Igor Calavera
Zainteresovan član
- Poruka
- 453
White Bird in a Blizzard (2014)
Jednog sasvim obicnog dana, sredinom osamdesetih godina prosloga veka, Iv je jednostavno nestala. Niko nije previse uzmemiren, jer se nekako i ocekivalo da ce psihicki obolela zena da napusti svoju porodicu. Ivin muz i njihova sedamnaestogodisnja cerka Ket - nastavljaju da zive jednostavan zivot u malom americkom gradu u kome se cini da je i vreme stalo. Jedina stvar koja rusi okvire svakidasnjice su Ketini uzmemirujuci snovi u kojima Iv i dalje zivi i doziva je na razlicite nacine.
Iv je lik koji nosi film, a koji zapravo ne postoji. Jos na startu njena cerka nam objasnjava da ju je majka napustila kada je napunila sedamnaest godina, a onda kroz razgovore sa psihijatrom - ona nju ozivljava i evociranjem uspomena pravi je opipljivijom.
Film nema nekog veceg propusta u prici, ali nije ni spektakularan. Scenarijo je u nekim delovima patetican i naivan - sto je i ok ako se uzme u obzir da nas u pricu uvodi sedamnaestogodisnja Keti. Ono sto je doprinelo da film dobije pozitivnu ocenu od mene je odlicna Eva Grin i atmosfera koju je njen lik gradio. Ne bi bilo pogresno reci da je u ovom slucaju ona bila film.
Rezija: Gregg Araki (Mysterious skin). U ostalim ulogama: Shailene Woodley (u poslednje vreme sve zastupljenija u nekim naslovima tipa: Divergent, Descendants, The Fault in Our Stars... Sasvim prosecna glumica, koja me pomalo asocira i na Jennifer Lawrence), zatim dobar Christopher Meloni, Sheryl Leei (Lora Palmer) i AHS podrska u vidu Angele Bassett i Gabourey Sidibe.
Zbog Eve Grin - sedmica.
Lucy (2014)
Besonovu Lusi sam jako dugo cekao, a posebno mi je drago sto se u glavnoj ulozi nasla Skarlet Johanson, koju sam od odlicnog Under the skin poceo da cenim. Ne mogu da kazem da me je film odusevio, ali je opravdao ocekivanja i zadovoljio apetit. Realizacija je mozda mogla biti za nijansu bolja, ali tematika je izvanredna. Ovakve metafizicke sci-fi pustolovine su mi slaba tacka xD, a to je i razlog sto me je svojevremeno Giliamova Nulta teorema odusevila. Film je dinamican, cak mozda i previse nabijen u osamdeset i kusur minuta, ali mu ni to nisam zamerio.
7/10
Jednog sasvim obicnog dana, sredinom osamdesetih godina prosloga veka, Iv je jednostavno nestala. Niko nije previse uzmemiren, jer se nekako i ocekivalo da ce psihicki obolela zena da napusti svoju porodicu. Ivin muz i njihova sedamnaestogodisnja cerka Ket - nastavljaju da zive jednostavan zivot u malom americkom gradu u kome se cini da je i vreme stalo. Jedina stvar koja rusi okvire svakidasnjice su Ketini uzmemirujuci snovi u kojima Iv i dalje zivi i doziva je na razlicite nacine.
Iv je lik koji nosi film, a koji zapravo ne postoji. Jos na startu njena cerka nam objasnjava da ju je majka napustila kada je napunila sedamnaest godina, a onda kroz razgovore sa psihijatrom - ona nju ozivljava i evociranjem uspomena pravi je opipljivijom.
Film nema nekog veceg propusta u prici, ali nije ni spektakularan. Scenarijo je u nekim delovima patetican i naivan - sto je i ok ako se uzme u obzir da nas u pricu uvodi sedamnaestogodisnja Keti. Ono sto je doprinelo da film dobije pozitivnu ocenu od mene je odlicna Eva Grin i atmosfera koju je njen lik gradio. Ne bi bilo pogresno reci da je u ovom slucaju ona bila film.
Rezija: Gregg Araki (Mysterious skin). U ostalim ulogama: Shailene Woodley (u poslednje vreme sve zastupljenija u nekim naslovima tipa: Divergent, Descendants, The Fault in Our Stars... Sasvim prosecna glumica, koja me pomalo asocira i na Jennifer Lawrence), zatim dobar Christopher Meloni, Sheryl Leei (Lora Palmer) i AHS podrska u vidu Angele Bassett i Gabourey Sidibe.
Zbog Eve Grin - sedmica.
Lucy (2014)
Besonovu Lusi sam jako dugo cekao, a posebno mi je drago sto se u glavnoj ulozi nasla Skarlet Johanson, koju sam od odlicnog Under the skin poceo da cenim. Ne mogu da kazem da me je film odusevio, ali je opravdao ocekivanja i zadovoljio apetit. Realizacija je mozda mogla biti za nijansu bolja, ali tematika je izvanredna. Ovakve metafizicke sci-fi pustolovine su mi slaba tacka xD, a to je i razlog sto me je svojevremeno Giliamova Nulta teorema odusevila. Film je dinamican, cak mozda i previse nabijen u osamdeset i kusur minuta, ali mu ni to nisam zamerio.
7/10
Poslednja izmena:
Ekipa je gotivna posebno Farel kao ruski gangster stvarno liči i fizički i po glumi, Haris kaqo Amer i Sturdžis kao Poljak...Neverovatan poduhvat, vrlo inspirativan pozitivan film što je retkost danas...10/10
