Goran Šarić

[Акај]

Evo okačen je snimak sa novosadskog predavanja:

Interesantna mi je rezervisanost i taj konzervativizam Željka Injca, urednika Vidovdana, koji je Šarića i ugostio. Velika je retkost videti domaćina koji se tako, u izvesnoj meri, prisebno ograđuje (kao i prošli put kada je Šarića ugostio, prethodne godine).

У овом предавању се Шарић реферише на твоју критику гледе либурнијског брода, ако не грешим...

 

[Pumpaj Dinstanović]

У овом предавању се Шарић реферише на твоју критику гледе либурнијског брода, ако не грешим...

Jeste, od 51:05 govori o meni u delu kada govori o lažima srpskih tzv. istoričara.

Bitan je najveći stručnjak, fakultetski profesor u Bosni i Hrvatskoj, akademik Mithad Kozličić, koji je doktorirao na pomorstvu Jadrana. Ne postoji veći autoritet za pomorstvo Jadrana od njega. On kaže da je Condura Croatica brod koji je nađen kod Nina, u prošlom stoljeću...da je on identičan ilirskim brodovima koji su nađeni na istom mjestu...Kaže ista šivana gradnja.

Šarić govori u Novom Sadu o malom zastarelom brodu.

https://www.researchgate.net/public...roatia_-_A_Dendroarchaeological_Investigation

Evo šta pišu za Zaton 2 Lipšic i Glušćević u objavi rezultata svojih dendroarheoloških istraživanja:

Kako brodovi mogu biti isti ako je samo očuvani deo ovog broda veći od kompletne kondure? Kao što rekoh, oko 8,5 metara je očuvano, a pretpostavljena kompletna dužina na osnovu rekonstrukcije je 15 metara.

A evo i Kozličićeve knjige Hrvatsko brodovlje (1993).

Što se tiče ilustracije, evo ja sam pogrešio jer sam na momenat proguglao i stavio prvu ilustraciju na koju sam naišao (a i bio sam ponesen dužinom). Evo ispravke:

Međutim, sve što sam otkucao, stoji. Evo šta sam Kozličić piše (str. 55):

Evo, ja priznajem da se ne razumem u brodogradnju, pa neka mi neko pojasni. Gde i ko tvrdi da su hrvatske kondure šivana gradnja? Štaviše, u suprotnosti se onim što tvrdi Pompej Fest, pozivajući se na Valerija Flaka

Pogledaj šta vrlo eksplicitno piše Kozličić o tim brodovima. Naziva ih zasebnim vrstama:

Neka meni neko objasni kako su tačno to starohrvatske brodice identične i gde je to Kozličić napisao, uključiv i da se radi o identičnom metodu gradnje.

Ničeg nema zastarelog i malenog u serilji Liburna, niti se radi o porodičnom zanatu. Kozličić tvrdi sve suprotno od Šarića, uključiv i po pitanju doseljavanja Slovena (v. sledeću objavu).

 

[Pumpaj Dinstanović]

A kad smo već kod Kozličića, kojeg je Šarić toliko nahvalio, voleo bih da vidim kakvo je njegovo mišljenje o ovim opservacijama tj. šta misli zašto to on ovako vidi po pitanju porekla Južnih Slovena:

Na 552. stranici ove teme (i okolnjima) vodila se diskusija o najranijoj slovenskoj brodogradnji.

Obradovalo me je kada sam primetio da sam došao do istih zaključaka do kojih je, koliko vidim, i Kozličić. Str. 46 iz Hrvatsko brodovlje:

Pogledajte prilog 514437
Pogledajte prilog 514436

Želimo istaknuti kako Slaveni, pa i oni koji će vlastiti novi dom pronaći na istočnojadranskom primorju, kamo su pristigli s već utemeljenim doduše riječnim no ipak plovidbenim pa tako i brodograđevnim (barem u oblasti lađarstva) tradicijama, time unaprijed ispuniše neophodni uvjet brze aklimatizacije i prihvaćanja dostignuća morskoga brodarstva. Bio je to preduvjet da se cjelokupna antička autohtona istočnojadranska brodograđevna tradicija jednostavno prihvati. Brojni su primjeri koji to potvrđuju. Valja naglasiti i to da su Južni Slaveni, a među njima u prvom redu Hrvati, vjerojatno zbog navika iz Zakarpatja, imali izrazitu sklonost prema plovidbi, te će se usljed toga i moći tako brzo legitimirati kao respektivna pomorska snaga Jadrana.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Potom, od 53:52:

..recimo, Faust Vrančić ga zove, interesantno, to je srpski, hrvatski, dalmatinski ili bosanski, jezik koji ima lijepe riječi i lako se izgovara. On je favorizirao, recimo, ime dalmatinski, jer je bio iz Dalmacije. Ali, i on nema spora da je to isti jezik kao i jezik Ilira. Svi oni znaju da su Iliri tim jezikom pričali..

O Vrančiću smo već prodiskutovali na 6. stranici ove teme.

Šarić drastično menja šta je Vrančić tvrdio, iskrivljavajući njegove reči u potpunosti naglavačke:

Jedan Šibeničanin, Faust Vrančić (1551-1617) piše davno pre Lučića; o tome kako su Sloveni poreklom iz Rusije, te kako su prešli Karpate i došli u Panoniju, Dalmaciju i Makedoniju krajem VI i početkom VII stoleća:

Pogledajte prilog 490633

Tretij Narod dilivsisse iz Polyaske Zemlye, priko goree koyasse Karpath zovee, obuyaal yest Pannoniyu, potom prosadsi vechyekraat Dunay, Szavu, i Dravu rikee chya do Moora Poludnyega, velike skode i ssramote yesst ucsinil Rimzkomu Vladanyuu, plinechi i robechi Macedoniu i Dalmacziu i osstalee onė sstranè napoon kobuyal yesst ssvu Dalmacziu i ssada yu darxij od istriee do Macedoniee i od Moora do Driravee rikee. To sse yezt pocselo u Vrime Svetoga Gargura Papee. Kakono on ssam pijsee i drugij pissczi, Tolio da od Tiyssucha godischyaa szlovinyczi vladayuu onu Zemlyu, i uzdarxuyu ssvoy yazik, koyi yezt vele csisstiyi nego yezt ssada Polyaskij alli Moskovzkij. Kako moxe ssuditi ssvakij koyi ovi yaziczi razumij ako ga ssvoy vlaztitij neprihinij, yerebo yazik Dalmatizkij, Harvatzkij, Szarbskij, illi Bossanzkij, (yere ovo sve yedan yazik yesst) gimaa ricsij illi sslovaa dluga, koyasse lahko izgovarayu. I ssvakoyko prigiblyuyu. A Sztaarij yazik Dalmatizki, szassvima yessu zatarli, kakono i Rimlyani u Gallij i ü Hispanij yessu ucsinili, toliko da u ovo Vrime niyezt cslovika, koyibi umijl povidat, Kakosse yesst parvoo togaa u Dalmaczij, Gallij i Hispanij govorilo.

Vrančić tvrdi da su Sloveni autohtonim stanovnicima Dalmacije i njihovom jeziku uradili onno što su Rimljani drevnim Ibercima. Dakle, sušta suprotnost u odnosu na ono što je ovaj stari Šibeničanin tvrdio u XVI stoleću.

