Грађански рат између четника и партизана.

  • Začetnik teme Začetnik teme BG5
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Do bratoubilačkog rata je došlo,istina nije dugo trajao i nije uzeo neke velike razmere.Oružani sukobi između ravnogoraca i Pećančevih četnika kao i između ravnogoraca i Nedićevih i Ljotićevih formacija jesu nešto što je bila ludost i za svaku osudu.Komunisti nisu iz te priče.Njihova braća su bili sovjeti i velikoalbanski i velikohrvatski komunisti-nacionalisti.

...:ok:
 
Činjenica je da se u zadnje vreme jako zatamnjuje i ne spominje revolucionarnost Komunističke partije, koja je paralelno sa borbom protiv fašizma bila izvođena.Ta revolucionarnost komunista dovela je do nemogućnosti zajedničke borbe kraljevske vojske u otadžbini i partizana. Dovela je do bratoubilačkog rata, svakako.


Ja pomislio sad će neka nova istorijska činjenica. kad onu "partizani su krivi za sve". ajde bre sam predloži da se zatvori ova tema...

Nije se moglo očekivati da će legitimne snage bivšeg režima, kraljevskog režima prihvatiti revoluciju. Do sukoba je moralo doći.

Nije se moglo očekivati da će se narodi boriti za taj isti kraljevski režim koji ih nije je.bo ko pi.čka kišu.
 
Na nivou statisticke greske,pa hrvati se hvale da je 11,5% casnika bilo Srpskog porekla.
Sada bez sale,pa Draza je ikona Srpskih nacionalista pa mislis li da bi to bio da i sam nije bio nacionalista.
srpski nacionalisti su prilicno ograniceni,imaju oni razne uzore njima su i generali wermahta ikone.Sve to nemenja cinjenicu da je Draza bio monarhista jugoslovenski opredeljen.Pa i sam naziv JVuO sve govori
 
Činjenica je da se u zadnje vreme jako zatamnjuje i ne spominje revolucionarnost Komunističke partije, koja je paralelno sa borbom protiv fašizma bila izvođena.Ta revolucionarnost komunista dovela je do nemogućnosti zajedničke borbe kraljevske vojske u otadžbini i partizana. Dovela je do bratoubilačkog rata, svakako.. Nije se moglo očekivati da će legitimne snage bivšeg režima, kraljevskog režima prihvatiti revoluciju. Do sukoba je moralo doći.

Apsolutno z:)
 
Cetnici23.jpg
zoran_djindjic_zvezda.7343.jpg

Nije se moglo očekivati da će se narodi boriti za taj isti kraljevski režim koji ih nije je.bo ko pi.čka kišu.
navedi ozbiljnog istoricara koji tvrdi da su komunisti 1941 imali vecu podrsku u narodu nego jugoslovenska vlada u londonu

:kafa:
 
PRVA PROLETERSKA BRIGADA - SEĆANJA BORACA: KNJIGA II
... Ubrzo su četnici otišli i srušili most, a samo je nekoliko njihovih vođa ostalo u gradu. Saopštismo im da po gradu ne može da se šeta kako ko hoće. Određena je jedinica koja će paziti na red u gradu, a ostali imaju zadatke dubljeg obezbeđenja. Kažemo im da je njima naređeno da se koncentrišu u Konjuhovcu. Grad je bio čist. Jednoj grupi četnika naredili smo da sprovedu zarobljenike do Sandžačke brigade, što oni i učiniše. Šest mitraljeskih odeljenja hitno je upućeno kamionom u Lišnju, da štite pravac od Banje Luke, dok ne stigne bataljon koji će se tamo postaviti.....
.... Posle dva dana krećemo s kombinovanom grupom i jednom četom Kraljevačkog bataljona da uništimo domobransku bojnu na Tromeđi. Uz put smo razbili jendu četu i ona se dala u bekstvo. Idemo dalje i dolazimo do iznad škole u Smrtićima. Dole vidimo četnike koji su tu došli. Oni su dočekali i razoružali četu domobrana koju smo mi razbili, uzeli im oružje i postrojili ih pred školom. Neko im još i govor drži!

