- Poruka
- 7.025
Ziki , smiri ovu tvoju publiku, molim te. 
-
- Popularno:
- Kada padne Vučić, sistem, sta ocekujete?
- Zašto se insistira na povećanju...
- Veštačka inteligencija i crkva
- Pokret slobodnih građana pozvao Vladu...
- Da li želite da živite u Alta državi?
- Kako sprečiti rasprodaju svega??
- Srbija izdaje 100.000 radnih dozvola:...
- Kad ste imali prvi comp. Ili prvi dodir...
- Horor scenario nakon izbora
- Ганси у Београду
Gledalac sa bedema
- Začetnik teme HeBePoBaTaH_
- Datum pokretanja
zainteresovana
Poznat
- Poruka
- 9.881
-Ne... nisam to htela da kažem, ali razumete... ta vaša psihološka strategija, pa jasno vam je, puštate mali brodić od papira, onog nepromočivog, na primer, i onda (u kadi, razume se) rukom talasate vodu, pokrećete je, brodić se ljulja, nesigurno more, trebalo bi odustati od plovidbe, ali vi ste uporni, gurate ga na sredinu i prestajete na trenutak sa talasanjem vode, sve je u vašoj vlasti, zar ne; onda opet napravite buru, brodić se naginje, izgleda da će potonuti, ali vraga, vi ste tu, puštate da se voda (u kadi; sve se događa u kadi; dakle, prostor jasno oivičen, baš kao ove vaše bradate i nebradate prilike po zidovima) umiri, dozvoljavate da imaginarni (naravno) kapetan brodića pomisli kako mu je sreća bupnula pravo u leđa i on joj se (naivna blesa) okreće, okreće svoje lice šibano do maločas vetrovima, a vi onda, ni časa ne časeći (zloupotrebljavate poverenje jednog kapetana), napravite poplavu, brodić je ovog puta zaista gotovo na dnu, ali opet ste vi tu, i tako ispočetka...
-Razumeo sam vas... ali... zašto kažete brodić, pa vi ste, Jelena, prava jahta, raskošna, luksuzna, čekajte... čekajte, nisam ja toliko glup kakvim izgledam, znam da niste mislili na sebe već na svoju šahovsku poziciju, na tu moju strategiju... ali, šta hoćete da kažete, hoćete valjda da kažete kako sam vas zagovarao, zavaravao i kako niste imali vre...
-Vi, vi, pa vi ste idiot, obična prostačina, glupak, naravno da ste glupi, baš takvim i izgledate... 'obmanjivali'... još ćete reći da ste me zavodili, vi... vi (u tom trenutku bila sam ustala od stola, stegla pesnice u naletu ogromnog besa koji je kao iz vulkana, a ne kao iz kade, dakle ne ovičeno već potpuno slobodno, bez granica, poplavio one grafikone sa crveno-plavim linijama, i obično, obično začuđeno lice Vladimira Ristića Ristića) šta ste zamislili... 'jahta'... kažete jahta, seljačino, siledžijo, prevarantu...
Bila sam dograbila svoju flautu i jaknu sa čiviluka u predsoblju, i mašila se za kvaku, otvorila vrata i zlikovački vrisnula: -Idioteeeeee! -Nisam stigla ni da zakoračim, kada me je on, uhvativši me za ramena, uvukao unutra i zalupio vratima. Bio je zaprepašćen, a mislim i osujećen!
-Pustite me! Pa, zaboga... ostavite me... sklonite te vaše prljave, smrdljive ruke, švarglašu, prostačino!
-Ššš, tiše, tiše, zašto vičete, svi će čuti... zašto vičete, šta vam je! Šta vam je odjednom, zaboga, Jelena... pa šta sam vam ja uradio, šta vam je, smirite se! Zašto drhtite... (Trese me Vladimir Ristić; istresa iz mene, tj. mene kao vreću, nešto iz vreće, taj čovek.)
-Hoćete li vode? No, pa dobro... otpratiću vas ja kući, kasno je, ne možete sami... tako uznemireni, hoćete aspirin, boli vas glava!
.................................................................................................................................
-Razumeo sam vas... ali... zašto kažete brodić, pa vi ste, Jelena, prava jahta, raskošna, luksuzna, čekajte... čekajte, nisam ja toliko glup kakvim izgledam, znam da niste mislili na sebe već na svoju šahovsku poziciju, na tu moju strategiju... ali, šta hoćete da kažete, hoćete valjda da kažete kako sam vas zagovarao, zavaravao i kako niste imali vre...