 

[Mrkalj]

Vrančić tvrdi da su Sloveni autohtonim stanovnicima Dalmacije i njihovom jeziku uradili onno što su Rimljani drevnim Ibercima. Dakle, sušta suprotnost u odnosu na ono što je ovaj stari Šibeničanin tvrdio u XVI stoleću.

Ne tvrdi. To je odnekud prepisao.

Ali, u svakom slučaju, on nije autohtonista. Kod njega su zapisne kunture BB- ovske IG škole.

 

[Mrkalj]

Za našu zajednicu o tome sam prvi izvestio 2014. godine:

Bečko-berlinska istoriografska paradigma u svom sirovom obliku kod Fausta Vrančića Šibenčanina (16. stoleće, stoleće štampanja Porfirogenitusovog DAI):

Napisaću i transkripciju da se ne muče čitaoci.


Faust Vrančić Šibenčanin.

Nije većega jezika na Svitu ‒ koliko se može znati od naas ‒ od slovinskoga, jerebo dobar dijl Europee, i Ažijee zauhićuje, kako i stari kosmografi pišuu, i mij sada vidimo. Onuu zemlju koju mi sada Ruskuu ili Moskvu zovemo, starij Latini i Garci zvali jesu Samaciju Asijatiku, a ovu drugu, koju mij sadaa Poljačkuu zovemo, oni jesu zvali Sarmaciju Europeju. Iz Rusijee ili ti Moskvee (tomu jest većjee od tisućja godišćaa) izašal jest jedan narod, i prišadši priko Dunaja, obujaal (zauzeo, prim. Mrkalj) jest od Garkow Traciju koju do sadaa uživaa. Tij se zovuu Bulgari jerebo došli jesu od Volgee rikee, kojaa utičee u Persianskoo Moore, od Latinow zove se Mare Caspium. Iz poljačkee zemljee tolikoje izašli jesu trij veliki narodi:

1. Parvoo, pokole (budući da su, prim. Mrkalj) Vandali, od primorja Polunoćnjega (Severnoga prim. Mrkalj) nimačkee zemljee prognani od Gotusev, prošli jesu u Galiju i potole u Hispaniju, a odonlee ća u Afriku, u vrime Svetoga Augustina, na njihovo misto ulizli jesu Slovinji mnogo škodee Nimcem učinili, ono Pomorjee ća do Danijee obvladali, za too se i današnji dan ona zemlja Pomeranija zovee; Napokon od cesarov nimskih Karola Velikoga, i od trijuu Othokarow podloženi, veru karsćjansku u jazik, i ćjuud nimačku vazeli, veće su za Nimci daržani.

2. Drugij narod slovinskij obujel jest, ovuu zemlju, koja se sada Češkaa, Lužačkaa, Šleskaa, i Moravskaa jimenujee, kojij, budući u nimačkoj zemlji, uzdaržal jest, svoj vlastiti jazik slovinjskij, jerebo nimačka zemlja, kako pišuu starij kosmografi, dosigala jest ća do Vislee rikee, koja tečee poli Krakova gradaa, u kome kralj poljačkij sidij.

3. Tretij narod dilivši se iz poljaške zemlje, priko goree koja se Karpath zovee, obujaal jest Panoniju, potom prošadši većjekraat Dunaj, Savu, i Dravu rikee ća do Moora Poludnjega (Južnoga, prim. Mrkalj), velike škode i sramote jest učinil Rimskomu Vladanjuu, plineći i robeći Macedoniju i Dalmaciju i ostalee one strane napo[k]on [-]obujal jest svu Dalmaciju i sada ju daržij od Ištrijee do Macedonijee i od Moora do Dr(ir)ave rikee. To se jest počelo u vrime Svetoga Grgura Papee, kakono on sam pijšee, i drugij pisci.

Toli(k)o da od tisuća godišćjaa Slovinjci vladajuu onu zemlju, i uzdaržuju svoj jazik, koji jest ‒ vele ‒ čistiji nego jest sada poljaškij ali moskovskij, kako može suditi svakij koji ovi jazici razumij ako ga svoj vlastiti ne prihinij (ne prevari, prim. Mrkalj), jerebo jazik dalmatijskij, harvatskij, sarbskij, illi bosanskij, (jere ovo sve jedan jazik jest) jimaa ričij ili slovaa dluga, koja se lahko izgovaraju, i svakojko prigibljuju. A starij jazik dalmatijskij, sasvima jesu zatarli kakono i Rimljani u Galiji i u Hispaniji jesu učinili, toliko da ti ovo vrime nijest človika, koji bi umijl povidat, kako se jest parvoo togaa u Dalmaciji, Galiji i Hispaniji govorilo.

U Pragu, na dan očišćenja Blaženee Divee Marijee. 1605.

* * *


Faust Vrančić Šibenčanin.

Nije većega jezika na Svitu ‒ koliko se može znati od nās ‒ od slovinskoga, jerebo dobar dīl Europē, i Ažijē zauhićuje, kako i stari kosmografi pišū, i mī sada vidimo. Onū zemlju koju mi sada Ruskū ili Moskvu zovemo, starī Latini i Garci zvali jesu Samaciju Asijatiku, a ovu drugu, koju mī sadā Poljačkū zovemo, oni jesu zvali Sarmaciju Europeju. Iz Rusijē ili ti Moskvē (tomu jest većjē od tisućja godišćā) izašal jest jedan narod, i prišadši priko Dunaja, obujāl (zauzeo, prim. Mrkalj) jest od Garkow Traciju koju do sadā uživā. Tī se zovū Bulgari jerebo došli jesu od Volgē rikē, kojā utičē u Persianskō Mōre, od Latinow zove se Mare Caspium. Iz poljačkē zemljē tolikoje izašli jesu trī veliki narodi:

1. Parvō, pokole (budući da su, prim. Mrkalj) Vandali, od primorja Polunoćnjega (Severnoga prim. Mrkalj) nimačkē zemljē prognani od Gotusev, prošli jesu u Galiju i potole u Hispaniju, a odonlē ća u Afriku, u vrime Svetoga Augustina, na njihovo misto ulizli jesu Slovinji mnogo škodē Nimcem učinili, ono Pomorjē ća do Danijē obvladali, za tō se i današnji dan ona zemlja Pomeranija zovē; Napokon od cesarov nimskih Karola Velikoga, i od trijū Othokarow podloženi, veru karsćjansku u jazik, i ćjūd nimačku vazeli, veće su za Nimci daržani.

2. Drugī narod slovinskī obujel jest, ovū zemlju, koja se sada Češkā, Lužačkā, Šleskā, i Moravskā jimenujē, kojī, budući u nimačkoj zemlji, uzdaržal jest, svoj vlastiti jazik slovinjskī, jerebo nimačka zemlja, kako pišū starī kosmografi, dosigala jest ća do Vislē rikē, koja tečē poli Krakova gradā, u kome kralj poljačkī sidī.

3. Tretī narod dilivši se iz poljaške zemlje, priko gorē koja se Karpath zovē, obujāl jest Panoniju, potom prošadši većjekrāt Dunaj, Savu, i Dravu rikē ća do Mōra Poludnjega (Južnoga, prim. Mrkalj), velike škode i sramote jest učinil Rimskomu Vladanjū, plineći i robeći Macedoniju i Dalmaciju i ostalē one strane napo[k]on [-]obujal jest svu Dalmaciju i sada ju daržī od Ištrijē do Macedonijē i od Mōra do Dr(ir)ave rikē. To se jest počelo u vrime Svetoga Grgura Papē, kakono on sam pīšē, i drugī pisci.

