Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 105.081
Šarić je nedavno dao intervju za IN4S:
Шарић за ИН4С: Хрватска и Словенија највише добиле 1918. а Србија изгубила
Краљ Александар није претпоставио и то му је највећа грешка, да ће Ватикан од Загреба направити нови Беч
Највећи добитници 1918. су Словенци и Хрвати који су преко Југославије побјегли из Хабсбуршке Монархије. Српска војска је 1918. ослободила покрајине које су онда постали ентитети из којих ће касније настати Словенија и Хрватска, рекао је у интервјуу за ИН4С католички теолог и хрватски историчар Горан Шарић.
Шарић истиче да историја показује како је Србија највише изгубила у обје Југославије.
Тезом да Словени на Балкану нијесу дошли са Карпата, већ су ту вјековима разобличавате теорију берлинско-бечке школе која је дубоко пустила коријене код нас и на коју се позива велики број историчара. Како сте дошли до теорије су Словени старосједиоци на Балкану и која је веза Словена и Илира на овим просторима?
-Када сам први пут посумњао у догму о досељавању Славена на Балкан у 7. вијеку, нисам ни знао да у постоје они који то досељавање оспоравају. Читајући описе античких становника Балкана – Илира, Трачана, Дарданаца, Хистра, Делмата и других код грчких и римских аутора, увидио сам да је то у суштини опис Динараца и да те антрополошке, културолошке, етнолошке и карактеролошке особине налазимо данас код јужних Славена на Балкану. Касније сам током студија имао увид у бројне документе и књиге које су били недвосмислене у томе да се масовно досељавање некаквих Славена у 7. стољећу никад није десило.
О вези тзв. Илира и Славена најбоље говори чињеница да не постоји ни један доказ прекида континуитета у 7 стољећу. Све оно што на Балкану у антрополошкој, физичкој, духовној или културолошкој сфери налазимо прије 7. вијека, налазимо код јужних Славена након 7. вијека. То показује да масовоног досељавања у 7. вијека није било и да су антички становници Балкана били сродни тадашњим Протославенима (Вендима, Сарматима и дјелу Скита), на исти начин на који смо ми сродници западних и источних Славена. Ми смо потомци оних становника Балкана који су овдје живјели од Винче, преко илирског и римског времена и свих оних који су се у посљедњих неколико хиљада година доселили.
Година је уједињења и стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Како Ви гледате на тај чин? Ко је, по Вашем мишљењу, највише добио, а ко изгубио када се створило краљевство СХС?
-Стварањем Југославије свако је нешто добио и нешто изгубио. Највећи добитници су Словенци и Хрвати који су преко Југославије побјегли из Хабсбуршке Монархије. Српска војска је 1918. ослободила покрајине које су онда постали ентитети из којих ће касније настати Словенија и Хрватска. 1939. Хрватска је први пут у историји уједињена са Далмацијом и Дубровником. Да није било Југославије, данас ако би Хрватска и Словенија уопште и постојале, сигурно не би биле у овим границама које је ослободила српска војска, него би велики дјелови обале, али и унатрашњости били у саставу Италије, Аустрије и Мађарске.
Добила је и Србија. Готово сви Срби нашли су се у истој држави. Србија је коначно поново изашла на источну обалу Јадрана. Беч, вјековни непријатељ Срба и јужних Славена протјеран је са Балкана, а Хабсбуршка Монархија, највећи противник Србије заувијек је уништена. Међутим, краљ Александар није претпоставио и то му је највећа грешка, да ће Ватикан од Загреба направити нови Беч. Историја је показала, да гдје год међу Славенима имамо католике поред православних Славена, имамо сукобе и ратове. Циљ Ватикана је да све православне цркве признају првенство римског бискупа, односно папе и у ту сврху користи католичке Славене, Пољаке, дио Украјинаца и Хрвате. Ватикан никад не брине за хрватске интересе у односима Хрватске и Италије, него ту увијек стаје на италијанску страну.
На крају се показало да су у Србији највише изгубили стварањем Југославије, али тек она друга је била погубна по српске интересе. Зашто се комунисти српског поријекла нису борили за интересе своје нације попут хрватских и словеначких комуниста? Зашто су данас српске елите однарођене и презиру свој народ? Зашто су “већи католици од папе” и већи “нато-атлантисти” од Брисела и Вашингтона? И опет долазимо до теме о наводном досљевању у 7. вијеку. Што год је бечка, ватиканска и лондонска кухиња сервирала посљедних 200 година, тзв. елите у Србије су са гуштом појеле, па тако и то фантомско досељавање, а и много горе ствари од досељавања.
