo je dosta pregonjenja i pregovaranja. Te gradove su hteli i Mlečani i Mađari i Bosanci, dok je Dušan želeo da ih očuva sestri kao svojoj saveznici, možda kao strateške tačke prema Bosni, sa njene zapadne strane. Dušanova vojska ušla je 1355. god. u te gradove. Kako car nije hteo nikakva sukoba s Mlečanima, on je, videći njihovu nesavladivu želju da dobiju te gradove, pristao da njegova sestra povede pregovore o prodaji. Videći neraspoloženje skradinskog građanstva protiv svojih ljudi, a čuvši možda i za carevu smrt, njegov vojvoda Đuraš Ilić predade taj grad Mlečanima 10. januara 1356. god., kako mu car beše ranije naredio. Grad Klis preoteli su Mađari.
Dušan se nadao da će mu događaji u Vizantiji iz druge polovine 1354. god. znatno pomoći da se približi svom davnom cilju. Borbe između starog Kantakuzena i mladog cara ne behu završene padom prvoga. Očevu borbu nastavili su Kantakuzenovi sinovi, iako su dobro osećali koliko im uspehu smeta ogorčenje koje je zavladalo protiv njihova oca. U širokom narodu, koji je najviše stradao, strah od Turaka pretvarao se ponegde u paniku. Jedan mletački izveštaj iz Carigrada od 6. avgusta 1354. govorio je, da bi tamošnji građani pristali i na tuđu vlast, čak i na mletačku ili srpsku, samo ako bi ta mogla da ih zaštiti od azijatskog saveznika. S toga, u času, kad su događaji u Vizantiji mogli dobiti kakav nenadni, po Srbe povoljni, obrt, Dušanu je palo vrlo teško, što je morao da se zapliće u nove sukobe s Mađarima. Tim treba objasniti sem onog nepreduzimanja protivnapada na Mađare i ovu predusretljivost prema Mlečićima u Dalmaciji. Njegova je glavna pažnja bila na jugu. Odatle, u jednoj povelji od 5. decembra 1355., imamo i poslednji pomen o njemu i njegovu radu. Dve nedelje docnije, 20. decembra, Silni Car Dušan bio je već pokojnik. Umro je iznenada, ne zna se od čega, u najboljoj muškoj snazi, i u vreme kad je srpskoj državi i hrišćanskom Balkanu uopšte trebala jedna centralna volja najapsolutnijih kvaliteta. Dušan je bio sahranjen u njegovoj zadužbini, u Arhanđelovu Manastiru kod Prizrena.

@Лекизан је у једној сасвим другој теми цитирао Ћоровића. Ево шта он каже!

 

[leki1]

Ma najbolji dokaz da je Bosna u sastavu Srbije je dolazak Bosanske vojske u velikom broju na Kosovsku bitku.

 

[Старо Браничево]

Ma najbolji dokaz da je Bosna u sastavu Srbije je dolazak Bosanske vojske u velikom broju na Kosovsku bitku.

Тако је!

 

[leki1]

Је ли се изуо Душан пред вратима када је улазио кући у гостима? А да ли је донео кафу барем 200 г. када је свратио? Ако су Срби у Индији, како то да не могу једну Босну да освоје?

Jos je čudnije sto Orbini pominje siromašnog vlastelina Mrnjavu. Po tome ispada da je samo centralna vlast u Bosni imala novac a da su svi vlastelini i činovnici sirom Bosne siromasi i da je car uplatio aranžman u inostranstvu kako bi potražio i pronašao adekvatnog čoveka za velikaša. Takodje iz mesta zivljenja koje spominje Orbini za Livno mogu se izvesti neke hipoteze ...

 

[Старо Браничево]

Jos je čudnije sto Orbini pominje siromašnog vlastelina Mrnjavu. Po tome ispada da je samo centralna vlast u Bosni imala novac a da su svi vlastelini i činovnici sirom Bosne siromasi i da je car uplatio aranžman u inostranstvu kako bi potražio i pronašao adekvatnog čoveka za velikaša. Takodje iz mesta zivljenja koje spominje Orbini za Livno mogu se izvesti neke hipoteze ...

