Evo nekoliko utisaka sa FEST-a
Melancholia
Film jednog od mojih omiljenih - Larsa Von Trira ipak nije zaslužio titulu jednog od boljih njegovih filmova. Osnovna odlika Melanholije bila bi - abiciozan. Ambiciozna tema, kosmološka metaforika, studija samoće - čovek (pojedinac) kao sam među ljudima i čovek (ideja) kao sam u svemiru. Trirova estetika sa suptilnim uplivima Holivuda. Genijalna gluma dve glavne glumice, ali i svih ostalih, a ekipu glumaca čine najbolji iz evrospke i holivudske kinematografije - od Šarlot Rempling do Kifera Saterlanda.
Gde je onda zapelo? Najpre u tome što glavna ideja nije dovoljno transparentna - ne kažem da bi trebalo banalizovati takav narativ, ali me ražalostilo što nikome od ljudi koji su gledali film, a mnogi se bave književnošću ili su sa FDU - nije bilo potpuno jasno. Ja nisam imao problema u recepciji, ali mi je trebalo da prenoćim i posložim sve elemente, kao i da odlučim kako bih tretirao izvesne nagoveštaje kojih je mnogo, a bez kojih je teško razumeti film.
Kada sam rekao preambiciozan mislio sam i na to što je - baveći se intimnim dramama čoveka i dižući ih na nivo arhetipova, kakav je slučaj sa Kroz talase i Plesač u tami, ovde se uhvatio nešto krupnijeg zalogaja - uzdigao je priču na kosmološki nivo, a ona nije bila dovoljno jaka za to.
Npr. da li je venčanje najbolji mogući obred prelaza? Razmišljao sam dosta o tome i u svetlu ljubavi (njenog odsustva) i u svetlu kolektivnosti same proslave, ali mi je sve to u nekim trenucima delovalo kao pogrešan izbor.
Ipak, reč je o ozbiljnom filmu sa ozbiljnom porukom, sjajnim glumcima i ponešto rutinski odrađenom režijom.
Ocena
8
(dok se ne slegnu utisci)
4:44 Last day on earth
Kratko: film kultnog Abela Ferare, sa inače odličnim Viljemom Defoom je najgori film koji sam ikada pogledao.
Ocena:
1
Elles
Interesantna i inspirativna francusko-poljska koprodukcija, koja ne uspeva da pobegne već ponešto izlizanoj i zamornoj tendenciji francuske kinematografije da istražuje i forsira teme seksualnosti, sa priličnim brojem eksplicitnih cena i neizbežnom kritikom savremene porodice, ali i ženskom nedoumicom - šta muškarci žele. Ovaj film, ipak, ide i dalje, ulazeći u temu ženskog identiteta u savremenom društvu i onog dela koji je zavisan od ženine seksualnosti, odnosa prema muškarcima etc.
Žilijet Binoš maestralno glumi Anu, novinarku časopisa Elle, koja radi istraživački projekat o studentkinjama koje se bave prostitucijom. Iskustva dve studentkinje koje intervjuiše promeniće Anin život i dovesti u pitanje opstanak njene porodice.
Film je sniman skoro dokumentaristički, sa odličnim scenarijem i ozbiljnim pristupom građi. Ženski deo glumačke ekipe briljira, a zamerke bi išle na račun nedovoljnog uopštavanja i mogućnosti da se tema filma transponuje na širi prostor, koji nije obuhvaćen narativom filma, te pomalo nemaštovitim krajem i zaokruživanjem krize glavne junakinje, koji ulazi u kliše - ne holivudski, nego klasično francuski
Ocena
7.5
Sve - životna filozofija, šmekerstvo, opuštenost, nonšalancija i muški ponos (a da ne mrzi i ne tuče žene) + kako je obučen - divno. Ja sam ga već prijavila na temi omiljeni filmski lik. Neviđeno šarmantan tip.