-Vi, vi, pa vi ste idiot, obična prostačina, glupak, naravno da ste glupi, baš takvim i izgledate... 'obmanjivali'... još ćete reći da ste me zavodili, vi... vi (u tom trenutku bila sam ustala od stola, stegla pesnice u naletu ogromnog besa koji je kao iz vulkana, a ne kao iz kade, dakle ne ovičeno već potpuno slobodno, bez granica, poplavio one grafikone sa crveno-plavim linijama, i obično, obično začuđeno lice Vladimira Ristića Ristića) šta ste zamislili... 'jahta'... kažete jahta, seljačino, siledžijo, prevarantu...
Bila sam dograbila svoju flautu i jaknu sa čiviluka u predsoblju, i mašila se za kvaku, otvorila vrata i zlikovački vrisnula: -Idioteeeeee! -Nisam stigla ni da zakoračim, kada me je on, uhvativši me za ramena, uvukao unutra i zalupio vratima. Bio je zaprepašćen, a mislim i osujećen!
-Pustite me! Pa, zaboga... ostavite me... sklonite te vaše prljave, smrdljive ruke, švarglašu, prostačino!
-Ššš, tiše, tiše, zašto vičete, svi će čuti... zašto vičete, šta vam je! Šta vam je odjednom, zaboga, Jelena... pa šta sam vam ja uradio, šta vam je, smirite se! Zašto drhtite... (Trese me Vladimir Ristić; istresa iz mene, tj. mene kao vreću, nešto iz vreće, taj čovek.)
-Hoćete li vode? No, pa dobro... otpratiću vas ja kući, kasno je, ne možete sami... tako uznemireni, hoćete aspirin, boli vas glava!
.................................................................................................................................
zainteresovana
Poznat
- Poruka
- 9.881
Jeste da, ja sam ta koja gunđa.divlja u srcu:Ziki , smiri ovu tvoju publiku, molim te.
zainteresovana
Poznat
- Poruka
- 9.881
-Ne boli vas! Pa zašto onda trljate slepoočnice?
-Ne trljam, čini vam se!
-Trljate, kako ne trljate, kad trljate, hoćete još da kažete i da niste vikali, a probudili ste sigurno čitav sprat, misliće da sam neki manijak... zaziraće od mene... ipak je bolje da uzmete aspirin kada vas tako jako boli glava!
-Ali, kažem vam da me ne boli!!!
-Ma zašto nećete, ma uzmite! Evo... tu je i voda, pa šta vam je... nije to otrov... biće vam lakše, videćete, a ja ću vas odmah ispratiti kad se budete malo smirili!
...
-Dođite ovamo... u sobu... pa nemojte tu da čučite tako u mraku, zaboga! Slobodno dođite! Možete malo i da prilegnete... ja vas neću ni dodirnuti, nema čega da se plašite... a probudili ste mi komšiluk (smeje se)... dođite, pa uzmite već jednom taj aspirin... kažete da vas ne boli glava... kako god hoćete... ja bih... samo da vam pomognem... vidim da ste uzrujani!
................................................................................................................................................
Nekoliko sati posle svega toga:
On, taj čovek je zacelo mislio da sam poludela, i požurio je da, još lukavije, i dakako, brže, iskoristi svu slobodu koju mu je tako obilato pružalo moje raspamećeno biće. Milovao je moju kosu i govorio nešto, mrmljao u polusnu, o glatkoj koži, o lažima, pravim i veštačkim trepavicama, o zaludnostima, o nekim prepredenim pojavama koje su tu da nas zaustave, o ženama, sve neodređeno i nejasno!
A moje lice, a moje lice nije dodirivao! Koliko je puta samo dodirnuo Smederevčevo ispupčeno čelo, koliko puta je ono više dodirnuto nego za njegova života, ako je postojao, koliko puta je to više nego što ima kornjača u Indijskom okeanu, kornjača koje imaju baš takva leđa, ispupčena!
-Ne trljam, čini vam se!
-Trljate, kako ne trljate, kad trljate, hoćete još da kažete i da niste vikali, a probudili ste sigurno čitav sprat, misliće da sam neki manijak... zaziraće od mene... ipak je bolje da uzmete aspirin kada vas tako jako boli glava!