Toli(k)o da od tisuća godišćjā Slovinjci vladajū onu zemlju, i uzdaržuju svoj jazik, koji jest ‒ vele ‒ čistiji nego jest sada poljaškī ali moskovskī, kako može suditi svakī koji ovi jazici razumī ako ga svoj vlastiti ne prihinī (ne prevari, prim. Mrkalj), jerebo jazik dalmatijskī, harvatskī, sarbskī, illi bosanskī, (jere ovo sve jedan jazik jest) jimā ričī ili slovā dluga, koja se lahko izgovaraju, i svakojko prigibljuju. A starī jazik dalmatijskī, sasvima jesu zatarli kakono i Rimljani u Galiji i u Hispaniji jesu učinili, toliko da ti ovo vrime nijest človika, koji bi umīl povidat, kako se jest parvō togā u Dalmaciji, Galiji i Hispaniji govorilo.

U Pragu, na dan očišćenja Blaženē Divē Marijē. 1605.

To je ujedno i premijera te paradigme. O tome se nigde pre 16. veka ne može čitati.

U stvari, kod Vrančića zapisano početkom 17. stoleća.

- - - - - - - - - -

Johannes Lucius (1604 – 1679)). De regno Dalmatiae et Croatiae. Amsterdam, 1666. Trogir City Museum

- - - - - - - - - -

De administrando imperio ... liber


Imperator Constantinus (Imperium Byzantinum, VII.)
1611

 

[Pumpaj Dinstanović]

Za našu zajednicu o tome sam prvi izvestio 2014. godine:

Da, znamo Mrkalj, već si to spomenuo na ovoj istoj temi pre nekoliko stranica. Čemu ponavljanje?

To je ujedno i premijera te paradigme. O tome se nigde pre 16. veka ne može čitati.

U stvari, kod Vrančića zapisano početkom 17. stoleća.

- - - - - - - - - -

Johannes Lucius (1604 – 1679)). De regno Dalmatiae et Croatiae. Amsterdam, 1666. Trogir City Museum

- - - - - - - - - -

De administrando imperio ... liber


Imperator Constantinus (Imperium Byzantinum, VII.)
1611

Kakva premijera ako imamo celu plejadu autora koji isto ili slično pišu pre Vrančića?

Daj bre Mrkalj, toliko izvora smo citirali ovde, a i sam si ih ti pročitao. Otkud sad tvrdnja da nema pre XVII stoleća, navodno tj. ova atribucija Vrančiću da je nešto izmislio???

Evo i sam tvrdiš da je to preuzeto odnekud (zapravo, da je direktno prepisao).

Ne tvrdi. To je odnekud prepisao.

A inače, odakle je kopirao, ako znadeš?

 

[Mrkalj]

Kakva premijera ako imamo celu plejadu autora koji isto ili slično pišu pre Vrančića?

Sve što je citirano (što si citirao) kao istorijski izvor (npr. Jordanes), sve je to parcijalno - "neki Sloveni". Vrančić prvi javno izlaže istoriografsku paradigmu.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Sve što je citirano (što si citirao) kao istorijski izvor (npr. Jordanes), sve je to parcijalno - "neki Sloveni". Vrančić prvi javno izlaže istoriografsku paradigmu.

Ne razumem šta je parcijalno. Pre njega autori su o tome pisali mnogo opširnije i detaljnije. Vrančić piše komentar radi šireg konteksta u rečnik. Uzmi recimo Marcina Kromera (1512-1589), koji troši daleko više slova od Vrančića u svom delu i detaljnije ulazi u polemiku.

Kromer naširoko piše o tome kuda su se selili, šta su i kakav je odnos sa drugim narodima, drevni Sloveni. O seobama Južnih Slovena piše u 3, 5, 12. i 16. glavi, postavljajući i dve različite dominante teorije o tome kada su tačno Sloveni dospeli na Balkansko poluostrvo, pominje da se to moglo desiti oko 550. godine za vlade cara Justinijana ili za Mavrikija oko 600, docnije favorizujući ipak poznije datovanje. Opširno piše i o grupama; gde su se, kuda i kako selili. Nema nikakve potrebe izdvajati Fausta Vrančića kada hiljadu godina pre njega ogroman korpus štiva postoji o doseljavanju Slovena na Balkan, sa mnogima od kojih on u značajnoj meri i zaostaje (pored pomenutih): pseudo-Mojsije Horenski, Lav VI Mudri, Gvido od Pize, Toma Arhiđakon, Pop Dukljanin, Gregor od Sanoke, Jan Dubravije, Jovan Aventin, Albert Kranc, Flavio Bjondo, Antonije Bonfinije, Ludovik Crijević Tuberon, Laonik Halkokondil, Marko Sabelik, Hartman Šedel, Sebastijan Franken, Martin Kromer, Bernard Vapovski i još koliko ih se još nisam mogao ni setiti u ovom trenutku. Dakle, bukvalno skoro svi istoriografi tako pišu pre Vrančića.

A na kraju krajeva, pošto je Mavro Orbini, da pomenemo i njega, izuzetno omiljen autohtonistima (ali ga oni, nažalost, ne čitaju) evo šta je takođe Orbini:

Kada bi autohtonisti čitali kompletnu knjigu, a ne samo neke stranice, verovatno bi doživeli potpuni šok kada bi videli bečko-berlinsku školu kod njega (kao i taj narativ koji se u komentaru posle ogleda kod Vrančića).

Ali da ponovim, nema nikakvog razloga tvrditi da je Vrančić bio i u kom smislu premijera, a posebno ne da pre XVII stoleća nema ove, kako ti pišeš, istoriografske paradigme. Naravno da je ima, a Vrančić, kao što si dobro prepoznao, oslanja se i na ranije izvore. To što je to isto stoleće u kojem je Meursijus štampao Porfirogenitov spis nikakve veze jedno sa drugim nema (pošto si implicirao postojanja nečeg).

 

[Pumpaj Dinstanović]

Sledeće predavanje Goran Šarić držaće u jagodinskoj gimnaziji:

Pogledajte prilog 513663

Evo, izašao je snimak pa ko hoće može da gleda:

 

[Pumpaj Dinstanović]

Izgleda da ga ne vole samo u Srbiji; evo ga i u Brčkom:

 

[Pumpaj Dinstanović]

Goran Šarić kod Ratka Dmitrovića (22. oktobar).

Do sada je Šarić mnogo puta spomenuo kako je reč slon nesporni dokaz da su Sloveni došli sa Balkana. Pominje da su se Evropljani prvi put suočili kada je došao Hanibal tj. da su ga Rimljani koliko-toliko videli posle 218. godine p. n. e...i onda, navodno, ništa sve do XVI stoleća kada Portugalci dovode nanovo slonove u Evropu.

Spojler

Pamti li slon istinu o porijeklu Slavena?

U narodu postoji fraza: "Imam pamćenje kao slon." Njom se želi reći da neko ima dobro pamćenje. Ako slon već tako pamti, da li je zapamtio i istinu o porijeklu Slavena?

Slonovi su fascinantne životinje. Najveći kopneni sisavci na zemlji, dobri plivači, a mogu trčati brzinom od 40 kilometara na sat. Žive i do 70 godina. Vjeruje se da sahranjuju svoje mrtve, a njihove posmrtne ostatke vrlo je teško naći. U vrijeme pleistocena na Zemlji je živjelo više od 300 vrsta slonova (pleistocen je trajao od prije 2.5 miliona godina, pa do prije 11 500 godina).