Шарић за ИН4С: Хрватска и Словенија највише добиле 1918. а Србија изгубила
Краљ Александар није претпоставио и то му је највећа грешка, да ће Ватикан од Загреба направити нови Беч
Највећи добитници 1918. су Словенци и Хрвати који су преко Југославије побјегли из Хабсбуршке Монархије. Српска војска је 1918. ослободила покрајине које су онда постали ентитети из којих ће касније настати Словенија и Хрватска, рекао је у интервјуу за ИН4С католички теолог и хрватски историчар Горан Шарић.
Шарић истиче да историја показује како је Србија највише изгубила у обје Југославије.
Тезом да Словени на Балкану нијесу дошли са Карпата, већ су ту вјековима разобличавате теорију берлинско-бечке школе која је дубоко пустила коријене код нас и на коју се позива велики број историчара. Како сте дошли до теорије су Словени старосједиоци на Балкану и која је веза Словена и Илира на овим просторима?
-Када сам први пут посумњао у догму о досељавању Славена на Балкан у 7. вијеку, нисам ни знао да у постоје они који то досељавање оспоравају. Читајући описе античких становника Балкана – Илира, Трачана, Дарданаца, Хистра, Делмата и других код грчких и римских аутора, увидио сам да је то у суштини опис Динараца и да те антрополошке, културолошке, етнолошке и карактеролошке особине налазимо данас код јужних Славена на Балкану. Касније сам током студија имао увид у бројне документе и књиге које су били недвосмислене у томе да се масовно досељавање некаквих Славена у 7. стољећу никад није десило.
О вези тзв. Илира и Славена најбоље говори чињеница да не постоји ни један доказ прекида континуитета у 7 стољећу. Све оно што на Балкану у антрополошкој, физичкој, духовној или културолошкој сфери налазимо прије 7. вијека, налазимо код јужних Славена након 7. вијека. То показује да масовоног досељавања у 7. вијека није било и да су антички становници Балкана били сродни тадашњим Протославенима (Вендима, Сарматима и дјелу Скита), на исти начин на који смо ми сродници западних и источних Славена. Ми смо потомци оних становника Балкана који су овдје живјели од Винче, преко илирског и римског времена и свих оних који су се у посљедњих неколико хиљада година доселили.
Година је уједињења и стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Како Ви гледате на тај чин? Ко је, по Вашем мишљењу, највише добио, а ко изгубио када се створило краљевство СХС?
-Стварањем Југославије свако је нешто добио и нешто изгубио. Највећи добитници су Словенци и Хрвати који су преко Југославије побјегли из Хабсбуршке Монархије. Српска војска је 1918. ослободила покрајине које су онда постали ентитети из којих ће касније настати Словенија и Хрватска. 1939. Хрватска је први пут у историји уједињена са Далмацијом и Дубровником. Да није било Југославије, данас ако би Хрватска и Словенија уопште и постојале, сигурно не би биле у овим границама које је ослободила српска војска, него би велики дјелови обале, али и унатрашњости били у саставу Италије, Аустрије и Мађарске.
Добила је и Србија. Готово сви Срби нашли су се у истој држави. Србија је коначно поново изашла на источну обалу Јадрана. Беч, вјековни непријатељ Срба и јужних Славена протјеран је са Балкана, а Хабсбуршка Монархија, највећи противник Србије заувијек је уништена. Међутим, краљ Александар није претпоставио и то му је највећа грешка, да ће Ватикан од Загреба направити нови Беч. Историја је показала, да гдје год међу Славенима имамо католике поред православних Славена, имамо сукобе и ратове. Циљ Ватикана је да све православне цркве признају првенство римског бискупа, односно папе и у ту сврху користи католичке Славене, Пољаке, дио Украјинаца и Хрвате. Ватикан никад не брине за хрватске интересе у односима Хрватске и Италије, него ту увијек стаје на италијанску страну.
На крају се показало да су у Србији највише изгубили стварањем Југославије, али тек она друга је била погубна по српске интересе. Зашто се комунисти српског поријекла нису борили за интересе своје нације попут хрватских и словеначких комуниста? Зашто су данас српске елите однарођене и презиру свој народ? Зашто су “већи католици од папе” и већи “нато-атлантисти” од Брисела и Вашингтона? И опет долазимо до теме о наводном досљевању у 7. вијеку. Што год је бечка, ватиканска и лондонска кухиња сервирала посљедних 200 година, тзв. елите у Србије су са гуштом појеле, па тако и то фантомско досељавање, а и много горе ствари од досељавања.
Poslednja izmena:
Mada da ne ispadne kao da krivim sve na starije naučnike; neki jesu isticali značaj klime i potrebu konzistentnog uvođenja klimatskih i generalno reljefnih ispitivanja u istoriju u celini, kao npr. pokojni Vojin Dabić (velika tragedija što je bolest odnela i tog čoveka...kao po pravilu, oni koji se potrude da neki iskorak naprave ili nešto dobro urade, prvi stradaju).