-Ali, kažem vam da me ne boli!!!
-Ma zašto nećete, ma uzmite! Evo... tu je i voda, pa šta vam je... nije to otrov... biće vam lakše, videćete, a ja ću vas odmah ispratiti kad se budete malo smirili!
...
-Dođite ovamo... u sobu... pa nemojte tu da čučite tako u mraku, zaboga! Slobodno dođite! Možete malo i da prilegnete... ja vas neću ni dodirnuti, nema čega da se plašite... a probudili ste mi komšiluk (smeje se)... dođite, pa uzmite već jednom taj aspirin... kažete da vas ne boli glava... kako god hoćete... ja bih... samo da vam pomognem... vidim da ste uzrujani!
................................................................................................................................................
Nekoliko sati posle svega toga:
On, taj čovek je zacelo mislio da sam poludela, i požurio je da, još lukavije, i dakako, brže, iskoristi svu slobodu koju mu je tako obilato pružalo moje raspamećeno biće. Milovao je moju kosu i govorio nešto, mrmljao u polusnu, o glatkoj koži, o lažima, pravim i veštačkim trepavicama, o zaludnostima, o nekim prepredenim pojavama koje su tu da nas zaustave, o ženama, sve neodređeno i nejasno!
A moje lice, a moje lice nije dodirivao! Koliko je puta samo dodirnuo Smederevčevo ispupčeno čelo, koliko puta je ono više dodirnuto nego za njegova života, ako je postojao, koliko puta je to više nego što ima kornjača u Indijskom okeanu, kornjača koje imaju baš takva leđa, ispupčena!
KRAJ PRIČE 
- Poruka
- 7.025
Umro leptir :-(, al' ziveo je boga mi, duze od bube i nekako je posiveo...:-?
zainteresovana
Poznat
- Poruka
- 9.881
Kako bre, ništa, vidiš valjda da se iskidaše živi..!dragonfromdarkness:Znao sam, ''bes mi sve -ZNAO SAM! Na kraju nista.
Pu jeeeeeeeeee...............
(Stvarno dobra prica, vidim da ni tvoja glava nije postedjena haosa
A i to je bilo tek prvo veče, kad sam rekla Kraj priče, možda su prešli s reči na delo, otkud ti znaš. 
A što se moje glave tiče, sad si me podsetio na jedan od testova prilikom vrednovanja kandidata za avanzovanje u struci prema psihološkom profilu, gde su neka od pitanja, majke mi, bukvalno bila:
xx.Posetili su me Marsovci, i oni su zelene boje............................DA NE POVREMENO
xx.Mali zeleni marsovci žive u mojoj glavi i govore mi šta da radim...DA NE POVREMENO
xx.U glavi čujem glas/glasove koji mi naređuju šta da radim............DA NE POVREMENO
xx.Imam nevidljivog prijatelja........................................................DA NE POVREMENO
xx.On mi naređuje šta da radim...................................................DA NE POVREMENO
Pitanja za razmišljanje, baš, baš!
(O onima koji ih sastavljaju. ) Kad se nisam ugušila tada gutajući smeh, poživeću večno. A čula sam i da i šoferi aviona imaju neke slične 'cake', zbog procene reagovanja pod stresom. Mogu sad u stjuardese, prošla sam testiranje , ionako mi se ovi zadnji, prijateljski mali zeleni iselili u Češku, da izbegnu porez.
zainteresovana
Poznat
- Poruka
- 9.881
Diki, mojne si mi tužna tako.divlja u srcu:
I to zbog sive bube. Evo ti novi:
Biće puuuno malih novih leptirića!
- Poruka
- 7.025
Hvala! 