U jugoistočnoj Evropi slonovi su živjeli najmanje do prije 10 000 godina, nađeni su fosili i kosti slonova na Cipru (Kipru), Kreti (Kritu), Cikladima i drugim grčkim otocima u Egejskom moru, kao i na Malti i Siciliji. Jedan od simbola Sicilije je slon, a na glavnom trgu u sicilijanskom gradu Kataniji, ljudi se nalaze "kod slona", kao u Beogradu "kod konja". U vrijeme Lepenskog vira (prva evropska civilizacija), posljednji slonovi su još uvijek živjeli u Evropi. Opet dolaze 218. pr. Kr. kad su nažalost izginuli kod Trebije, u bitci između Hanibala i Rima. U vrijeme rimskog carstva bili su prisutni, a nakon toga se u Evropu vraćaju tek u 16. stoljeću, kada ih iz svojih kolonija dovode Portugalci.

U svim evropskim jezicima riječ za slona je po pravilu varijacija latinske riječi "elephantus". Ali ne i u slavenskim. U svim slavenskim jezicima riječ za slona je slon. U svim, bez izuzetka. Kako se desilo da Poljaci, Česi, Slovaci, Slovenci, Hrvati, Srbi, Makedonci, Bugari, Rusi, Bjelorusi i Ukrajinci imaju istu riječ za slona?

Po zvaničnim hipotezama, slavenski jezici su nastali 1000 godina prije Krista, kad slonova već odavno nije bilo. Ako su se Slaveni razišli u 7. vijeku, njihovi jezici su se do pojave slonova u Evropi samostalno razvijali gotovo tisuću godina!

Ako povjerujemo bečko-berlinskoj sekti da su se Slaveni u 7. vijeku raselili, onda smo u velikom problemu. Ispada da su svi Slaveni kad su se nakon tisuću godina razdvojenosti sreli sa riječju "elephantus" za nju izmislili naziv slon, nezavisno jedni od drugih. Po tom suludom scenariju Poljaci saznaju za pojam "elephantus" i izmisle riječ "slon", isto naprave i Bugari i Rusi i Srbi i Slovenci.

Postoji i druga opcija. (Proto)Slaveni su indijanci Evrope. Oduvijek su živjeli gdje i sada žive, od Jadrana do Baltike, od Soluna do Velikog Novgoroda. Zapamtili su slonove, jer su u vrijeme Lepenskog vira živjeli zajedno sa njima (moguće je i da sama riječ "slon" dolazi od pokliča "zaan" kojim su lovci krajem neolita, mlađeg kamenog doba, upozoravali na dolazak slona). Jer su (proto)Slaveni ti tzv. Arijci koji su osnovali vedsku civilizaciju u Indiji, gdje su oko 1100. godina prije Krista slonove počeli upotrebljavati u ratovima. Jer su bili u trupama Aleksandra Velikog koji je koristio slonove. Jer su živjeli u Rimskom carstvu i dali čak 19 rimskih imperatora.

Bečko-berlinska sekta od nas radi slonove. Ali riječi pamte bolje od slonova, pa riječ "slon" čuva sjećanje na naše istinsko porijeklo.

Ovo je potpuno netačno. Naime, još se u IV stoleću pre naše ere Aleksandar Makedonski suočio sa drevnim slonovima i tako su ih Makedonci doveli. Poliperhon je doveo gomilu slonova u Grčku i upotrebio ih 318. god. p. n. e. Kasander je mnoge zarobio i čak dizajnirao prve brodove predviđene za pomorski transport slonova. Tako su slonovi bili postali sastavni deo sukoba dijadoha. Onda, nisu se Rimljani prvi put upoznali sa slonovima kada su došli Kartaginjani; naprotiv, to se desilo 280-275. godine kada je Pir intervenisao u Italiji.

Takođe je potpuno netačno da su tu i tamo nešto videli slonove Rimljani. Slon je bio vrlo popularna cirkuska životinja, na stranu svoje vojne upotrebe kao protukonjički specijalci. U Rimskom carstvu se vrlo dobro znalo za slonove; videli su ih i pisali o njima Plinije Stariji, Kikeron, Dion Kasije...čuveni su bili slonovi Pompejevog cirkusa:

No, Evropa slonove nikada nije zaboravila, niti su bili misterija sve do početka XVI stoleća, kada je stigao prvi portugalski slon. Karlo Veliki je imao svog slona od 801. godine. Umro je 810 godine za vreme pohoda na Friziju u ratu protiv danskog kralja Godofrida. Kralj Luj IX (1226-1270) poklonio je jednog slona 1255. godine Henriju III (1207-1272).

Slonovi su u Evropi bili vrlo poznati, iako ih većina ljudi svojim očima nije videla. Pisalo se o njima, čitalo od putopisaca i antičkih izvora, slikalo se i pravile kojekakve umotvorine. Evo jedne freske iz Španije iz XII stoleća:

Slonove je imao i car Fridrih II (1198-1250). Slonove je opisao krajem XIII stoleća u svojim putovanjima na kraju krajeva i Marko Polo. Slon kao životinja prodro je i u legendarij; nalazimo ga u korpusu priča legendarnog Prezvitera Jovana; pominju se u Putovanjima Džona Mandevila (1357-1371). Slon je čak bio uključen u grb jedne engleske varoši 1441. godine:

Imamo slona i na zabavi burgundskog kralja Filipa u Flandriji 1454. godine. Čak i kada se radi o izmišljenim stvorenjima, nekima za koje su samo načuli da postoje itd...umetnici stavljaju vrlo jasne inspiracije. Npr. pogledajmo ovu ilustraciju morskog slona iz XII st. iz Crkve Sv. Martina u Švajcarskoj:

Evo nečeg i sa jedne srednjovekovne katedrale u Tirolu:

...itd. itd...dakle slon nije bio za Evropu to što Šarić pokušava predstaviti. Ne samo što su postojale predstave o ovoj životinji, i to brojne, slonovača je bila jedna od najcenjenijih proizvodnih materijala u Evropi i to posebno u Vizantiji. Svi su znali odakle ona dolazi odnosno da je životinjskog porekla. Evo jednog lepog primera umetnine od slonovače, iz XIII stoleća. Čuva se u Parizu:

Slonovačom se trgovalo sve do severne Evrope. Dakle, ne samo da su Rusi imali pristup slonovači, Rusi su još u ranom srednjem veku koristili i slonovaču od mamuta (Rutledžov Trade, Travel, and Exploration in the Middle Ages: An Encyclopedia, str. 293/4):

Za kraj bih još podsetio kako Rusi zovu šahovsku figuru koju mi zovemo lovac.

Da ni ne pominjemo koliko je besmisleno tvrditi da su se Sloveni u 7. vijeku razišli u 3 grane i da se nikada više nisu dodirivali.

 

[Mrkalj]

Goran Šarić kod Ratka Dmitrovića (22. oktobar).

Slavene, da li si dovoljno pametan da shvatiš da kada se sa Šarićevih koncepata oteše sve što ste do sada ti i Tandoori kritikovali, ostaje umivena autohtonistička paradigma?

 

[Mrkalj]

Jel postoji Vitezovićeva Illyria rediviva koju pominje Šarić u emisiji kod Dmitrovića?

 

[Mrkalj]

Goran Šarić kod Ratka Dmitrovića (22. oktobar).

