Легнем да спавам и дрндајући ове ретардиране канале, случајно налетим на неки ратни филм, и приметим Михалкова. Одлично, помислих, ево филма, у коме Руси рокају наше вековне непријатеље, па мало да уживам бар у имагинарном филмском свету, док се у стварности потписују разни споразуми са пијачним продавцима српских унутрашњих органа . Међутим, ово што сам видео за непуних пола сата, превазишло је и најпатетичније холивудске зналце, па ми Клинт, Стивен, Том и остали факери, делују као мала деца, наспрам ове бруке и срамоте коју је сам себи приредио црни Никита. После оног одличног првог дела Варљивог сунца, снимити овакву будалаштину је стварно неопростиво. Морам да опишем сцену која је једна од најгорих у историји ратних филмова...
Михалков, генерал Црвене армије и чета некаквих ненаоружаних сељака стоје у рову и нешто се препиру. Од оружја имају само мотке, али Никита у једном моменту одлучује да напусти ров и голорук крене на добро утврђене немачке бункере, снабдевене митраљезима и осталим тешким наоружањем. Он то ради крајње ноншалантно, као да се шета по Кнез Михајловој, на топлом београдском сунцу. Окачио мотку на раме и лагано цупка ка утврђењу.За њим крећу, један по један и остали, официри и они убоги сељаци, и сваки од њих при поласку добаци неку патетичну флоскулицу. И за пар минута имамо читаву армаду састављену од голоруких јунака са моткама окаченим о ревер. А, шта ли раде немачки војници? Ништа. Држе их на нишану али ништа не предузимају. И онда иде сцена којој би се и највећи амерички филмски хероји попут Џона Меклејна, Ковалског, Харта, Џона Рамба, морали поклонити до земље. Наиме, на нишану једног немачког митраљеза појављује се мрља. Митраљезац, наравно погледа шта се дешава, и види да је то паук који се спустио са обронка тврђаве. Он помоли главу да га уклони, али у том моменту прими метак од неког снајперисте, који се појавио ниоткуда, можда из неког другог филма, ко ће га знати. И он тако лежи, сирома мртав, али у кадру се одједном појави бели мишић, или је то неки хрчкић, ***** ли га. Е, тај миш одиграће кључну улогу у овом страшном боју. Миш се почне кретати по телу митраљесца, и онда се нешто тамо догоди, не знам тачно шта пошто сам се заценуо од смеха, али тај миш је некако изазвао пожар у митраљеском гнезду. Ватра се брзо проширила, и онда се догађа експлозија, којој би позавидела и атомска бомба бачена на Хирошиму. И све оде у мајчину. Цела тврђава нестаде за мање од минут. Руси победнички јурнуше ка њој... После ове сцене имао сам снаге за још једну, која патетиком и нереалношћу ништа није заостајала за овом, али ипак немам снаге да је изложим.
Стварно не знам шта му је ово требало. Језиво...