Ридли Скот не након 24 године урадио наставак Гладијатора
Gladiator II.
Филм прати судбину личности (Лусиле и сина) из првог филма и догађаје након двије деценије. Радња филма је смјештена око 210.године, вријеме владавине двојице принцепса, Гете и Каракале. Кроз филм су обрађене неке стварне као и бројне фиктивне личности.
Филм по свему подсјећа на први филм, сличне приче главних јунака, главни јунак за којег ће се испоставоити да је најплеменитијег поријекла након епске битке (овај пута измишљене за разлику од првог филма) игром судбине завршава као гладијатзор и кроз рњу постаје важним актером и интригама и каснијим догађајима. Готово прекопиран клише из првог филма.
Глума и дијалози сасвим добри, прилагођени причи, радња више него добро разрађена и дорађена, драматуршки (очекивано од Скота) врхунски одрађено. Уопште филм је гледљив и требао би задовољити филмску публику. Но у филму ништа ново није понуђено у односу на први филм, исти клише, заплети и расплети, тако да би опис могао бити "све
већ виђено у првом филму".
За разлику од првог филма када је примјетна тежња да се догађаји и радња смјесте у реалан истороијски оквир, гдје се уз разумљив додатак фикције тежило вјеродостојности, у овом филму врви од нетачности, све је збрчкано, повремено филм прелази у епску фантастику.
Ту је и та нова "политичка коректност". па је измишљени владар Нумиђана Југурта (постојао је краљ Југурта који је ратовао са Римљанима али три вијека прије радње филма) црнац иако у реалном историјском оквиру није могао бити, и Макрин је црнац иако дефинитивно није био. Но ваљда то тако мора у времену данашњем.
Нетачности и фикција су допуштени у обради историјских тема под условом да то има сврху и да се не скрнави историја. Оваквом обрадом се скрнави.
Моја оцјена 7/10