Goran Šarić

[Pumpaj Dinstanović]

ma ne. čisto ideja da se napravi topik o evropi pre rima i izvan rimske imperije.

pa genetski izgleda heleni nisu neki uticaj napravili. ovi rimski J jesu ali i dalje su ostali u većini rodovi koji su bili tu pre njih .

Pa možeš ti otvoriti temu koju hoćeš, samo ne vidim čemu razgovor odjednom sad na datu temu ovde.

Takođe ne znam čemu uopšte Rim u priči, jerbo ovo sad o čemu govorimo su procesi milenijumima pre nego što će bilo kakva Rimska imperija uopšte i nastati...

Većina današnje Evrope i dobar deo Azije pripadaju jednoj te istoj jezičkoj porodici. Tu spadaju kako stari Grci, Rimljani, Iliri, Tračani, Toharejci..tako i današnji Albanci, Srbi, Hrvati, Nemci, Italijani,...bez obzira na to kako zvali tu familiju; indoevropskom ili indogermanskom. Postoji jedan stariji supstrat koji pripada drugačijoj porodici i koji je skoro vanzemaljski u komparaciji, slično kao što su u poređenju sa ovim jezicima ugrofinski jezici ili turkijski jezici. Danas baskijski stoji u neku ruku kao ostrvce u moru koji predstavlja ostatak ostataka...nekadašnjeg znatno šireg akvitanskog jezika. U istočnijim delovima Evrope to su etrurski jezici, rajtski (ili rhajtski), ligurijski, kao i npr. jezici koji su se koristili na ostrvima Lemnu, Kipru ili Kritu (npr. minojski jezik), ili pak Siciliji i Sardiniji.

Priroda ovih jezika, koji se grupišu na izolovanim područjima i ostrvima, ukazuje dosta slikovito da je reč o ostacima nekog drevnog praistorijskog vremena, u kojem su oni postepeno pravili ustupke pred indoevropskim jezicima. S obzirom da je u vreme rimskog osvajanja čitavo Balkansko poluostrvo bilo indoevropsko govorno područje, sa samo ograničenim staroevropskim supstratom na polju leksike koji je po svemu sudeći posledica pozajmljenica drevnije populacije (kod Helena, verovatno i Ilira i Tračana i dr.), ali i da je većina pripadala indoevropskom življu i pre rimske epohe, nema smisla uopšte stavljati Rim u tako neki širi kontekst. Pored svih keltskih i germanskih etničkih skupina...Mislim, Rimljane možemo identifikovati kao krivce samo u slučaju nekih kao npr. Etruraca.

 

[snouden]

Pa možeš ti otvoriti temu koju hoćeš, samo ne vidim čemu razgovor odjednom sad na datu temu ovde.

ne spavam ja na ovom pdf-u da bih znao šta je sve otvoreno.

Većina današnje Evrope i dobar deo Azije pripadaju jednoj te istoj jezičkoj porodici. Tu spadaju kako stari Grci, Rimljani, Iliri, Tračani, Toharejci..tako i današnji Albanci, Srbi, Hrvati, Nemci, Italijani,...bez obzira na to kako zvali tu familiju; indoevropskom ili indogermanskom.

diskutovali smo o reči voda koju si ti proglasio sinonimom za more i o tome ide li ona u mali ilirski rečnik. obrazloženje ti je da su iliri možda ostrvce u tom indoevropskom moru?

zašto bi narodi ilirikuma bili ostrvce poput baska i kako bi to ostrvce moglo opstati?

u 4 izgubljena sata evo par korisnih minuta potrošnih na jedan dobar rečnik.

M.P. Popadić: Latinsko srpski rečnik

 

[Pumpaj Dinstanović]

diskutovali smo o reči voda koju si ti proglasio sinonimom za more

To nema veze sa mnom nikakve. Nisam je ja proglasio sinonimom za more...

o tome ide li ona u mali ilirski rečnik.

O tome jedino ti pričaš...a zašto, ne znam.

obrazloženje ti je da su iliri možda ostrvce u tom indoevropskom moru?

zašto bi narodi ilirikuma bili ostrvce poput baska i kako bi to ostrvce moglo opstati?

Ti si tu nešto definitivno pobrkao tj. loše pročitao. Apsolutno nigde to nisam napisao.

 

[snouden]

To nema veze sa mnom nikakve. Nisam je ja proglasio sinonimom za more...

a čiji je ovo post?

Ono što je vrlo bitno, doduše, jeste da Rimljani imaju izuzetno razgranat fond reči (bez obzira na to što su veliki broj npr. pozajmljenice iz grčkog jezika) za pomorsku terminologiju. Npr. imaju bukvalno 10 reči za 'more' među nešto poznatijima: aequor, mare, pelagus, fluctus, pontus, altum, fretum, uada, salum, sal. Istorijske su okolnosti dovele do toga da 'mare' prevlada i zauzme tu prepoznatljivu ulogu kod Rimljana.

