Gledali... Obrazložili... Ocenili... :)

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Dead Men Don't Wear Plaid (1982)

dead.jpg



Ocena: 8/10
 
goxy:
Prvo sam mislio da je sniman u Rusiji ali posle skontao da je ceo svet zahvatila ta epidemija raspadanja, trošnosti, sivila i beznađa koje i izaziva nasilje...
Kliknite za proširenje...

Britanija jedan kroz jedan...
A goxy imaš predrasude prema ruskim gradovima,oni kao i skandinavci dosta koriste boje da razbiju ružne klimatske uslove,evo recimo sedmi po veličini grad u Rusiji...
 
Calvary (2014)
http://www.imdb.com/title/tt2234003/
Ценим Мартина Мекдону, још од времена када сам у СНП, по његовом сценариу гледао изванредну позоришну представу, Поручник са Инишмора. Мене, намћора и скептика, није лако насмејати конвенционалним и шатро ,,лудим“ методама, каквим се то често покушава чинити у просечним, укалупљеним представама, филмовима за тексашке дечаке, дебилним стенд ап наступима и ,,хумористичким“ серијама уз ,, pizza and diet coke“. Осетио сам да је Мекдона нешто више од свега тога, да се не утапа у жабокречину просека, да не задовољава искључиво потребе конзумената великог хамбургера и најк патика, да поседује ту неопходну критичку жаоку, тај црнохуморни, свеприсутни аспект који провејава кроз наше животе. Без критике, сарказма, ироније и спремности да се озбиљне ствари сагледавају на шаљив начин, нема правог хумора, нарочито у данашње време, безумља, конформизма и контролисаног лудила. Хумор који не кокетира са овим категоријама и који у свом старту није опозиција свему што стоји ван разума, а што се представља као општеприхваћено и безалтернативно, своди се на курсаџијски ниво, који вређа интелигенцију сваког здравомислећег човека. Но да прекратим ову тираду, са пар речи о филму...

Први сусрет на филмслом платну, Мекдона и ја само имали у филму Бриж, који ме је, готово одушевио. Све је у том филму сјајно, глумци, режија, атмосфера, прича... Calvary, ми није легао на тај начин. Иако волим тај ирски крајолик, менталитет и критику друштва на један неуобичајен филмски начин, који пласира Мекдона, нисам љубитељ филмова у којима се све врти око једног протагонисте, па се на тај начин отупи оштрица карактеризације других ликова у филму. Далеко од тога да је филм лош, само ме, једноставно, у овом моменту, није погодио у живац, као што је то био случај са Бриж. Основна вредност филма је у томе, што показује да је општа и тотална декаденција захватила и мале, руралне заједнице, и да више, у потрагу за декаденцијом човек не треба трчати у велике градове. Декаденција и гротеска су свуда око нас. Нема више принципа, универзалних моралних норми, емпатије, самилости. Међуљудски односи сведени су на протокол, површинско и приземно. Мекдона упорно критикује Цркву, под чијим патронатом се ова општа декаденција и одвија. Свештенство чине медиокритети и педофили, којима је све потаман само док ,,пара капље“ и док има младих дечака. Нема ту никакве више идеје, никавог жртвовања, љубави нити било којег исконског библијског мотива. Задатак Цркве је само да се недељом одржи миса и то је круна црквеног деловања. После те мисе, можемо да извршимо и масакр над северноамеричким Индијанцима, нема везе, задатак испуњен-миса одржана. И тако, један усамљеник, свештеник,који се не уклапа у општу слику и покушава на ненаметљив начин да ,,исправи криве Дрине“ осуђен је на пропаст, на уништење, јер систем меље све оне који на било начин искоче из колосека.
 
