Scenario je generalno dosta površan. Scenarista izgleda da je uzeo neke činjenice iz Ianovog života i onda napisao površnu melodramu. Sećam se da su mi neki od dijaloga bili baš stereotišni i loše- Anik je vrlo površno prikazana (mada ne samo ona) za šta nema opravdanja pošto su na raspolaganju imali knjigu Torn Apart: The Life of Ian Curtis
http://www.amazon.co.uk/Torn-Apart-The-Life-Curtis/dp/1844498263 (pisali novinar Mik Midls i Lindzi Rid,. bivša žena Tonija Vilsona, koja je Curtisa dobro poznavala) u kome je Anik pristala po prvi put da priča o Ianu i ispričala dosta toga o Ianu (sa poštovanjem i ljubavlju, a uopšte ne tračerskim ili kukajućim stilom kao što je to radila Debora u svojoj knjizi). Za istu knjigu su pričali i članovi Ianove porodice i mnogi njegovi prijatelji, i tu ima dosta informacija o njegovim interesovanjima i ljubavi prema muzici. Čak se mogu naći i tekstovi nekih Ianovih pisama, koji daju vrlo drugačiji utisak od ovog filma.
Doduše, film nije tako loš kao što bih očekivala na osnovu toga što su ga najviše zasnivali na Deborinoj knjizi, koja je vrlo jednostrana i više liči na priču o Debori i njenom životu i zlopaćenju sa Ianom, sa njene tačke gledišta. Meni je bilo neverovatno da ona nije čak znala ništa ni o knjizi po kome je Joy Division dobio ime. Generalno, utisak koji sam stekla na osnovu njene knjige je da njih dvoje nikad nisu bili stvarno bliski, što deluje skoro neverovatno, ali dešava se. Smuvali su se kao klinci, venčali jako mladi (sa 19 godina), ali kao da nisu ni imali zajednička interesovanja; ona uopšte nije kapirala njegovu muziku i stvari o kojima je on razmišljao, a on se uopšte nije trudio da joj objasni, i onda su se sve više udaljavali. Da i ne pominjem to što sam imala utisak tokom cele knjige da je ona i dalje besna na njega.
Deborina knjiga je samo dobra za to da se dobije njena strana priče, ali sigurno ni izbliza ne predstavlja neki pravi i sveobuhvatni prikaz ličnosti Iana Curtisa. Za to je mnogo bolji odlični dokumentarac Grenta Džija (ili Gija, kako se to već čita) "Joy Division" iz 2007. za koji su konačno pristali da pričaju i članovi New Ordera, a tu su i Anik, Toni Vilson, Piter Sevil, Pit Šeli iz Buzzcocksa i drugi mančesterski muzičari i muzički novinari.
http://www.imdb.com/title/tt1097239/
nisam objektivna,ali moram priznati da je vise zasluzio Oskara za ulogu Johna Nasha u Blistavom umu .
11/10