Šta da radimo? Da im ostavimo oružje? Nećemo. Nećemo im dati ni njihovo. Opkolićemo ih i razoružati, a posle — ko hoće da se bori, neka dode, daćemo mu pušku.....
Nekoliko grupa, s mitraljezima, brzo je postavljeno na zgodne položaje. Miloš ulazi s jednom četom među četnike, razoruža ih i postroji pozadi domobrana, koji su već bili postrojeni. Komandant im je pobegao. Održali smo ovom čudnom stroju govor i objasnili im da su bili u zabludi.....
Stiže Plavi, komesar naše brigade, i čestita nam na uspehu. Kaže da ih je iznenadio i dao im poleta u borbi kod Teslića. Doneo je i pismo od štaba divizije u kome piše: "Radujemo se vašem uspehu. Gledajte da sačuvate Prnjavor. Koča, Fića, Vasa".

Dolazi i komesar divizije, drug Fića, da nam i usmeno čestita na uspehu.

— Šta bi sa četnicima? — pita nas.

— Razoružasmo ih.

— Kako?

Objasnili smo mu kako i šta se desilo kod škole u Smrtićima.

— Postigli ste lep uspeh, koji je bio i rizičan i komplikovan.
z:mrgreen: z:mrgreen: z:mrgreen:
 
Пази....
Најдраже од свега ми је кад видим, да се за комунизам и партизане
и даље залажу...НЕСРБИ....
А драго ми је што исти нападају четнике....
Значи да имају респекта према њима као антифашистичкој организацији.
 
Значи да имају респекта према њима као антифашистичкој организацији.

:hahaha:


Ne zalažem se ja za nikakav komunizam, samo nisam neki ljubitelj bradatih
razbojnika.z:mrgreen:

Što se tiče tvojih kvalifikacija za neistomišljenike-nesrbi, to je samo još jedan dokaz
tvoje zatucanosti i primitivizma.

Hebi ga, onda su polovina Srba "nesrbi".z:mrgreen:
 
PRVA PROLETERSKA BRIGADA - SEĆANJA BORACA: KNJIGA II
... Ubrzo su četnici otišli i srušili most, a samo je nekoliko njihovih vođa ostalo u gradu. Saopštismo im da po gradu ne može da se šeta kako ko hoće. Određena je jedinica koja će paziti na red u gradu, a ostali imaju zadatke dubljeg obezbeđenja. Kažemo im da je njima naređeno da se koncentrišu u Konjuhovcu. Grad je bio čist. Jednoj grupi četnika naredili smo da sprovedu zarobljenike do Sandžačke brigade, što oni i učiniše. Šest mitraljeskih odeljenja hitno je upućeno kamionom u Lišnju, da štite pravac od Banje Luke, dok ne stigne bataljon koji će se tamo postaviti.....
.... Posle dva dana krećemo s kombinovanom grupom i jednom četom Kraljevačkog bataljona da uništimo domobransku bojnu na Tromeđi. Uz put smo razbili jendu četu i ona se dala u bekstvo. Idemo dalje i dolazimo do iznad škole u Smrtićima. Dole vidimo četnike koji su tu došli. Oni su dočekali i razoružali četu domobrana koju smo mi razbili, uzeli im oružje i postrojili ih pred školom. Neko im još i govor drži!

Šta da radimo? Da im ostavimo oružje? Nećemo. Nećemo im dati ni njihovo. Opkolićemo ih i razoružati, a posle — ko hoće da se bori, neka dode, daćemo mu pušku.....
Nekoliko grupa, s mitraljezima, brzo je postavljeno na zgodne položaje. Miloš ulazi s jednom četom među četnike, razoruža ih i postroji pozadi domobrana, koji su već bili postrojeni. Komandant im je pobegao. Održali smo ovom čudnom stroju govor i objasnili im da su bili u zabludi.....
Stiže Plavi, komesar naše brigade, i čestita nam na uspehu. Kaže da ih je iznenadio i dao im poleta u borbi kod Teslića. Doneo je i pismo od štaba divizije u kome piše: "Radujemo se vašem uspehu. Gledajte da sačuvate Prnjavor. Koča, Fića, Vasa".

Dolazi i komesar divizije, drug Fića, da nam i usmeno čestita na uspehu.

— Šta bi sa četnicima? — pita nas.

— Razoružasmo ih.

— Kako?

Objasnili smo mu kako i šta se desilo kod škole u Smrtićima.