Ajkvor je domaća italska reč, primera radi. Originalno neke velike površine (i kopnene ravnice).

Kod nas je to vrlo specifično jerbo, koliko znam, imamo samo more. Dakle, reč je o vrlo siromašnom fondu.

O tome jedino ti pričaš...a zašto, ne znam.Ti si tu nešto definitivno pobrkao tj. loše pročitao. Apsolutno nigde to nisam napisao.

tako je dao sam ti predlog. voda je reč koja se koristi u ostaku evrope i danas. i radi se o jednoj od važnih reči. a u latina je bila sinonim koji se ređe koristio. verovatnoća da je iliri nisu koristili je ista kao i za reči koje si prihvatio i uvrstio u rečnik. tu negde,

 

[NickFreakyrgios]

Дакле Грци су били много либералнији у разматрању негрчких речи од садашњих српских историчара.

 

[Pumpaj Dinstanović]

a čiji je ovo post?

Bože; nisam ja to proglasio, to sam hteo da kažem.

tako je dao sam ti predlog. voda je reč koja se koristi u ostaku evrope i danas. i radi se o jednoj od važnih reči. a u latina je bila sinonim koji se ređe koristio. verovatnoća da je iliri nisu koristili je ista kao i za reči koje si prihvatio i uvrstio u rečnik. tu negde,

A koja je asocijacija sa Ilirima, tačno?

Ilirski koren za vodu; za vodene termine, trebalo bi da je od *ap-.

Дакле Грци су били много либералнији у разматрању негрчких речи од садашњих српских историчара.

Zašto to tvrdiš?

 

[Pravi Vlah]

srpski: div giant, colossus
latinski: deus god
rumunski: zeu god, deity
grčki: Ζεύς Zeus, Jove, Jupiter
grčki: θεός god, Lord, Creator

Koje je objašnjenje za rumunski oblik?

Фонолошка еволуција:
латински ... старорумунски ... савремени румунски

dies ... dzi ... zi (дан)
deus ... dzeu ... zeu (бог)

 

[snouden]

Bože; nisam ja to proglasio, to sam hteo da kažem.

ti si nekritički citirao drugog. u smislu ako prođe prođe. sad kad ne prolazi pereš ruke.

očito je vada u smislu voda.

A koja je asocijacija sa Ilirima, tačno?

Ilirski koren za vodu; za vodene termine, trebalo bi da je od *ap-.

e sad ti znaš ko su iliri. u našem jeziku postoji i reč lokva. to smo možda preuzeli od latina (aqua). dok su oni vodu.

ti si napravio celi mali ilirski rečnik a ne znaš dati tačan odgovor ko je od koga preuzeo ova dva sinonima.

 

[Pumpaj Dinstanović]

ti si nekritički citirao drugog. u smislu ako prođe prođe. sad kad ne prolazi pereš ruke.

Sad se stvarno sprdaš. Ne verujem da je apsolutno iko ovde pomislio da sam ja neki stručnjak za klasičnu filologiju koji je formirao neku teoriju u vezi značenja i to tako izbacio jednostrano i usputno na ovaj forum.

Pa pre svega, da je nešto samo moj stav ili moja hipoteza, pa valjda bih to naglasio? Napisao bih 'ja mislim da' i sl. tj. na sličan način bih se ogradio, jer bi bilo reči samo o mom stavu ili nečemu što sam samo ja predstavio...

Fasciniran sam tvojom željom da se vodi diskusija oko ničeg. A kao, meni ono ti reče da (ne treba da) se pravim mutav?

e sad ti znaš ko su iliri. u našem jeziku postoji i reč lokva. to smo možda preuzeli od latina (aqua). dok su oni vodu.

ti si napravio celi mali ilirski rečnik a ne znaš dati tačan odgovor ko je od koga preuzeo ova dva sinonima.

Da, pravim na forumu malu kolekciju reči koje se dovode u vezu sa Ilirima...ilirski pojmovi za vodu bi trebalo da su reči osnove ap- i bind-, na osnovu onoga što sam do sada pročitao.

No, šta te je to navelo da dotičnu reč dovedeš u asocijaciju sa Ilirima, još uvek ostaje nejasno. Je li ima nešto?

 

[snouden]

Da, pravim na forumu malu kolekciju reči koje se dovode u vezu sa Ilirima...ilirski pojmovi za vodu bi trebalo da su reči osnove ap- i bind-, na osnovu onoga što sam do sada pročitao.