Ovo je sad već toliko jezgrovito, kondenzovano, konsekventno, koherentno i ubedljivo da je - epohalno, milina za slušanje. Bravo, Šarke!

- - - - - - - - - -

PS. A i bio mu je dan. Još ponešto logički da se ispolira i - gotova priča.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Slavene, da li si dovoljno pametan da shvatiš da kada se sa Šarićevih koncepata oteše sve što ste do sada ti i Tandoori kritikovali, ostaje umivena autohtonistička paradigma?

Niti ja ni Tandoori Masala nismo obradili bukvalno sve stvari koje on pominje (za sada). Kako je potrebno dosta vremena, ja idem korak po korak jer Šarić spominje mnogo različitih tvrdnji. Ako će ove ispravke pozitivno uticati da se pročisti njegova naracija, onda je to izuzetno dobra stvar u kojoj mogu sa zadovoljstvom konstatovati da mi je drago za svoje zasluge u svemu tome, jer će to značiti da će Šarić ispravljati i brojne tvrdnje autohtonista i uopšteno populacije koja je toliko duboko u određenim ubeđenjima da je vrlo skeptična do te mere da ne želi uopšte ni da porazmisli o suprotnim tvrdnjama. Šarić se pokazao više puta kao neko ko sluša kritike i spreman je da ih uvaži i usvoji, a dobar mu je i početak ograde od većine srp. autohtonista, jer je poentirao upravo ono o čemu smo ovde govorili mnogo puta da je njihova glavna boljka.

Ono gde nastupa problem jeste kada i sam pada u autohtonističku zamku i olako usvaja neke tvrdnje koje pronađe na internetu. Npr. ovo sa slonom. Toliko je nelogično da mi nije jasno šta uopšte on pokušava s tim slonom tvrditi. Mamuti su opstali najduže u istočnoj Evropi i severnoj Aziji. Preživeli su Ledeno doba tamo. Štaviše, najmlađi poznati ostatak mamuta iz Rusije datovan je u oko 1700. godine stare ere, dakle u predvečerje Mikenske civilizacije u Grčkoj. Drevni su ovim krajevima izumrli davno pre pojave uopšte prvih ljudi ovde. I onda, dodajmo još tome ono što si ti sam Mrkalje, čini mi se, pominjao...da slovenski naziv za slona ima sličnosti sa azijskim nazivima. A Šarić spominje da su nađeni na Malti ostaci patuljastog mamuta od pre 250.000 godina. Pa gde je tu logika?!? Zar nije, ako ćemo upravo ići tom logikom, sušta suprotnost onome što se tvrdi (da je drevna prepostojbina govornika predslovenskih jezika negde bliže pretpostavljene praindoevropske domovine i otadžbini Skita, protiv kojih su Persijanci inače koristili i slonove ratujući; npr. kao što je još i kralj Hozroje I Anuširvan napravio posebnu cestu preko Kavkaza i blizu crnomorske obale da bi slao slonove u Evropu)?!?

Pravo je pitanje, kada se retušira sve iz ovoga što je Šarić sakupio, a što je netačno, šta ostaje. Pozajmljenica od Radovana Damjanovića koji uzme crkvenoslovensku i rusku knjigu i stavi kako je crkvenoslovenski staroruski, a ruski nekakav noviji jezik? Najstariji ruski prepisi Svetog pisma upravo to i jesu, jezički mnogo bliži Makedoniji. Pa to je kao onaj što je tvrdio da je slavenoserbski jezik izvorni srpski, a ovaj što je Vuk napravio novi jezik krađom od drugih.

Jel postoji Vitezovićeva Illyria rediviva koju pominje Šarić u emisiji kod Dmitrovića?

Rekao bih da je nešto tu pomešao. Mislim da je jedina Illyria rediviva pesma (himna) Valentina Vodnika iz 1811. godine, koju je napisao u čast Napoleona i Ilirskih provincija.

 

[Klaudije II Gotski]

Goran Šarić kod Ratka Dmitrovića (22. oktobar).

Do sada je Šarić mnogo puta spomenuo kako je reč slon nesporni dokaz da su Sloveni došli sa Balkana. Pominje da su se Evropljani prvi put suočili kada je došao Hanibal tj. da su ga Rimljani koliko-toliko videli posle 218. godine p. n. e...i onda, navodno, ništa sve do XVI stoleća kada Portugalci dovode nanovo slonove u Evropu.


Ovo je potpuno netačno. Naime, još se u IV stoleću pre naše ere Aleksandar Makedonski suočio sa drevnim slonovima i tako su ih Makedonci doveli. Poliperhon je doveo gomilu slonova u Grčku i upotrebio ih 318. god. p. n. e. Kasander je mnoge zarobio i čak dizajnirao prve brodove predviđene za pomorski transport slonova. Tako su slonovi bili postali sastavni deo sukoba dijadoha. Onda, nisu se Rimljani prvi put upoznali sa slonovima kada su došli Kartaginjani; naprotiv, to se desilo 280-275. godine kada je Pir intervenisao u Italiji.

Takođe je potpuno netačno da su tu i tamo nešto videli slonove Rimljani. Slon je bio vrlo popularna cirkuska životinja, na stranu svoje vojne upotrebe kao protukonjički specijalci. U Rimskom carstvu se vrlo dobro znalo za slonove; videli su ih i pisali o njima Plinije Stariji, Kikeron, Dion Kasije...čuveni su bili slonovi Pompejevog cirkusa:

No, Evropa slonove nikada nije zaboravila, niti su bili misterija sve do početka XVI stoleća, kada je stigao prvi portugalski slon. Karlo Veliki je imao svog slona od 801. godine. Umro je 810 godine za vreme pohoda na Friziju u ratu protiv danskog kralja Godofrida. Kralj Luj IX (1226-1270) poklonio je jednog slona 1255. godine Henriju III (1207-1272).

Slonovi su u Evropi bili vrlo poznati, iako ih većina ljudi svojim očima nije videla. Pisalo se o njima, čitalo od putopisaca i antičkih izvora, slikalo se i pravile kojekakve umotvorine. Evo jedne freske iz Španije iz XII stoleća:

Slonove je imao i car Fridrih II (1198-1250). Slonove je opisao krajem XIII stoleća u svojim putovanjima na kraju krajeva i Marko Polo. Slon kao životinja prodro je i u legendarij; nalazimo ga u korpusu priča legendarnog Prezvitera Jovana; pominju se u Putovanjima Džona Mandevila (1357-1371). Slon je čak bio uključen u grb jedne engleske varoši 1441. godine:

Imamo slona i na zabavi burgundskog kralja Filipa u Flandriji 1454. godine. Čak i kada se radi o izmišljenim stvorenjima, nekima za koje su samo načuli da postoje itd...umetnici stavljaju vrlo jasne inspiracije. Npr. pogledajmo ovu ilustraciju morskog slona iz XII st. iz Crkve Sv. Martina u Švajcarskoj:

Evo nečeg i sa jedne srednjovekovne katedrale u Tirolu:

...itd. itd...dakle slon nije bio za Evropu to što Šarić pokušava predstaviti. Ne samo što su postojale predstave o ovoj životinji, i to brojne, slonovača je bila jedna od najcenjenijih proizvodnih materijala u Evropi i to posebno u Vizantiji. Svi su znali odakle ona dolazi odnosno da je životinjskog porekla. Evo jednog lepog primera umetnine od slonovače, iz XIII stoleća. Čuva se u Parizu:

Slonovačom se trgovalo sve do severne Evrope. Dakle, ne samo da su Rusi imali pristup slonovači, Rusi su još u ranom srednjem veku koristili i slonovaču od mamuta (Rutledžov Trade, Travel, and Exploration in the Middle Ages: An Encyclopedia, str. 293/4):

Pogledajte prilog 514824
Pogledajte prilog 514825

Za kraj bih još podsetio kako Rusi zovu šahovsku figuru koju mi zovemo lovac.