Велебитдрема:
Calvary (2014)
http://www.imdb.com/title/tt2234003/
Ценим Мартина Мекдону, још од времена када сам у СНП, по његовом сценариу гледао изванредну позоришну представу, Поручник са Инишмора. Мене, намћора и скептика, није лако насмејати конвенционалним и шатро ,,лудим“ методама, каквим се то често покушава чинити у просечним, укалупљеним представама, филмовима за тексашке дечаке, дебилним стенд ап наступима и ,,хумористичким“ серијама уз ,, pizza and diet coke“. Осетио сам да је Мекдона нешто више од свега тога, да се не утапа у жабокречину просека, да не задовољава искључиво потребе конзумената великог хамбургера и најк патика, да поседује ту неопходну критичку жаоку, тај црнохуморни, свеприсутни аспект који провејава кроз наше животе. Без критике, сарказма, ироније и спремности да се озбиљне ствари сагледавају на шаљив начин, нема правог хумора, нарочито у данашње време, безумља, конформизма и контролисаног лудила. Хумор који не кокетира са овим категоријама и који у свом старту није опозиција свему што стоји ван разума, а што се представља као општеприхваћено и безалтернативно, своди се на курсаџијски ниво, који вређа интелигенцију сваког здравомислећег човека. Но да прекратим ову тираду, са пар речи о филму...

Први сусрет на филмслом платну, Мекдона и ја само имали у филму Бриж, који ме је, готово одушевио. Све је у том филму сјајно, глумци, режија, атмосфера, прича... Calvary, ми није легао на тај начин. Иако волим тај ирски крајолик, менталитет и критику друштва на један неуобичајен филмски начин, који пласира Мекдона, нисам љубитељ филмова у којима се све врти око једног протагонисте, па се на тај начин отупи оштрица карактеризације других ликова у филму. Далеко од тога да је филм лош, само ме, једноставно, у овом моменту, није погодио у живац, као што је то био случај са Бриж. Основна вредност филма је у томе, што показује да је општа и тотална декаденција захватила и мале, руралне заједнице, и да више, у потрагу за декаденцијом човек не треба трчати у велике градове. Декаденција и гротеска су свуда око нас. Нема више принципа, универзалних моралних норми, емпатије, самилости. Међуљудски односи сведени су на протокол, површинско и приземно. Мекдона упорно критикује Цркву, под чијим патронатом се ова општа декаденција и одвија. Свештенство чине медиокритети и педофили, којима је све потаман само док ,,пара капље“ и док има младих дечака. Нема ту никакве више идеје, никавог жртвовања, љубави нити било којег исконског библијског мотива. Задатак Цркве је само да се недељом одржи миса и то је круна црквеног деловања. После те мисе, можемо да извршимо и масакр над северноамеричким Индијанцима, нема везе, задатак испуњен-миса одржана. И тако, један усамљеник, свештеник,који се не уклапа у општу слику и покушава на ненаметљив начин да ,,исправи криве Дрине“ осуђен је на пропаст, на уништење, јер систем меље све оне који на било начин искоче из колосека.
Kliknite za proširenje...

ček bre, Martin Mekdona i Majkl Mekdona, not same person? braća su.
 
Bata:
ček bre, Martin Mekdona i Majkl Mekdona, not same person? braća su.
Kliknite za proširenje...

Хахах, јеббем ли га. Мислим да је овај Мартин у питању. Сад видим да сам гледао и представу The Pillowman, која је исто његово дело.

Da, sad videh i na imdb. Istripovao sam se da je isti Makdona u pitanju, ali, eto, burazer je ipak...
 
