AllEyesOnMe
Domaćin
- Poruka
- 4.979
je li gledao ko the homesman, rediteljsko cedo Tomi li dzonsa.. Uopste mi se ne svidja kad ljudi ne rade svoj posao, ali desava se da glumci snime nesto dobro kad ne pokusavaju da budu filozofi
Donji video prikazuje kako da instalirate aplikaciju na početni ekran svog uređaja.
Napomena: This feature may not be available in some browsers.
je li gledao ko the homesman, rediteljsko cedo Tomi li dzonsa.. Uopste mi se ne svidja kad ljudi ne rade svoj posao, ali desava se da glumci snime nesto dobro kad ne pokusavaju da budu filozofi
Slažem se,sumorna atmosfera je pola filma...![]()
Dobar je na fazon ''Dece'' ali ima neku posebno jezu jer svi znamo i za ovakvu decu i za ovakve postapokalitične delove gradova...Posebno je da se naježiš atmosfera u zgradurinama, uskim prolazima propalim od zapuštanja i vandalizma...Vredi pogledati...8/10
Prvo sam mislio da je sniman u Rusiji ali posle skontao da je ceo svet zahvatila ta epidemija raspadanja, trošnosti, sivila i beznađa koje i izaziva nasilje...
Calvary (2014)
http://www.imdb.com/title/tt2234003/
Ценим Мартина Мекдону, још од времена када сам у СНП, по његовом сценариу гледао изванредну позоришну представу, Поручник са Инишмора. Мене, намћора и скептика, није лако насмејати конвенционалним и шатро ,,лудим“ методама, каквим се то често покушава чинити у просечним, укалупљеним представама, филмовима за тексашке дечаке, дебилним стенд ап наступима и ,,хумористичким“ серијама уз ,, pizza and diet coke“. Осетио сам да је Мекдона нешто више од свега тога, да се не утапа у жабокречину просека, да не задовољава искључиво потребе конзумената великог хамбургера и најк патика, да поседује ту неопходну критичку жаоку, тај црнохуморни, свеприсутни аспект који провејава кроз наше животе. Без критике, сарказма, ироније и спремности да се озбиљне ствари сагледавају на шаљив начин, нема правог хумора, нарочито у данашње време, безумља, конформизма и контролисаног лудила. Хумор који не кокетира са овим категоријама и који у свом старту није опозиција свему што стоји ван разума, а што се представља као општеприхваћено и безалтернативно, своди се на курсаџијски ниво, који вређа интелигенцију сваког здравомислећег човека. Но да прекратим ову тираду, са пар речи о филму...
Први сусрет на филмслом платну, Мекдона и ја само имали у филму Бриж, који ме је, готово одушевио. Све је у том филму сјајно, глумци, режија, атмосфера, прича... Calvary, ми није легао на тај начин. Иако волим тај ирски крајолик, менталитет и критику друштва на један неуобичајен филмски начин, који пласира Мекдона, нисам љубитељ филмова у којима се све врти око једног протагонисте, па се на тај начин отупи оштрица карактеризације других ликова у филму. Далеко од тога да је филм лош, само ме, једноставно, у овом моменту, није погодио у живац, као што је то био случај са Бриж. Основна вредност филма је у томе, што показује да је општа и тотална декаденција захватила и мале, руралне заједнице, и да више, у потрагу за декаденцијом човек не треба трчати у велике градове. Декаденција и гротеска су свуда око нас. Нема више принципа, универзалних моралних норми, емпатије, самилости. Међуљудски односи сведени су на протокол, површинско и приземно. Мекдона упорно критикује Цркву, под чијим патронатом се ова општа декаденција и одвија. Свештенство чине медиокритети и педофили, којима је све потаман само док ,,пара капље“ и док има младих дечака. Нема ту никакве више идеје, никавог жртвовања, љубави нити било којег исконског библијског мотива. Задатак Цркве је само да се недељом одржи миса и то је круна црквеног деловања. После те мисе, можемо да извршимо и масакр над северноамеричким Индијанцима, нема везе, задатак испуњен-миса одржана. И тако, један усамљеник, свештеник,који се не уклапа у општу слику и покушава на ненаметљив начин да ,,исправи криве Дрине“ осуђен је на пропаст, на уништење, јер систем меље све оне који на било начин искоче из колосека.