Da ni ne pominjemo koliko je besmisleno tvrditi da su se Sloveni u 7. vijeku razišli u 3 grane i da se nikada više nisu dodirivali.

Слонови су били познати и у Византији итекако и после позне антике...

Један од сачуваних мозаика из Велике палате који се датује у Јустинијаново доба, дакле у 6. век, приказује слона:
https://commons.wikimedia.org/wiki/...eum#/media/File:Istanbul_Museo_Mosaici_21.JPG

Мислим да је Ираклије приликом персијског тријумфа ушао у Цариград у колима које су вукли слонови, мислим да се радило о слоновима заробљеним од Сасанида...

У 11. веку у зверињаку Константина Мономаха Цариграђани су могли да виде и слона и жирафу...

За крај, Руси су у средњем веку користили и "рибље зубе" како су их звали тј. кљове моржа. Новгорођани су ловили моржеве и трговали њиховим кљовама барем од 12. века, пише Вернадски...

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ovo je sad već toliko jezgrovito, kondenzovano, konsekventno, koherentno i ubedljivo da je - epohalno, milina za slušanje. Bravo, Šarke!

- - - - - - - - - -

PS. A i bio mu je dan. Još ponešto logički da se ispolira i - gotova priča.

U vezi prve opservacije — slažem se. Nema više onog pucanja iz rafal, već se radi o dosta razgovetnijem i razumljivijim načinom predstavljanja svoje priče.

E sada, poliranje...možda je potrebna neka ipak nešto oštrija reč. Berlinski kongres 1878, slon (sic!), Illyria rediviva,..onda moram priznati da me je zbunio kada je spomenuo Vlahe. Kod Teše je pričao da se tu radi o ostacima Romana, a ovde je spomenuo da je to jedno od slovenskih imena..? I šta je ovaj muzej Ilirikuma u Bolonji koje više puta pominje?

Jedna stvar koju je pomenuo mi je dosta zagolicala maštu. Osvrnuo se jednom prilikom na Miloša Milojevića, rekavši kako je on navodno tvrdio da je početkom X veka Srbijom vladala neka nepoznata kraljica.

http://ivoandric.no/biblioteka/Istorija/Milos S. Milojevic - Istorija Srba (Odlomci).pdf

Iz Milojevićevog rodoslovlja:

Краљ Павлимир или Бела I. Петрислављев Дрвановић XIX. 879.–910.
Жена Белина (Павлимирова) Дрвановић XX. 910.–930.
Краљ Тресимир I.Белин или Павлимиров Дрвановић XXI. 930.–960.

Šarić kaže da je natpis kraljice Domaslave otkriven pre oko jedne decenije upravo ta kraljica koju Milojević smešta u 910-930 godinu.

A otkuda ova žena Milojeviću? Odakle ju je izvukao?

 

[Mrkalj]

E sada, poliranje...možda je potrebna neka ipak nešto oštrija reč.

Na primer, što se logičkog poliranja tiče, pominje Knin kao dvostruki argument a ne primećuje da mu drugi argument destabilizuje prvi.

1. Imamo Knin u Dalmaciji zasvedočen u antici
2. Knin je slovenska reč jer imamo Knin i u Češkoj (okej, ali!) - "češki Knin osnivaju doseljenici iz Dalmacije"!?!

Lako je dokazivati da je to doseljavanje bilo u srednjem veku i kraj oba argumenta jer drugi više ne podupire prvi budući da u antici nije zasvedočena tačna reč Knin nego dva slična oblika, što naravno ukazuje da se upravo radi o trećem, ovom koji imamo mi Sloveni a koji je Romanima bio težak za izgovor.

U svakom slučaju, radi i izlaže izuzetno brzo, obrađuje velike količine podataka tako da su greške nužne, pa mu na njima i ne treba toliko zamerati. Kritičari će pomoći.

 

[Pumpaj Dinstanović]

A na osnovu čega se pretpostavlja da bi Knin morao biti Ninia? I koji je drugi oblik?

 

[gost 41782]

Goran Šarić kod Ratka Dmitrovića (22. oktobar).

Do sada je Šarić mnogo puta spomenuo kako je reč slon nesporni dokaz da su Sloveni došli sa Balkana. Pominje da su se Evropljani prvi put suočili kada je došao Hanibal tj. da su ga Rimljani koliko-toliko videli posle 218. godine p. n. e...i onda, navodno, ništa sve do XVI stoleća kada Portugalci dovode nanovo slonove u Evropu.


Ovo je potpuno netačno. Naime, još se u IV stoleću pre naše ere Aleksandar Makedonski suočio sa drevnim slonovima i tako su ih Makedonci doveli. Poliperhon je doveo gomilu slonova u Grčku i upotrebio ih 318. god. p. n. e. Kasander je mnoge zarobio i čak dizajnirao prve brodove predviđene za pomorski transport slonova. Tako su slonovi bili postali sastavni deo sukoba dijadoha. Onda, nisu se Rimljani prvi put upoznali sa slonovima kada su došli Kartaginjani; naprotiv, to se desilo 280-275. godine kada je Pir intervenisao u Italiji.

Takođe je potpuno netačno da su tu i tamo nešto videli slonove Rimljani. Slon je bio vrlo popularna cirkuska životinja, na stranu svoje vojne upotrebe kao protukonjički specijalci. U Rimskom carstvu se vrlo dobro znalo za slonove; videli su ih i pisali o njima Plinije Stariji, Kikeron, Dion Kasije...čuveni su bili slonovi Pompejevog cirkusa:

No, Evropa slonove nikada nije zaboravila, niti su bili misterija sve do početka XVI stoleća, kada je stigao prvi portugalski slon. Karlo Veliki je imao svog slona od 801. godine. Umro je 810 godine za vreme pohoda na Friziju u ratu protiv danskog kralja Godofrida. Kralj Luj IX (1226-1270) poklonio je jednog slona 1255. godine Henriju III (1207-1272).

Slonovi su u Evropi bili vrlo poznati, iako ih većina ljudi svojim očima nije videla. Pisalo se o njima, čitalo od putopisaca i antičkih izvora, slikalo se i pravile kojekakve umotvorine. Evo jedne freske iz Španije iz XII stoleća:

Slonove je imao i car Fridrih II (1198-1250). Slonove je opisao krajem XIII stoleća u svojim putovanjima na kraju krajeva i Marko Polo. Slon kao životinja prodro je i u legendarij; nalazimo ga u korpusu priča legendarnog Prezvitera Jovana; pominju se u Putovanjima Džona Mandevila (1357-1371). Slon je čak bio uključen u grb jedne engleske varoši 1441. godine:

Imamo slona i na zabavi burgundskog kralja Filipa u Flandriji 1454. godine. Čak i kada se radi o izmišljenim stvorenjima, nekima za koje su samo načuli da postoje itd...umetnici stavljaju vrlo jasne inspiracije. Npr. pogledajmo ovu ilustraciju morskog slona iz XII st. iz Crkve Sv. Martina u Švajcarskoj:

Evo nečeg i sa jedne srednjovekovne katedrale u Tirolu:

...itd. itd...dakle slon nije bio za Evropu to što Šarić pokušava predstaviti. Ne samo što su postojale predstave o ovoj životinji, i to brojne, slonovača je bila jedna od najcenjenijih proizvodnih materijala u Evropi i to posebno u Vizantiji. Svi su znali odakle ona dolazi odnosno da je životinjskog porekla. Evo jednog lepog primera umetnine od slonovače, iz XIII stoleća. Čuva se u Parizu:

Slonovačom se trgovalo sve do severne Evrope. Dakle, ne samo da su Rusi imali pristup slonovači, Rusi su još u ranom srednjem veku koristili i slonovaču od mamuta (Rutledžov Trade, Travel, and Exploration in the Middle Ages: An Encyclopedia, str. 293/4):

Pogledajte prilog 514824
Pogledajte prilog 514825

Za kraj bih još podsetio kako Rusi zovu šahovsku figuru koju mi zovemo lovac.