Poslednja izmena:
Велебитдрема:
Calvary (2014)
http://www.imdb.com/title/tt2234003/
Ценим Мартина Мекдону, још од времена када сам у СНП, по његовом сценариу гледао изванредну позоришну представу, Поручник са Инишмора. Мене, намћора и скептика, није лако насмејати конвенционалним и шатро ,,лудим“ методама, каквим се то често покушава чинити у просечним, укалупљеним представама, филмовима за тексашке дечаке, дебилним стенд ап наступима и ,,хумористичким“ серијама уз ,, pizza and diet coke“. Осетио сам да је Мекдона нешто више од свега тога, да се не утапа у жабокречину просека, да не задовољава искључиво потребе конзумената великог хамбургера и најк патика, да поседује ту неопходну критичку жаоку, тај црнохуморни, свеприсутни аспект који провејава кроз наше животе. Без критике, сарказма, ироније и спремности да се озбиљне ствари сагледавају на шаљив начин, нема правог хумора, нарочито у данашње време, безумља, конформизма и контролисаног лудила. Хумор који не кокетира са овим категоријама и који у свом старту није опозиција свему што стоји ван разума, а што се представља као општеприхваћено и безалтернативно, своди се на курсаџијски ниво, који вређа интелигенцију сваког здравомислећег човека. Но да прекратим ову тираду, са пар речи о филму...

Први сусрет на филмслом платну, Мекдона и ја само имали у филму Бриж, који ме је, готово одушевио. Све је у том филму сјајно, глумци, режија, атмосфера, прича... Calvary, ми није легао на тај начин. Иако волим тај ирски крајолик, менталитет и критику друштва на један неуобичајен филмски начин, који пласира Мекдона, нисам љубитељ филмова у којима се све врти око једног протагонисте, па се на тај начин отупи оштрица карактеризације других ликова у филму. Далеко од тога да је филм лош, само ме, једноставно, у овом моменту, није погодио у живац, као што је то био случај са Бриж. Основна вредност филма је у томе, што показује да је општа и тотална декаденција захватила и мале, руралне заједнице, и да више, у потрагу за декаденцијом човек не треба трчати у велике градове. Декаденција и гротеска су свуда око нас. Нема више принципа, универзалних моралних норми, емпатије, самилости. Међуљудски односи сведени су на протокол, површинско и приземно. Мекдона упорно критикује Цркву, под чијим патронатом се ова општа декаденција и одвија. Свештенство чине медиокритети и педофили, којима је све потаман само док ,,пара капље“ и док има младих дечака. Нема ту никакве више идеје, никавог жртвовања, љубави нити било којег исконског библијског мотива. Задатак Цркве је само да се недељом одржи миса и то је круна црквеног деловања. После те мисе, можемо да извршимо и масакр над северноамеричким Индијанцима, нема везе, задатак испуњен-миса одржана. И тако, један усамљеник, свештеник,који се не уклапа у општу слику и покушава на ненаметљив начин да ,,исправи криве Дрине“ осуђен је на пропаст, на уништење, јер систем меље све оне који на било начин искоче из колосека.
Kliknite za proširenje...


Pogledala sam ga, sjecam se, jako brzo nakon sto ga je Olajzonmi preporucio (prije mejsec-dva).
I bila sam "touched" by it...
Nemam vremena sada za pisanje, ali cu (mu) se vratiti cim se prilika ukaze. : )
 
Велебитдрема:
Хахах, јеббем ли га. Мислим да је овај Мартин у питању. Сад видим да сам гледао и представу The Pillowman, која је исто његово дело.
Kliknite za proširenje...

skidam ga. ima blu ray. i m so proud on torrent. viva torrent.
inače, od njegovog brata, što si spomenuo In Bruges, odličan je. Našli su lokaciju za sve pare.
 
Mandariinid
http://www.imdb.com/title/tt2991224/
Мој први сусрет са естонским филмом.
1992. година, рат у Абхазији...
У малом сеоцету које је било настањено Естонцима, остала су само 2 човека, док је сва њихова родбина, бежећи од сукоба, отишла у Естонију. Један од њих, Маргус, има велики засад мандарина, а други Иво, у својој радионици, прави гајбице за те мандарине. Њихов је план да уз помоћ војника која им је обећана, оберу дрво и продају их, јер је ове године род изванредан. Међутим, рат захвата и ужу околину њиховог села, и у међусобном обрачуну, 2 момка бивају рањена. Један од тих момака је Грузин, а други је Чечен, плаћеник који се бори на страни Абхазије. Иво и Маргус их спашавају сигурне смрти и држе их у одвојеним собама. Пошто је Чечену у обрачуну настрадао близак пријатељ, он прети да ће, по сваку цену убити Грузина...