Cmok! :razz:
Cmok! :razz:
KAD TE VIDIM
Kad te vidim kako stojis
tako tiho, tako sneno
kad te vidim ja se bojim
jer tad mislim samo jedno
tvoje oci, tvoja kosa
tvoje reci, misli tvoje
svaki osmeh, svaki uzdah
i sve suze da su moje
Kad te vidim kako stojis
tako tuzna, tako vedra
kad te vidim ja vec mislim
kako ljubim tvoja njedra
prvo jednu, onda drugu
vec se misli moje bore
hocu da te sanjam golu
i da vodim te na more
Kad te vidim, kad se setim
kada podjem mila moja
moram jednom da ti sapnem
da je svet sav senka tvoja
da si topla, da si sjajna
da si jaka kao vila
da ces uvek takva biti
jer si uvek takva bila
(V.Divljan)
Kad te vidim kako stojis
tako tiho, tako sneno
kad te vidim ja se bojim
jer tad mislim samo jedno
tvoje oci, tvoja kosa
tvoje reci, misli tvoje
svaki osmeh, svaki uzdah
i sve suze da su moje
Kad te vidim kako stojis
tako tuzna, tako vedra
kad te vidim ja vec mislim
kako ljubim tvoja njedra
prvo jednu, onda drugu
vec se misli moje bore
hocu da te sanjam golu
i da vodim te na more
Kad te vidim, kad se setim
kada podjem mila moja
moram jednom da ti sapnem
da je svet sav senka tvoja
da si topla, da si sjajna
da si jaka kao vila
da ces uvek takva biti
jer si uvek takva bila
(V.Divljan)
zainteresovana
Poznat
- Poruka
- 9.881
Nema nikog na bedemima?
- Poruka
- 7.025
Nema Ziki, sve sam ih snajperom. 
HeBePoBaTaH_
Poznat
- Poruka
- 7.004
Pa, bili smo u gradu, kiša pred putovanje. Ana putuje rano izjutra, ne spavam. Solidarnost je važna u ljubavi, kako bi inače... Ova priča, čini mi se, lepo se nastavlja na prethodnu :wink:
Horn
By MURAKAMI Haruki
Translated by OSAKABE Yoshio
There is a musical instrument such as the horn. And there are professional hornists. Although it is the natural way of the world, I'm confused like lost in a three-dimensional labyrinth when I start to consider such a thing seriously.
Why should it be a horn?
Why did he become the hornist? Why not me?
An act of a person becoming a hornist carries deeper mystery than an act becoming a novelist, I believe. It is the mystery you can understand everything in your life if you solve it. But the reason may be I am a novelist, not a hornist. If I am a hornist, an act of a person becoming a novelist looks much strange.
I imagine he happened to encounter with the horn one afternoon in a deep forest. During chitchatting, they liked each other and he became the professional hornist. Or the horn might tell him a story of the horn's life, something like a hard time in its boyhood, its complicated family background, a complex of its feature or its sexual hang-up.
"I don't know anything about a violin and flute," The horn might have said such as "you see I was born as a horn. I haven't gone abroad or skiing." Since the afternoon, the horn and the hornist became an inseparable and perfect combination. After the same old, hard times like Flash Dance, the horn and the hornist, hand in hand, appear today on the public stage and are playing the first passage of Brahms's piano concerto.
Sitting on my seat in the concert hall, I happen to think about such a thing. And also about a tuba in another deep forest,waiting for someone to walk by.
Horn
By MURAKAMI Haruki
Translated by OSAKABE Yoshio
There is a musical instrument such as the horn. And there are professional hornists. Although it is the natural way of the world, I'm confused like lost in a three-dimensional labyrinth when I start to consider such a thing seriously.
Why should it be a horn?
Why did he become the hornist? Why not me?
An act of a person becoming a hornist carries deeper mystery than an act becoming a novelist, I believe. It is the mystery you can understand everything in your life if you solve it. But the reason may be I am a novelist, not a hornist. If I am a hornist, an act of a person becoming a novelist looks much strange.
I imagine he happened to encounter with the horn one afternoon in a deep forest. During chitchatting, they liked each other and he became the professional hornist. Or the horn might tell him a story of the horn's life, something like a hard time in its boyhood, its complicated family background, a complex of its feature or its sexual hang-up.
"I don't know anything about a violin and flute," The horn might have said such as "you see I was born as a horn. I haven't gone abroad or skiing." Since the afternoon, the horn and the hornist became an inseparable and perfect combination. After the same old, hard times like Flash Dance, the horn and the hornist, hand in hand, appear today on the public stage and are playing the first passage of Brahms's piano concerto.
Sitting on my seat in the concert hall, I happen to think about such a thing. And also about a tuba in another deep forest,waiting for someone to walk by.
- Poruka
- 388.205
Penjem se sam i u tišini Zapadnom Kulom,
A iznad mene mesec putuje poput srpa.