— Postigli ste lep uspeh, koji je bio i rizičan i komplikovan.
z:mrgreen: z:mrgreen: z:mrgreen:

Sta dokazujes sa ovim,da li si ti uopste i procitao sta tu pise.A pise da su partizani razbili cetu domobrana koju su nakon toga cetnici razoruzali pa im na kraju partizani nalupali cvegere i poslali ih kuci
 
Појма ти немаш.....
Доказујем само једно...Чак и вајни пролетери признају у својим књигама
да су се борили скупа са четницима...Не битно ко је био већи и јачи...
Ето...нека су то партизани....
А доказујем још једну ствар....
Да су за рад БРАТСТВА И ЈЕДИНСТВА...српске *****, скупа са
муслиманима и хрватима, удариле и на четнике као савезнике...
z:mrgreen: z:mrgreen: z:mrgreen:
 
Појма ти немаш.....
Доказујем само једно...Чак и вајни пролетери признају у својим књигама
да су се борили скупа са четницима...Не битно ко је био већи и јачи...
Ето...нека су то партизани....
А доказујем још једну ствар....
Да су за рад БРАТСТВА И ЈЕДИНСТВА...српске *****, скупа са
муслиманима и хрватима, удариле и на четнике као савезнике...
z:mrgreen: z:mrgreen: z:mrgreen:


Ko je udario na braću još u Užičkoj republici?:think:
 
tito&cerkev.jpg

.... Константну подршку Ватикан је пружао ономе који се представљао као Јосип Броз-Тито..Горња фотографија је усликана четрдесетих година..око 9 месеци ПРЕ завршетка Другог светског рата
''Још је Бенедикт XВ тражио 1914. године тотално уништење Србије...'', а Папа Пије XИИ сматрао је да усташки ''геноцид над Србима мора бити избачен из светске историје. То су биле његове речи''.
Нови подстицај за сарадњу усташа и комуниста дошао је са потписивањем споразума Рибентроп-Молотов 1939. године.
..комунисти и усташе у међувремену потписују још један споразум о сарадњи. То видимо на основу дневника Славка Кватерника, заменика хрватског поглавника Анте Павелића, који се чува у Историјском архиву града Београда, у Легату Вицка Крстуловића, једног од партизанских команданата.
Кватерник је 22. априла 1941. записао:
Миле (Будак - прим. аут) био поново код мене. Тражио да се убрза договор о сурадњи са комунистима. Поглавник потписао договор. О томе одмах јављено Лорковићу. Он је добио задатак за сурадњу.8

Са почетком рата између Совјетског Савеза и Немачке, дугогодишње пријатељство комуниста и усташа нашло се пред новим искушењима. Оно је морало бити скривано од Немаца и Италијана (усташких савезника који су ратовали против комунизма), затим од Западних савезника (јер су комунисти рачунали на њихову подршку) и на крају од српских маса (које је Комунистичка партија покушавала да придобије).
Међутим, комунисти и усташе нису успели да сакрију своју сарадњу ни према коме: о њој је остало довољно доказа практично из свих извора.

Када је о осовинском блоку реч, најпре се огласила италијанска обавештајна служба. Врховна команда италијанских трупа извештена је о сарадњи усташа и комуниста 28. новембра 1941. године. Ова прва сарадња уочена је у пределима између Сиња и Книна.9
...Будући редом протеривани из српских области, комунисти су излаз нашли у савезу са формацијама нацистичке хрватске државе, са којима су прву велику борбену сарадњу имали за време офанзиве против четника мајора Јездимира Дангића у Источној Босни, почетком 1942. године. Сада им је остало да нову "совјетску републику" прогласе негде у дубини "Независне Државе Хрватске", под Павелићевом заштитом. Најпогоднија за то, показало се, била је бихаћка регија. Зато је "Бихаћка република" трајала дуже од претходних. У њој комунисти не само што нису нападани од стране "Независне Државе Хрватске", него су и редовно снабдевани оружјем, муницијом и ратним материјалом.

У то време акредитовали су једног свог високог функционера (Андрију Хебранга) за везу са усташама, а једног (Владимира Велебита) за везу са Немцима. Та двојица безбедно су седела у Загребу.
Већ смо видели да је у Загребу, у својој вили, живео Велебитов отац, аустроугарски генерал у пензији, ратни друг Глеза Хорстенауа из Првог светског рата, док је Андрија Хебранг још 1929. године био осуђиван због сарадње са усташама.

"Независна Држава Хрватска" је била једина нацистичка држава која после напада Немачке на Совјетски Савез није прогонила вође Комунистичке партије.Сви истакнути функционери Комунистичке партије Хрватске су преживели рат, изузев неколицине Срба-комуниста, које су, преко усташа, ликвидирали сами комунисти (Раде Кончар, Станиша Опсеница и други).10

Почетком 1943. године Павелић је тајно послао комунистима једног свог министра, Н. Рушиновића, да изрази "повјерење" према њима. ...По пријему Крстуловићевог писма, на састанак са Павелићевим министром долази лично Јосип Броз Тито. Састанак је био тајан и комунисти, по природи ствари, ни касније о њему нису говорили. Али, за сусрет комунистичког вође и усташког министра сазнала је италијанска команда из Шибеника и о томе обавестила своје претпостављене.