Ти још ниси схватио поенту? Ево ти доле шта кажу Млечани, Клис и Скрадин су у власти српског цара, дакле Шубићеве земље су потчињене директно централној власти у Скопљу (саставни део Душановог царства). А Ћоровић пише да тим земљама управља Душанова сестра Јелена, после смрти њеног супруга Младена III Шубића, те да она само управља тим територијама у име хрватске великашке породице Шубић. Додуше, Ћоровић каже како су (тек 1355. године!), Душанове трупе дошле упомоћ, да би Клис и Скрадин одбраниле од Угара. А Млечани не кажу тако, они кажу да су ти градови у власти српског цара, а не да је његова војска тамо ради одбране. Сем тога Ћоровић упада у клоп замку, јер ако је по њему када се Душан повукао из Босне Котроманић повратио све територије (укључујући и Хум), како је онда Душан могао да пошаље своје трупе до Клиса и Скрадина, преко непријатељске територије Босне? Могао је морским путем, али где му је лука? Можда Сплит? Значи, нема говора о томе да је Котроманић повратио било шта, он се склонио у Угарску и није тачно да је Душан послао трупе у помоћ својој сестри Јелени 1355. године, те трупе су још 1350. заузете од Душанове војске и остале су тамо пуних скоро шест година! Сем, тога, западније су Нелипци у Книну и Курјаковићи у Лици и Крбави који признају Душанову врховну власт и шта ћемо сад?!

Дакле, поента је следећа:

Исто оно што је Душан урадио Ромејима тј. пресекао их на два дела (остали су само Цариград и Солун и на југу Пелопонез), то је исто угарски краљ преко Котроманића урадио Душану - пресекао српско царство на два дела онај источни од Хума па на Исток и онај западни, тамо Далмација. Пресекао је тако што је заузео Хум и изашао на море негде између Пељешца и Омиша. И зато Душан креће у рат 1350. године, да би успоставио комуникацију са остатком земље на западу у далматинском приморју.

 

[Старо Браничево]

Imamo podatak iz Kraljevstva Slovena, dela Orbinija da je car Stefan Dušan kasno jedne veĉeri došao pod Blagaj(Mostar) i nije hteo ući u grad, Mrnjava ga ljubazno primi u svoju kuću. Videvši tu car njegovo otmeno ponašanje, uze ga, zajedno sa zenom, tri sina i dve kćeri na svoj dvor.

Iz ovoga se mogu postaviti sledece hipoteze:

1. Car Dušan je obilazio zemlje (još uvek ne znamo da li tudje ili svoje).
2. Da je posetio susednu zemlju ne bi sa tudjim prostim narodom trošio vreme i ulazio im u kuće, već sa vladarima.
3. Car Dušan je išao lično sa par svojih pratioca u inostranstvo da izabere velikaša, slučajno je zapazio Mrnjavu ispred grada verovatno na nekoj poljani ispred zidina ili na livadi i odgovorio mu na poziv da ga ugosti u domu, u prevodu, car je otisao u posetu Bosni, nije hteo da se sretne sa državnicima niti da udje u grad nego je hteo sa prostim narodom da priča i tamo sa nekim pojednicem kojeg nikad nije video.
4. Car Dušan je imao kriterijum kako da izabere velikaša pa iako ništa nije znao o njemu primetio je dobro držanje i kako je stvorio porodicu i kako su uredjeni odnosi u toj porodici sto je znak dobre uredjene zajednice.
5. Bosna nije u sastavu srpskog carstva.

E sad da srušimo ili potvrdimo hipoteze

1 Ok 2. OK 3. nema sanse 4. OK 5. nema sanse, jer 2 i 3 ruši tezu 5..


Posto su Bugarska i Bosna bili u sastavu srpskog carstva car je izabrao po jednog velikasa iz tih zemalja Asena i Mrnjavu da upravljaju na jugu ...

Где то пише? У бошњачком Краљевству Словена?

 

[leki1]

Иначе, Мостар није у историјској Босни.

U tom momentu bio je u Bosni

 

[leki1]

Је ли се изуо Душан пред вратима када је улазио кући у гостима? А да ли је донео кафу барем 200 г. када је свратио? Ако су Срби у Индији, како то да не могу једну Босну да освоје?