Samuje Yutong drvo,
U tamnom je dvorištu zaključana blistava jesen.
Bol rastanka možeš odrezati ali on te neće napustiti,
Tvoja će duša nemirna ostati.
Rastanak je samo tuga.
Odlazak počiva u srcu poput gorkog ukusa.»
A iznad mene mesec putuje poput srpa.
Samuje Yutong drvo,
U tamnom je dvorištu zaključana blistava jesen.
Bol rastanka možeš odrezati ali on te neće napustiti,
Tvoja će duša nemirna ostati.
Rastanak je samo tuga.
Odlazak počiva u srcu poput gorkog ukusa.»
BEDEM BEZ ODBRANE
Usprkos
Snijegu koji je pročistio zemlju
Isprao prah s trave
Razvodnio prežestoke sokove
Umio bedem podignut
U obranu protiv tebe
Usprkos
Smrznutoj cesti
Maglenom prijevoju
Spuštenoj brklji
Zabranjenom smjeru
Prodro si u moju noć
Ni zvono za uzbunu
Nije te moglo otjerati
Ni bedem
Sa zamkama za divljač
.....
(t.)
Usprkos
Snijegu koji je pročistio zemlju
Isprao prah s trave
Razvodnio prežestoke sokove
Umio bedem podignut
U obranu protiv tebe
Usprkos
Smrznutoj cesti
Maglenom prijevoju
Spuštenoj brklji
Zabranjenom smjeru
Prodro si u moju noć
Ni zvono za uzbunu
Nije te moglo otjerati
Ni bedem
Sa zamkama za divljač
.....
(t.)
zainteresovana
Poznat
- Poruka
- 9.881
Risto, snajperisto, loše gi metaš na meta!divlja u srcu:Nema Ziki, sve sam ih snajperom.
Vidiš, bre, da još svi mrdaju ispod Brda!? Pardon, POD i NA bedemima. 8)
zainteresovana
Poznat
- Poruka
- 9.881
Misliš na dedino Dedinje, ili neko drugo? 8) Pitam, čisto da ne budem dezinformisana... :-?dragonfromdarkness:
zainteresovana
Poznat
- Poruka
- 9.881
Jesen je, šta da ti kažem, Ana...HeBePoBaTaH_:
Podsetio si me na tu pesmu. :sad:
Pusti ti muzikante, nek sviraju ti profesionalci i na Panovoj svirali, ako to žele, a ne samo da ga duvaju u hornu, ali gde je tvoj novi tekst!? Pišeš li ti nešto? Ili samo prenosiš? Btw. malo ti poduži... ovaj haiku, je l' se taj oblik tako zove? Čudna ta Japanska književnost...
Domaćine, domaćine, zaboravio si ti na svoju temu... :-? Blago Ani!
Živela Solidarnost!
zainteresovana
Poznat
- Poruka
- 9.881
Junak romana "Proljeća Ivana Galeba" Vladana Desnice, seća se jedne igre iz svog detinjstva. Detinjstva provedenog u dvospratnoj kući na obali mora.
U toj igri deca se, na dati znak, trude da dohvate jednu od 'jabuka' (brušenih staklenih kugli koje na vratima u hodniku zamenjuju kvake). U toj igri on ostaje praznih šaka, jer se jagmi samo za one na sunčanoj strani, za one, u kojima kao da gori žižak. U tom hodniku, kaže, započeo je živeti život, baš taj život, onaj život kojeg se u starosti seća kao ljeskave i nemirne površine satkane od krpica svetla, i krpica mraka.
More: nejasna plava granica između neba i vode, konture ostrva, belina oblaka i oblutaka, zeleno sivilo krša pokrivenog maslinama i kaduljom. (Zašto bi, zaista, čovek morao umirati, kada ima kadulju u svom sopstvenom vrtu, pita se jedan srednjovekovni filozof!?) Mirisi soli, smole, lavande, ribe, maslinovog ulja. Šta je ta slika: deo prospekta pokupljenog u nekom Jadranskom hotelu, ili, san koji nas vraća u detinjstvo naše civilizacije, u ono doba kada je svet još uvek imao privid nevinosti, i, nesviklom oku, ličio na dvospratnicu sa prašnjavim tavanom prepunim tajni? Ko upravlja jedrom na pučini (ili je to krilo galeba?): Herakle sa čarobnom jabukom u ruci, ili Odisej, bez voska u ušima?