У италијанском војном архиву у Риму оригинални извештај о састанку Рушиновић - Броз пронашла је др Смиља Аврамов.12 Такође, др Аврамов је пронашла и оригинални извештај италијанске обавештајне службе о састанку Јосипа Броза Тита и папе Пије Дванаестог - дакле, истог оног папе који је пружио подршку Анти Павелићу - у Ватикану, 9. августа 1944. године. Састанак је одржан у највећој тајности, која је очувана све док др Смиља Аврамов није објавила овај документ.
Др Аврамов пише да је састанак папе и вође Комунистичке партије Југославије уговорен још приликом доласка усташког министра Н. Рушиновића код комуниста, јануара 1943. године. Наиме, у претходном периоду управо Н. Рушиновић је био стални представник нацистичке хрватске државе у Ватикану. Тако се из Рушиновићеве поруке од 18. јануара 1943, коју је пренео Вицко Крстуловић, види не само суштина разговора Ј. Б. Тита и Павелићевог министра, већ и разговора Ј. Б. Тита и римског папе.

Најзад, познат је и један хрватски извор, који став Анте Павелића према партизанима дефинише тачно онако како је то његов министар Рушиновић саопштио Крстуловићу. Павелић је, према овом извору, рекао: Нека се из партизана на нашој земљи одстране туђинци, хрватске партизане све ћемо сместити на ову позорницу и погостити их".13...

Комунисти су после рата систематски уништавали компромитујућа документа, али промакла су им им још најмање два - не рачунајући немачке, италијанске, британске, америчке и четничке изворе - доказа о сарадњи са усташама. Први је извештај заменика начелника Врховног штаба, бившег капетана Велимира Терзића, Ј. Б. Титу од 17. јануара 1943. године. Терзић пише:
Овим усташким преговарачима - парламентарима, по моме мишљењу, требало би ставити до знања да је безусловно потребно да донесу оригинална - званична пуномоћја од Павелићеве владе, а не овако од неких разних делегата.14
...

Познат је још један овакав случај. Историчар др Саво Скоко потражио је наређење Ј. Б. Тита од 14. фебруара 1942. године, које је школски пример ратног злочина.
Контекст Терзићевог извештаја од 17. јануара 1943. је следећи. Терзић је запазио да се четници концентришу у Далмацији, претварајући је у "базу за будуће догађаје", то јест за дочек инвазионих трупа Западних савезника. Зато је предлагао Ј. Б. Титу:
Морамо припремити и плански извести једну операцију на книнске четнике и дошљаке из Херцеговине и Црне Горе, те да их добро потучемо и уништимо. Ово би требало извести у што краћем року, како би пресекли у корену њихове даље тенденције и ликвидирали их са далматинског подручја. У ову сврху ми би могли користити нашу 2. дивизију и највећи део далматинских снага, можда и један део 6. хрватске дивизије, а вероватно и комплетну.17

Други доказ о преговорима комуниста и усташа је инструкцији Ј. Б. Тита својим преговарачима са домобранима, писана 2. јула 1943, с тим што су они, како се наводи у зборнику докумената, преговарали и са усташама.
Реч је о "фингираним нападима" комуниста на домобранске и усташке гарнизоне. Комунисти и представници хрватских формација договорили би се о симулирању борбе, јер су Хрвати морали да подносе извештаје Немцима за изгубљене гарнизоне. У ово доба, у договореним "фингираним нападима" комунисти су заузели од домобрана Хан-Пијесак, Власеницу, Олово, Шековиће и Кладањ. ...
Ј. Б. Тито се користио својим старим споразумима са хрватским формацијама, а очигледно и неким начелним договором. У поменутој инструкцији од 2. јула 1943, тј. директиви "за преговоре са представницима Хрватске домобранске војске у Источној Босни",.... Свима који пређу у партизане признају се чинови и омогућава даље напредовање, пише Ј. Б. Тито и наставља:
...У крајњем случају, тј. ако представници Хрватске домобранске војске не пристају на јавну предају, пристати и на фингирани напад на њихов гарнизон, где ће бити тачно уговорен и предвиђен начин предаје.19

Према томе, ратна сарадња комуниста са усташама дошла је исто онако природно као и њихова борба против четника.
И у једном и у другом случају реч је о наставку предратне комунистичке политике, како "класне", тако и "националне". Обе те политике систематски су неговале антисрпство, за рачун наводно угњетаваних Хрвата.
 