No, šta te je to navelo da dotičnu reč dovedeš u asocijaciju sa Ilirima, još uvek ostaje nejasno. Je li ima nešto?

pa rekao sam na temi. od svih svetskih jezika valjda bi u našem trebalo da se očuva najviše izvornih reči stanovnika ilirikuma. držimo najviše teritorije.

kod koga bi više? kod albanaca i rumuna. teško. oni nisu držali do sopstvenog jezika inače ne bi bili romanizirani. dakle ovi očuvavaju fond samo delom. latini isto delom koliko su pokupili. heleni takodje.

teza da su iliri govore slično ostalim evropljanima rešava mnoge nedoumice. naprimer slovenizaciju ilirikuma. nje nema. balkanski starosedeoci govore slično severnoj braći. ima se samo razlićit dijektološki razvoj zavisno od komponenti koje učestvuju. svi se razumeju u startu.

jesi odgonetnuo što znači: voje maja?

 

[Pumpaj Dinstanović]

pa rekao sam na temi. od svih svetskih jezika valjda bi u našem trebalo da se očuva najviše izvornih reči stanovnika ilirikuma. držimo najviše teritorije.

kod koga bi više? kod albanaca i rumuna. teško. oni nisu držali do sopstvenog jezika inače ne bi bili romanizirani. dakle ovi očuvavaju fond samo delom. latini isto delom koliko su pokupili. heleni takodje.

teza da su iliri govore slično ostalim evropljanima rešava mnoge nedoumice. naprimer slovenizaciju ilirikuma. nje nema. balkanski starosedeoci govore slično severnoj braći.

Ne znam ni za šta što bi ovu reč dovodilo u asocijaciji sa specifično Balkanom; vidim da nije poznato ni tebi, jerbo bi da jeste nešto barem spomenuo.

jesi odgonetnuo što znači: voje maja?

Ne znam šta ti je to.

 

[snouden]

Ne znam ni za šta što bi ovu reč dovodilo u asocijaciji sa specifično Balkanom; vidim da nije poznato ni tebi, jerbo bi da jeste nešto barem spomenuo.

pa imaš je u latinskom. odakle latinima vada?

jesi odgonetnuo što znači: voje maja?

Ne znam šta ti je to.

pa tako kažu neki ijekavci srbi. ne znaš ni srpski a praviš ilirski rečnik. valjda bi trebao prvo srpski da naučiš. kako misliš da nam prevodiš?

 

[Pravi Vlah]

kod koga bi više? kod albanaca i rumuna. teško. oni nisu držali do sopstvenog jezika inače ne bi bili romanizirani. dakle ovi očuvavaju fond samo delom. latini isto delom koliko su pokupili. heleni takodje.

Да су Илири држали до сопственог језика не би њихови делимични потомци данас говорили словенски.

 

[Pravi Vlah]

Да Илири нису продали веру за вечеру не би њихови потомци данас били хришћани.

 

[Mrkalj]

https://www.youtube.com/watch?v=bZCjpHC9kY0

https://www.youtube.com/watch?v=JHKKDv1UFJA

 

[Mrkalj]

 

[snouden]

Да Илири нису продали веру за вечеру не би њихови потомци данас били хришћани.

to je bio opšti trend na ondašnjim berzama. jedni prodali Tora. drugi Vida. treći Peruna. četvrti Velesa. peti Zevsa. šesti Jupitera.
svi su se prodali za hristovu tajnu večeru.

 

[Pumpaj Dinstanović]

pa tako kažu neki ijekavci srbi. ne znaš ni srpski a praviš ilirski rečnik. valjda bi trebao prvo srpski da naučiš. kako misliš da nam prevodiš?

?

 

[snouden]

Da, pravim na forumu malu kolekciju reči koje se dovode u vezu sa Ilirima...ilirski pojmovi za vodu bi trebalo da su reči osnove ap- i bind-, na osnovu onoga što sam do sada pročitao.

daj bre primere. taman sam pomislio na kap, slap...

?

pa to je jezik srba. ja to razumem a ti ne. jedan od načina da otkriješ ilirske reči je da juriš arhaizme u našem jeziku.

 

[Pravi Vlah]

to je bio opšti trend na ondašnjim berzama. jedni prodali Tora. drugi Vida. treći Peruna. četvrti Velesa. peti Zevsa. šesti Jupitera.
svi su se prodali za hristovu tajnu večeru.

Још у четрнаестом веку Цар Душан је прогањао јеретике. То је само један мали пример. Замисли како се спроводило покрштавање кад је хришћанство постало државном вером у четвртом веку. Било је пуно отпора и процес је трајао вековима.

 

[Pravi Vlah]

У вези са латинским vadum (множима vada), које ви преводите као плићак, ја мислим да се изведе из речи vado (ићи) у смислу да је то место где се река може прегазити.

vādo: (vāsi, Tert. Pall. 3), 3, v. n. cf. Sanscr. root gā-, go; Gr. ΒΑ, αίνω,
I to go, walk; esp. to go hastily or rapidly, to rush (syn. incedo).

https://lsj.gr/wiki/vado

Одговарајућа енглеска реч је ford.