Pa ja sam i rekao da je Bosna u Srbiji ali ni to nisi shvatio, ...sledeci put popi grand kafu a ne C kafu

 

[leki1]

Cinjenica da planes na iskren odgovor a ti to shvatis kao ironiju govori o necemu...to ti je kao kad ti neko posalje sms i na najiskreniju poruku ti smatras da te covek zajebava...idi na kurs asertivnosti ili nesto uradi sa sobom, fali ti taj deo....nije to sramota ... jos ako ovo shvatis kao uvredu a ne kao savet onda imas veliki problem.

 

[Meliot]

Ja mislim da je Bugarska bila vazal Srbije samo u periodu od Bitke kod Velbužda do svrgavanja Dušanovog brata od tetke Jovana Stefana (1330-1331), a da je posle odnos Srbije i Bugarske bio ravnopravan i prijateljski, budući da je Stefan Dušan oženio sestru bugarskog cara. Zašto bi uopšte ženio ženu svog vazala kad su brakovi u srednjem veku bili neki oblik sklapanja savezništva.

Što se tiče Bosne ja mislim da ni ona nije bila vazal Srbije, Dušan jeste opsedao Bobovac ali nije uspeo da ga osvoji jer jednostavno nije mogao. Ali car Dušan nije napustio opsadu tek tako, sigurno je morao postojati neki dogovor sa banom Stepanom, jer vidimo da se bosanska vlastela, koja je pristala uz Dušana, bezbedno vratla na svoje posede. Svakako je to moralo biti uz banovu dozvolu inače bi ih ban kaznio zbog izdaje.

Mislim da Dušan, kao jedan ozbiljan vladar, sigurno nije otišao praznih šaka, jer bi u suprotnom u očima svojih vojnika i vlastele izgledao prilično neozbiljno i izgubio bi njihovu podršku. Mislim da su rezultati opsade Bobovca bili povratak Zahumlja pod Srbijom i uklanjanje opasnosti od novih vojničkih izleta bana Stepana.

Evo i delova iz knjige Vladimira Ćorovića koji se bave periodom rata između cara Dušana i bana Stepana:

,,Sam car Dušan, praćen caricom i mladim kraljem Urošem, krenuo je protiv bana, oktobra 1350. god., sa jakom vojskom i sa četiri lađe. Možda mu je došlo nešto pomoćnih četa i od njegove sestre, udovice Mladena Šubića. Dušanova vojska osvoji čitav kraj na ušću Neretve i pođe prema Cetini. Trogir i Šibenik pozdraviše cara i odlikovaše ga svojim poklonima. Upada u oči, da Dušan osvajanje Huma nije preduzeo iz Trebinjske oblasti, i da napad na Bosnu nije izvršio neposredno iz Raške, nego tim zaobilaznim putem. Nameće se s toga misao, da je taj Dušanov pohod imao i nekih drugih ciljeva. Možda je car hteo da davno izgubljene zapadne delove Huma svojim prisustvom opomene na staru pripadnost; ili je možda hteo da preduzme štogod i u korist oblasti Šubića i svoje sestre, što nam izgleda manje verovatno; ili je akcijom na toj strani hteo da življe zainteresuje Mlečiće za savez s njim. Dubrovački pisci kazuju, da se ban Stepan povukao u planine, a Dušan da je "ognjem i mačem" prodro do Bobovca. Srpski letopisi imaju o tom pogrešnu hronologiju, a beleže da je car "svu (Bosnu) povinuo poda se". Uz cara je, u ovoj borbi, pristao i izvestan broj bosanske vlastele, nesumnjivo pravoslavne i bogumilske, koja je bila protivnik verske politike banove. Usred opsade tvrdog bosanskog grada stigoše Dušanu nepovoljni glasovi iz Maćedonije i on, s toga, prekide dalje bavljenje u Bosni, svrati u Dubrovnik (oko 13. novembra) i odatle požuri da čas pre stigne na južno bojište.

Kad je car napustio Bosnu, vratiše se banovi ljudi opet u svoje stare oblasti. 20. avgusta 1351. naredila je Mletačka Republika Šibeničanima, da vrate banu roblje, a ovaj njima da naknadi štete, da bi unapred mogli živeti u ljubavi; a 22. novembra pročitana je u dubrovačkom Velikom Veću banova poruka, da mogu njihovi trgovci dolaziti u njegove zemlje bez ikakva straha i tu trgovati kao u samom Dubrovniku."