Идеја филма је заиста интересантна, дакле, 2 смртна непријатеља, у истој кући, рањена, чекају опоравак и коначни обрачун. Међутим, ипак смо сви ми људи, и ствари никада нису црно-беле. Те нијансе чине наше животе непредвидивим и тешким за стављање у неке универзалне калупе. Али је, ваљда, у томе и лепота живљења. ..
Чечен је Иви дао реч, да неће убити Грузина, из поштовања према домаћину, све док су у његовој кући. Ипак, њихов однос, и поред почетне напетости, временом рађа назнаке нормалне комуникације. Ствари се компликују када по селу крену да чешљају абхаске патролне јединице.

Филм одише благошћу и жељом да се помире непомирљиве ствари. Идеја је можда, за мој укус сувише утопистичка, а има и неколико, солидно патетичних сцена. Такође, неке идеје су позајмљене од других филмова које сам раније гледао на сличне теме. Приметио сам и неке нелогичности. Међутим, генерално гледано, све мањкавости му се могу опростити јер, је дефинитивно у питању филм који представља право филмофилско освежење.

Глумци, нарочито старац Иво и Чечен, сао и амбијент, су за сваку похвалу и усудио би се да препоручим филм.
 
Poslednja izmena:
Prince Avalanche (4-)
Ovaj film spaja dvije ključne stvari atmosferu nedavne katastrofe u pozadini i dva uglavnom sama lika, dvojicu dijametralno suprotnih ličnosti upućenih jedno na drugo radi očuvanja fizičkog i mentalnog zdravlja. Uz njih dvojicu nije potrebna čak ni radnja u klasičnom smislu jer se gleda sa pažnjom zbog njihovog razgovora, ponašanja, raspoloženja.Prince Avalanche je inteligentan, dobro koncipiran i realizovan film,vraća nadu u američku filmsku industriju,iskreno volim za male pare filmove,mada da budem iskren pogledao sam na brzinu usput i Edge of Tomorrow,Transformers: Age of Extinction,X-Men: Days of Future Past gde je utrošeno stotine miliona dolara i pitam se čemu?Čemu a jedna trećina svijeta je ili na ivici gladi ili gladna...to je sve što ću vam reći,velika preporuka za ovaj veliki film i male ljude!
 
Reminiscences of a Journey to Lithuania (1972)
dvd-covers-reminiscences-320.jpg


Danas sam otkrio avangardnog litvanskog filmadžiju i pesnika, Jonasa Mekasa. Sećanja su i bukvalno sećanja. Kolaž-film sastavljen od gomile ubrzanih privatnih snimaka, na početku iz Bruklina, zatim sa putovanja po Litvaniji u koju se sam Mekas vraća nakon 25 godina odsustva, a završava se impresijama iz Beča. Dok se snimci svega i svačega rapidno smenjuju, reditelj se ovde-onde priseća svog detinjstva, života u zarobljeništvu, porodičnog doma, odrastanja, vršnjaka koji su ko zna gde itd. Ocena je 10/10 jer volim ovakve sjebane eksperimente u kojima se ne vodi previše računa o kvalitetu slike i zvuka, o svrsishodnosti montažnog procesa i perfekcionizmu upste. Imam kameru. Snimam. Tacka!

Jedva čekam da odgledam As I Was Moving Ahead Occasionally I Saw Brief Glimpses of Beauty (2000), koji u mojoj verziji traje 4h 45min. Gotovo sam siguran da će utisak biti još snažiji on onog koji je na mene ostavio Reminiscences. I tako...
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top