Old English ford "shallow place where water can be crossed," from Proto-Germanic *furdu- (source also of Old Frisian forda, Old High German furt, German Furt "ford"), from PIE *prtu- "a going, a passage" (source also of Latin portus "harbor"), from root *per- (2) "to lead, pass over."

https://www.etymonline.com/word/ford

 

[snouden]

У вези са латинским vadum (множима vada), које ви преводите као плићак, ја мислим да се изведе из речи vado (ићи) у смислу да је то место где се река може прегазити.

vādo: (vāsi, Tert. Pall. 3), 3, v. n. cf. Sanscr. root gā-, go; Gr. ΒΑ, αίνω,
I to go, walk; esp. to go hastily or rapidly, to rush (syn. incedo).

https://lsj.gr/wiki/vado

Одговарајућа енглеска реч је ford.

Old English ford "shallow place where water can be crossed," from Proto-Germanic *furdu- (source also of Old Frisian forda, Old High German furt, German Furt "ford"), from PIE *prtu- "a going, a passage" (source also of Latin portus "harbor"), from root *per- (2) "to lead, pass over."

https://www.etymonline.com/word/ford

pusti engleski. još nisu naučili da pišu kako govore. zamisli to.)

tako piše u rečniku koji je najverovatnije prevod opet nekog drugog. sasvim lepo u svim datim primerima u duhu srpskog baš odgovara voda.

reč voda/vada je važna i stara. a to znači da se je raširila po jezicima.

 

[Pravi Vlah]

pusti engleski. još nisu naučili da pišu kako govore. zamisli to.)

То може да каже само неко ко није упознат ни са историјом ни са лингвистиком ни са писменошћу.

На почетку грчки, латински, словенски, итд сви су добили фонетичко мисмо: пиши како говориш, читај како пише. Међутим током векова сви језици се мењају: изговор, синтакса, морфологија, прозодија. У народима са старом књижевношћу говорни језик се постепено све више разликује од писменог. Писмо одговара изговору само у народима са скорашњним писмом.

Питаш, зашто се правопис стално не исправља и мења да стално одговара говорном језику? Зато што таквим променама стара књижевност постаје недоступна без озбиљног образовања.

reč voda/vada je važna i stara. a to znači da se je raširila po jezicima.

Као што рекох, латински vadum не означава воду у ширем смислу. Нема vaduma у бунару или чаши воде. Vadum првенствено означава плитку воду неке реке где се она може прегазити. А глагол ићи је vado.

Општи појам воде је aqua.

Ono što je vrlo bitno, doduše, jeste da Rimljani imaju izuzetno razgranat fond reči (bez obzira na to što su veliki broj npr. pozajmljenice iz grčkog jezika) za pomorsku terminologiju. Npr. imaju bukvalno 10 reči za 'more' među nešto poznatijima: aequor, mare, pelagus, fluctus, pontus, altum, fretum, uada, salum, sal. Istorijske su okolnosti dovele do toga da 'mare' prevlada i zauzme tu prepoznatljivu ulogu kod Rimljana.

Из овог списка ја бих рекао да само четири речи означавају првенствено море: mare, pelagus, pontus, salum. Pelagus и pontus су позајмице из грчког.

Aequus (aequor) је велика глатка површина
Fluctus је нешто што тече или цури
Altus (altum) је нешто високо а у вези са морем односи се на велике таласе
Fretum је нешто што вари, врви, сужење, канал
Sal је со

 

[snouden]

То може да каже само неко ко није упознат ни са историјом ни са лингвистиком ни са писменошћу.

На почетку грчки, латински, словенски, итд сви су добили фонетичко мисмо: пиши како говориш, читај како пише. Међутим током векова сви језици се мењају: изговор, синтакса, морфологија, прозодија. У народима са старом књижевношћу говорни језик се постепено све више разликује од писменог. Писмо одговара изговору само у народима са скорашњним писмом.

Питаш, зашто се правопис стално не исправља и мења да стално одговара говорном језику? Зато што таквим променама стара књижевност постаје недоступна без озбиљног образовања.

ajde ne lupaj. ne smeju da se razlikuju pisano i izgovoreno. jezikom se iskazuju misli. govor-reči-kod-slike nebitno je. nema smisla ne biti dosledan u zapisivanju misli.

nesposobnost kreiranja fonetskog pisma toliko dugo vremena je civilzacijska sramota.

 

[Pumpaj Dinstanović]

daj bre primere. taman sam pomislio na kap, slap...


pa to je jezik srba. ja to razumem a ti ne. jedan od načina da otkriješ ilirske reči je da juriš arhaizme u našem jeziku.

Nemam pojma o čemu pričaš.