@Kotromanicev sin suština cele priče jeste u tome da je reč o školi Jovana I. Deretića, po kojoj su svi redom nastali od Srba. Od Kelta i Francuza do Bugara i Grkorimljana koji su sve ukrali od Srba. I onda, pošto su Srbi majka svih jezika i evropske kulture, a sve druge veštački stvorene nacije (postoje paralelne teze o stvaranju Rumuna od Srba, Poljaka od Srba, itd...) onda su i Hrvati nastali od Srba. Insistira se na tome da se priča o hrvatskoj istoriji, specifično, kako bi se ukrila šira Deretićeva slika o navodnom opštem lažiranju istorije pravljenjem cele plejade nacija od delova srpskog naroda.
Priča se zasniva na, bukvalno izmišljanju (čistom izmišljanju, zato što nema ama baš nikakve dokaze) da je, tobože, Hrvatska bila u sastavu Srbije do perioda krajem XI i početkom XII stoleća, kad su je Ugri oteli od Srba pod vođstvom kralja Kolomana. I potom, da je nakon Cetinskog sabora 1527. godine, kada dolazi dinastija Habzburgovaca, da se pojavila neka neobjašnjiva potreba da se dokaže kako Hrvati nikada uopšte nisu ni bili Srbi, odnosno da se izmisli postojanje samostalne Hrvatske od VII do XII veka. Zbog onako; nisu imali pametnija posla.
Ma, ništa nema smisla kad ovako kažeš naglas. Zato i nećeš čuti uglavnom, jer ljudi koji pričaju te priče neretko i znaju koliko sve strašno glupo zvuči, tako da uopšte nećeš ni čuti da iznose celu svoju priču, već to čine vrlo selektivno, otprilike kao i svako ko uvodi novajlije u sektu, kao npr. kad scientolozi uopšte ne govore novajlijama o Ksenuu, vladaru galaktičke konfederacije koji je odveo Tigiake na zemlju pre oko 75 miliona godina. I to se predstavlja, tobože, kao kritika Hrvata. Odnosno, pošto Srbi imaju generalno izrazito negativno mišljenje o Hrvatima, oni koji plasiraju ove priče pokušavaju da igraju na tu kartu i da na mala vratanca pokušaju infiltrirati među ljude Deretićeve fantazmagorije. To nije ništa drugo do školski primer propagande.
I onda se, kako bi se sakrili stvarni motivi i stvorio lažan priliv nekakve osnovanosti, predstavljaju neki iz konteksta istrgnuti i međusobno ili labašno ili nikako povezani podaci. Odnosno, navodi se „ali vidi, Nada Klaić je kazala da je Trpimirova darovnica falsifikat“, „Baščanska ploča je dva veka mlađa, iz oko 1300. godine“ ili „pogledaj, Džon Fajn kaže da su mnogi podaci iz rane hrvatske istorije zasnovani na sumnjivim podacima“ i slično. To su sve, onako, podaci koji se povremeno izbacuju sa ciljem da se nepažljivom oku i generalno u istoriju neupućenom čoveku stvori lažni priliv potkovanosti, odnosno iluzija da se iza tih priča krije bilo šta koherentno i bilo šta drugo sem pokušaj rehabilitacije i promocije Deretića kod publike koja bi inače za njega bila rezistentna. A svakome ko krene putem (pre)ispitivanja, to postaje nedvosmisleno jasno, jerbo se ono što se krije ispod površine urušava samo od sebe, kao kada otvaramo koru od banane i unutra nalazimo da je uglavnom plod sastavljen od truleža. Svakom proverom svake tvrdnje i pokušajem traženja šta je suština i šta su zaključci, iluzija se povlači, biva raskrinkana (a što postaje evidentno jerbo zastupnici ovih teorija zavere nemaju bukvalno nikakve odgovore na suštinska pitanja, pa čak i izmišljaju izgovore samo kako ne bi ni probali da sami sebe preispitaju) i ustupa mesto dobro poznatim pokušajima promocije paraistorije.