Da ni ne pominjemo koliko je besmisleno tvrditi da su se Sloveni u 7. vijeku razišli u 3 grane i da se nikada više nisu dodirivali.

i kako je Aleksandar Makedonski zvao slona?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Jedan interesantni tekst:

Kako su Protoslaveni (drevni Vinčanci) stigli od Srbije do Indije, a Slaveni nisu mogli doći od Karpata do Jadrana?

Prije oko 4500 godina stara Evropa nestajala je u krvi, plamenu i genocidu. Preci današnjih zapadnjaka (Protokelti) 12 puta su smanjili mušku populaciju tadašnje Evrope - Protoslavene. Bilo je to istrebljenje nezapamćenih razmjera. Od briljantne Vinčanske civilizacije, njezinih gradova i rudnika ostale su samo ruševine. Kako se to desilo? Genetičari vjeruju da ljudi tog vremena nisu imali mutaciju koja im je omogućavala probavu (varenje) mlječnih proizvoda, pa su mlječne proizvode jela samo djeca. Preci današnjih zapadnjaka prvi su dobili tu mutaciju i počeli se hraniti mlijekom i sirom. Oni su u Evropu pristizali tisućama godina. Protoslaveni (drevni Vinčanci) su ih dočekivali raširenih ruku. Ali dva događaja će sve izmjeniti.

Dunavska civilizacija ili stara Evropa (Lepenski Vir, Starčevo, Danilo-Hvarska kultura, Vinča, Butmirska kultura, Kostolačka kultura) počela je sa obradom metala još prije višem od 6 000 godina prije nove ere. Prije 5500 godina Dunavska civilizacija prva na svijetu serijsku proizvodi metal. Sa Kakvaza su dopremali rudu koja se naziva antimonska bronca. Od nje su izrađivali prve brončane premete. Na Mohovoj skali tvrdoće bronca je 4 i vrlo je blizu željezu, stoga je pogodna za izradu ne samo oruđa nego i oružija. Vinčanci nisu izrađivali oružije, ali preci današnij zapadnjaka, koji su živjeli među njima, jesu. Preoteli su im broncu i ljevačke radionice. Upravo im je mogućnost da jednu mlječne proizvode dala snagu i prednost pred Vinčancima u periodu kada radi prirodnih katastrofa polja nisu rodila.

Došlo je do velikog sukoba, možda i prvog pravog rata u povijesti čovječanstva. Između Vinčanaca i predaka današnjih zapadnjaka. Dio Vinčanaca je do kraja odbijao uzeti oružije u ruke. U smrt su išli mirno i dostojanstveno. Mi smo potomci onih koji su odlučili da se brane. Ovo je priča o njima.

Preci današnjih zapadnjaka bili su nemilosrdni. Staru Evropu su osvajali na isti način kao što će kasnije osvajati Kanare, Sjevernu i Južnu Ameriku, Indiju, Afriku, Australiju... iza njih ostajala je pustoš. Vinčanci, ti Indijanci Evrope svoje su utočište nalazili na udaljenim otocima – Sardiniji, Britanskom otočju, Kreti, u vrhovima planinskih masiva, Dinari, Visokim Tatrama, Karpatima... Jedan dio Vinčanaca (Protoslavena) otišao je prema južnoj Rusiji. U narednih tisuću godina stići će sve do Indije. U Indiji su stvorili kastinski sistem, iz njihovih svetih spisa - veda, nastala je hinduistička religija, a iz njihovog jezika, sanskrita indijski jezici.

Postavlja se pitanje: kako su ti Protoslaveni ili drevni Vinčanci mogli stići sve do Indije, a Slaveni nisu mogli od Karpata do Jadrana?

1. Ne radi se o istom razdoblju. Vinčanci, odnosno Protoslaveni putuju u periodu Brončanog doba i prostranstva ruskih stepa kojima prolaze su slabo naseljenja. Na njihovom putu ne nalaze se moćne države, susreću samo slabije razvijena plemena. U vrijeme navodne seobe Slavena u 7. stoljeću između Karpata i Jadrana žive ratoborni Huni i Avari koji sigurno ne bi mirno gledali prošetavanje nekoliko miliona muškaraca, žena, djece i staraca.

2. Drevni Vinčanci (Protoslaveni) bili su tehnološki superiorni svakom narodu i plemenu na koje su putem naišli jer su imali oružije, mačeve, štitove, sjekire i kola izrađene od bronce. Zato su uspjeli pokoriti starosjedioce Indije - Dravide. U 7. stoljeću je bilo obrnuto, Slaveni su navodno nepismeni primitivci, koji su kulturno i tehnološki najnazadniji u Evropi. Kako su onda ti primitivni Slaveni pokorili tehnološki naprednije stanovnike Balkana i to nakon što je car Justinijan (čije je carstvo bilo jedno od većih i moćnijih u povijesti Rima) podigao nova utvrđenja, između ostalog pojačao je i grad Viminacijum, najjaču rimsku utvrdu na Dunavu?

3. Potomci Vinčanaca (Protoslaveni) u Indiju provaljuju oko 1600 godina prije nove ere. To koincidira sa tzv. Minojskom erupcijom There koja je jedna od najvećih erupcija u povijesti. Erupcija je izazvala klimatsku katastrofu, usjevi nisu rađali sve do Kine, mnoge tadašnje civilizacije su uništene ili na koljenima. Takvi katastrofični događaji uvijek pokreću seobe. U 7. stoljeću toga nije bilo.

4. Drevni Vinčanci (Protoslaveni) su od Dunava do Indije migrirali postepeno, kroz više od tisuću godina. Navodna seoba Slavena u 7. stoljeću nije trajala ni pedeset godina.

5. Ni u vrijeme Brončanog doba, ni u 7. stoljeću, a ni danas ne sele se čitavi narodi, nego muškarci, ratnici, konjanici i lovci. U vrijeme seoba drevnih Vinčanaca (Protoslavena) na seobe su se otisnuli uglavnom muškarci. Žena i djece je među njima bilo vrlo malo. Nomadska plemena koja žive na konjima mogu prevaljivati veće udaljenosti. Kada katastrofični događaji - vulkanske erupcije, zemljotresi, glad, bolesti uzdrmaju civilizaciju, tada to koriste nomadi, konjanička i ratnička plemena koji provaljuju u desetkovane gradove.To nisu preseljenja cijelih naroda, nego ratnika koji svoju vlast nametnu zatečenom stanovništvu u zemlji koju osvoje i s vremenom se sa njima pomješaju. Tako je bilo i u Indiji. Tzv. Arijci ili Protoslaveni (potomci drevnih Vinčanaca) bili su tek ratnička manjina, muškarci koji su starosjedilačkim Dravidima nametnuli svoju vlast, ali ih je bilo manje od 10 posto od ukupnog broja stanovnika Indije.

