French Exit (4/5)
Знате онај осјећај када погледате филм па вам је почетак на крају, крај у средини, средина БогзнаГдје раштркана у неуронима мозга...

Пре него се упустим у било какав филм имам ружан обичај да прочитам критике, барем неке које мене анимирају.Често се деси да су критике драстично лоше а мени филм фантастичан, шта често готово увјек.Да, драги моји и филмски критичари раде за паре, одавно, коме треба и када треба намакну још ако су престижна кућа чије се мишљење чита и цијени.

Зато боље и објективније критикују критичари који просто воле само филм а таквих има није да нема.И ту негдје филмски бисери се изроде...
Углавном да се вратим, мој термин за гледање је често после 22 па избјегавам драме осим викендом када сам обично у другим хедонизмима.
Да тешкоЕ, француски излаз је заиста добра комбинација одличне врхунске глуме, црног хумора и бизарне драме на граници јаве и сна.
Било је момената када ти мозак каже насмиј се а заправо је тужна сцена или обрнуто, Azazel Jacobs се лијепо поиграва, свиђа ми се стил, међутим тема која се обрађује је поприлично проблематична.Суицид и суицидна размишљања.

А стил је такав да како филм одмиче почињеш се озбиљно питати јел има ту неко нормалан?

Одговор је:НЕМА.