ček bre, Martin Mekdona i Majkl Mekdona, not same person? braća su.
Calvary (2014)
http://www.imdb.com/title/tt2234003/
Ценим Мартина Мекдону, још од времена када сам у СНП, по његовом сценариу гледао изванредну позоришну представу, Поручник са Инишмора. Мене, намћора и скептика, није лако насмејати конвенционалним и шатро ,,лудим“ методама, каквим се то често покушава чинити у просечним, укалупљеним представама, филмовима за тексашке дечаке, дебилним стенд ап наступима и ,,хумористичким“ серијама уз ,, pizza and diet coke“. Осетио сам да је Мекдона нешто више од свега тога, да се не утапа у жабокречину просека, да не задовољава искључиво потребе конзумената великог хамбургера и најк патика, да поседује ту неопходну критичку жаоку, тај црнохуморни, свеприсутни аспект који провејава кроз наше животе. Без критике, сарказма, ироније и спремности да се озбиљне ствари сагледавају на шаљив начин, нема правог хумора, нарочито у данашње време, безумља, конформизма и контролисаног лудила. Хумор који не кокетира са овим категоријама и који у свом старту није опозиција свему што стоји ван разума, а што се представља као општеприхваћено и безалтернативно, своди се на курсаџијски ниво, који вређа интелигенцију сваког здравомислећег човека. Но да прекратим ову тираду, са пар речи о филму...
Први сусрет на филмслом платну, Мекдона и ја само имали у филму Бриж, који ме је, готово одушевио. Све је у том филму сјајно, глумци, режија, атмосфера, прича... Calvary, ми није легао на тај начин. Иако волим тај ирски крајолик, менталитет и критику друштва на један неуобичајен филмски начин, који пласира Мекдона, нисам љубитељ филмова у којима се све врти око једног протагонисте, па се на тај начин отупи оштрица карактеризације других ликова у филму. Далеко од тога да је филм лош, само ме, једноставно, у овом моменту, није погодио у живац, као што је то био случај са Бриж. Основна вредност филма је у томе, што показује да је општа и тотална декаденција захватила и мале, руралне заједнице, и да више, у потрагу за декаденцијом човек не треба трчати у велике градове. Декаденција и гротеска су свуда око нас. Нема више принципа, универзалних моралних норми, емпатије, самилости. Међуљудски односи сведени су на протокол, површинско и приземно. Мекдона упорно критикује Цркву, под чијим патронатом се ова општа декаденција и одвија. Свештенство чине медиокритети и педофили, којима је све потаман само док ,,пара капље“ и док има младих дечака. Нема ту никакве више идеје, никавог жртвовања, љубави нити било којег исконског библијског мотива. Задатак Цркве је само да се недељом одржи миса и то је круна црквеног деловања. После те мисе, можемо да извршимо и масакр над северноамеричким Индијанцима, нема везе, задатак испуњен-миса одржана. И тако, један усамљеник, свештеник,који се не уклапа у општу слику и покушава на ненаметљив начин да ,,исправи криве Дрине“ осуђен је на пропаст, на уништење, јер систем меље све оне који на било начин искоче из колосека.
Хахах, јеббем ли га. Мислим да је овај Мартин у питању. Сад видим да сам гледао и представу The Pillowman, која је исто његово дело.
As I Was Moving Ahead Occasionally I Saw Brief Glimpses of Beauty (2000)
Bar se oko naziva potrudio.
kako doći do njegovih filmova? mene je zainteresovao ovaj Zefiro torna, ali ne uspevam pronaći...
Lepo sam ja rekao da je pjesnik! Uz to mi deluje kao da nije previše bistar, ili ga prosto sputava strani (engleski) jezik. Ali to nije ni bitno... Treba se s vremena na vreme uhvatiti u koštac s pravom filmskom gerilom. Kondicije radi...