"... Što se tiče pitanja karaktera predstojeće revolucije u Jugoslaviji IOBKF je mišljenja, da ovo pitanje nije akademsko, apstraktno pitanje, nego jedan od najvažnijih osnova celokupne politike i taktike KPJ, njenoga rada i borbe.Plenum CK je ispravno konstatovao da u pitanju karaktera revolucije u Jugoslaviji treba unijeti više jasnoće i više očiglednosti nego što je to učinjeno u rezolucijama IV kongresa partije.

IO, posle pretresanja toga pitanja, konstatuje i zaključuje:

1. Kako je poznato , Jugoslavija nije homogena država.Ona se satoji iz Srbije (kao glavnog državnog teritorija) i iz pokrajina bivše austro-mađarske monarhije.Ovi razni teritoriji razlikuju se svojom različitom ekonomskom i socijalnom strukturom, kao i svojom prošlošću.U Srbiji su naznatni ostaci feudalizma a nacionalno pitanje završenja buržoasko-demokratske revolucije ne postavlja se tamo konkretno i nije akutno.Nasuprot tome baš završenje nerešenih zadataka buržuosako-demokratske revolucije biti će polazna tačka revolucije u Hrvatskoj, Makedoniji, Kosovu itd.

2.Vojno - fašistička diktatura u Jugoslaviji (misli se na vojsku kraljevine Jugoslavije i kraljevsku vladu, moja primjedba) nije srednjovjekovna apsolutistička monarhija, dapače ona ne predstavlja ni ono što je austro- mađarska monarhija bila do svetskog rata.Vojno-fašistička diktatura je pre svega kapitalistička diktatura, diktatura finansijskog kapitala u zemlji sa nerešenim nacionalnim pitanjem u nekim krajevima.Borba protiv vojno-fašističke diktature nije borba protiv feudalnog apsolutizma, nego protiv diktature finansijskog kapitala, koji stavlja u pokret i iskorišćava i feudalne ostatke, i koja okuplja oko sebe kapitalističku buržoaziju i veleposlanike kako vladjauće tako i ugnjetenih nacija (Hrvatska, Makedonija itd).

Revolucija u Hrvatskoj, Makedoniji itd., koja će početi kao nacionalna i agrarana revolucija okrenut će se odmah kako protiv
srpske, tako i protiv svoje vlastite kapitalističke buržoazije i veleposednika, pošto se velikosrpski finansijski kapital već ujedinio u obliku vojno-fašističke diktature, sa kapitalističkom buržoazijom veleposednicima Hrvatske i Makedonije itd.

3. U slučaju revolucije u Hrvatskoj npr. dužnost je radnika i seljaka Srbije da se stave, pod vođstvom KPJ, na stranu hrvatskih masa i protiv vojno-fašističke diktature. Oni ne smeju pucati na hrvatske ustaše: oni ne smeju prevežati vojnike i municiju, oni moraju objaviti masovni politički štrajk itd.Ali onda je i samim tim već otpočeo i građanski rat u samoj Srbiji i konkretno postavljeno pitanje vlasti: ili vojno-fašistička diktatura ili proleterska diktatura u svazu sa radnim seljaštvom.Drugačije ne može srpski proleterijat - pri pravilnom rukovodstvu , od strane KPJ- da postavlja pitanje vlasti.On ne može (i ne sme) da čeka prvo na završenje nacionalne i agrarne revolucije u Hrvatskoj (i drugim krajevima) i tek posle zajedno sa pobedonosnim hrvatskim masama da pređe ka proleterskoj revoluciji, protiv vojno fašističke diktature.Naprotiv on mora da ujedini obadva pokreta u pokret za rušenje vojno -fašističke diktature i za uspostavu diktature prletreijata, tj, da pretvori nacionalnu revoluciju u Hrvatskoj (i ostalim krajevima) u proletersku revoluciju.Inače će revolucionarni ustanak masa u Hrvatskoj (i ostalim krajevima) biti ili posbno ugušen od strane vojno - fašističke diktature ili će stati na put talijanskog imperijalizma i Hortijeve Mađarske.U oba ova slučaja biti će revolucija ugašena.


Ovo je iz iz marksističkog časopisa "Klasna borba" organ KPJ, iz sekcije komunističke internacionale 1930-1934., knjiga 2.Priredili Ubavka Vujošević, Žarko Protić, izdacački centar Komunist 1984., str 815 - 816.
 

Back
Top