6. Same po sebi seobe nisu sporne. Doseljavanja je uvijek bilo. I na Balkan i sa Balkana. Kako je Balkan južnije, logično je da su još od kraja ledenog doba sjeverna Evropa i Rusija naseljavane sa Balkana, a ne Balkan iz ledenih područja. Pod pritiskom Rimskog carstva stanovnici Balkana selili su se sjevernije prema Ruminjskoj, kasnije i Ukrajini. Do duše, u samom 7. stoljeću nema nekih tragova slavenskog doseljavanja na Balkan, ali u 9. stoljeću ih je bilo. Pogotovo su velike seobe bile u 4. stoljeću u vremenu sukoba oko carskog prijestolja između Konstantina i Licinija. Oba su pretendenta za cara sjeverno od Dunava regrutirali tisuće Slavena u svoju vojsku. Veliki dio njih ostao je živjeti na Balkanu. I opet, radi se o muškarcima. Najvažnije je uočiti da je Slavena na Balkanu bilo i prije i poslije 7. stoljeća. Ideja da su antički stanovnici Balkana nakon 7. stoljeća netragom nestali je suluda.

7. Preseljenja cijelih naroda, žena i djece su vrlo rijetka. Ona se mogu desiti u dva slučaja: ako neka država želi kolonizirati svoje krajeve koji su pusti ili kad se jedan narod seli u zemlju istog ili srodnog naroda. Prvi slučaj je primjer iz Hrvatske kad je Habsburška Monarhija kolonizirala planinsko područje između Rijeke i Karlovca - Gorski Kotar. Drugi slučaj je preseljenje Srba pod Arsenijem Čarnojevićem koji su se sredinom 17. stoljeća doselili među svoje sunarodnjake u Habsburškoj Monarhiji. Na te su seobe vezane i one pedesetak godina kasnije, kad između 50 i 100 000 Srba odlazi među svoje srodnike Ruse, u današnju Ukrajinu.

Vesna Pešić kaže da se svijetovi djele i sele, ali se uvijek vraćaju svom ognjištu kao esenciji svog opstanka. I kao što se u Kosovskom ciklusu osjeća eho davnih bitaka naših predaka u Indiji, tako je u svijesti svih Slavena, pa i indijskih Arijaca, Balkan mitska pradomovina, njihova koljevka.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Šta misle Hrvati o Šarićevom prijateljstvu s Vesnom Pešić..?

 

[Mrkalj]

Ludovik Crijević Tuberon, Dubrovčanin (1459-1527); delić u kojem polemiše o tome gde bi mogla biti drevna pradomovina Starih Slovena i kuda su se sve to oni selili (str. 11):

LCT

Naime, imajući pred očima odlike ruskog jezika smatraju da su ti Rusi, žitelji europskog dijela Sarmatije, začetnici gotskog plemena. S druge strane, smatraju da su Slovaci, Česi i Poljaci potomci Gota, te da nije vjerojatno da je ijedno pleme iz Ilirika zbog loše klime i vječne hladnoće ikad prodrlo u ruske krajeve. Vjerojatnije je, naprotiv, da su sami Rusi, budući su u domovini bili zastupljeni u velikom broju — a uistinu je to zemlja veoma bogata kako stokom, tako i ljudima — svoja prebivališta u domovini, zato što je tlo bilo teško obradivo, zamijenili područjima s blažom klimom. Tako su se dijelom otputili prema sjeveru, te su prešavši rijeku Vislu stigli do Labe i zasnovali kraljevine Čeha i Poljaka. Dijelom su pak pošli dolje prema jugu, te su protjerali Dačane i zauzeli ne samo prekodunavske krajeve, koje su im poslije oteli Ugri, nego i čitavi Ilirik. Tom su području nadjenuli svoje ime.

LCT

Slaveni pak, kako je rečeno, potomci Rusa i Gota, oko šestote godine od Kristova rođenja navale na Ilirik, te kako to biva, zajedno s jarmom prisile pobjeđene da preuzmu i jezik. I tako je dobar dio njih postao Slavenima. Na to ukazuje osobito zvuk jezika kojim se sada stanovništvo Ilirika služi. Gotovo da se ništa po nazivima stvari ne razlikuje od ruskog, osim što napose Dalmatinci, budući da žive u toplom podneblju, riječi izgovaraju mekše, zadržavajući k tomu neki prizvuk latinskog jezika, te tragove običaja. I uistinu, prije provale Slavena u Ilirik ne samo da su se Dalmatinci služili latinskim jezikom, kojim se mnogo i sada služe, nego su latinski govorili i svi Iliri. Naime, po čitavu su Iliriku bile osnivane rimske kolonije, zbog čega i sada također ostali narodi koji naseljavaju kontinentalne krajeve Ilirika primorske Dalmatince nazivaju Latinima. A to ne zato što se pokoravaju rimskom papi, nego zato što se služe latinskim jezikom, što žive kao romanski svijet i upotrebljavaju latinska slova.

Tuberonovi komentari pre više od pola milenijuma podsećaju me na one moje opaske o klimi i njenom značaju za seobe Slovena.

Ovo Tuberonovo pisanje predstavlja tipično politikantsko pamfletisanje bez argumenata - saobrazno današnjim misliocima poput Paravog Vlaha.

Ono što se zaključuje na osnovu tog pisanja samo potvrđuje ono što smo ranije rekli: motivi preživljavaju milenijume, čak se ni sredstva mnogo ne menjaju.

Intersantno je da Slaven, strukovnjak, dovodeći Tuberona u istu ravan svojom ranije izrečenom naučno validnom tezom, ovde poteže argument starine (drevnosti) koji je potpuno nenaučan ali predstavlja itekako jako propagandno oruđe budući da se oslanja na arhetipsko mišljenje.

- - - - - - - - - -

Šta misle Hrvati o Šarićevom prijateljstvu s Vesnom Pešić..?

Uzgred, kod Vesne Pešić je i Franjo Tuđman kupovao knjige devedesetih.

 

[Pumpaj Dinstanović]

i kako je Aleksandar Makedonski zvao slona?

Elefas.

Ovo Tuberonovo pisanje predstavlja tipično politikantsko pamfletisanje bez argumenata - saobrazno današnjim misliocima poput Paravog Vlaha.

Ono što se zaključuje na osnovu tog pisanja samo potvrđuje ono što smo ranije rekli: motivi preživljavaju milenijume, čak se ni sredstva mnogo ne menjaju.
Intersantno je da Slaven, strukovnjak, dovodeći Tuberona u istu ravan svojom ranije izrečenom naučno validnom tezom, ovde poteže argument starine (drevnosti) koji je potpuno nenaučan ali predstavlja itekako jako propagandno oruže budući de oslanja na arhetipsko mišljenje.

Rekao sam da me je samo podsetilo na opasku koju sam ja napravio u vezi klime onomad...tebe nije?

Uzgred, kod Vesne Pešić je i Franjo Tuđman kupovao knjige devedesetih.

Lol; stvarno?

 

[gost 41782]

Elefas.

Izvor?



Koje je inace poreklo reci slon?