U tu sliku nahrupljuju zvuci: preglasna muzika zvučnika, urlanje brodskih motora u marinama, dramatični izveštaji iz televizora po kafićima. Na hiljade ljudi sedi na obali leđima okrenuto moru! Pesma sirena - zov besmislenog napretka.
U toj igri deca se, na dati znak, trude da dohvate jednu od 'jabuka' (brušenih staklenih kugli koje na vratima u hodniku zamenjuju kvake). U toj igri on ostaje praznih šaka, jer se jagmi samo za one na sunčanoj strani, za one, u kojima kao da gori žižak. U tom hodniku, kaže, započeo je živeti život, baš taj život, onaj život kojeg se u starosti seća kao ljeskave i nemirne površine satkane od krpica svetla, i krpica mraka.
More: nejasna plava granica između neba i vode, konture ostrva, belina oblaka i oblutaka, zeleno sivilo krša pokrivenog maslinama i kaduljom. (Zašto bi, zaista, čovek morao umirati, kada ima kadulju u svom sopstvenom vrtu, pita se jedan srednjovekovni filozof!?) Mirisi soli, smole, lavande, ribe, maslinovog ulja. Šta je ta slika: deo prospekta pokupljenog u nekom Jadranskom hotelu, ili, san koji nas vraća u detinjstvo naše civilizacije, u ono doba kada je svet još uvek imao privid nevinosti, i, nesviklom oku, ličio na dvospratnicu sa prašnjavim tavanom prepunim tajni? Ko upravlja jedrom na pučini (ili je to krilo galeba?): Herakle sa čarobnom jabukom u ruci, ili Odisej, bez voska u ušima?
U tu sliku nahrupljuju zvuci: preglasna muzika zvučnika, urlanje brodskih motora u marinama, dramatični izveštaji iz televizora po kafićima. Na hiljade ljudi sedi na obali leđima okrenuto moru! Pesma sirena - zov besmislenog napretka.
GOSPOĐI X
Ne pomaže ni muž, ni dete, ni glasovir.
Za vas je u grehu mir.
Biti nesretan malo više ili manje
sve je jedno.
Kriti u srcu za sve gnušanje
o kako je bedno.
Vi niste krivi znamo
za ono što će biti,
nesreća je baš čast.
Dužnost je laž iz prikrajka
za nas što bolno gledamo.
Ne čini ništa ako ste majka
od tog je lepša slast.
O samo je tužan čovek čist,
slobodan, nežan i drag,
ko zvono u polju, i blag
ko cvrkut tica,
i uveo list.
Dižite oči mračne,
ko buntovne buktinje zračne
pobodene u duboke
crne kolutove.
Vi ste moja buna.
Znam da vas dragan zove,
za ništa vas ne pitam.
Ako vas život boli,
ako vas neko voli,
ja vam čestitam.
(Miloš Crnjanski)
Ne pomaže ni muž, ni dete, ni glasovir.
Za vas je u grehu mir.
Biti nesretan malo više ili manje
sve je jedno.
Kriti u srcu za sve gnušanje
o kako je bedno.
Vi niste krivi znamo
za ono što će biti,
nesreća je baš čast.
Dužnost je laž iz prikrajka
za nas što bolno gledamo.
Ne čini ništa ako ste majka
od tog je lepša slast.
O samo je tužan čovek čist,
slobodan, nežan i drag,
ko zvono u polju, i blag
ko cvrkut tica,
i uveo list.
Dižite oči mračne,
ko buntovne buktinje zračne
pobodene u duboke
crne kolutove.
Vi ste moja buna.
Znam da vas dragan zove,
za ništa vas ne pitam.
Ako vas život boli,
ako vas neko voli,
ja vam čestitam.
(Miloš Crnjanski)
Nas collision course ne bih mijenjao ni za jedan drugi pravac.
Izgleda da smo oboje bili u pravu.
Ja za putanju do sudara, ti za posljedice.
Svemir je predivan.
I sva svemirska tijela koja se u njemu krecu.
Sudar je bio neizbjezan.
I vrijedilo je.
Krv znoj i suze su također dio svemira.
Dio tebe i mene.
Dio naseg malog svemira.
Da.
Vrijedilo je.
Izgleda da smo oboje bili u pravu.
Ja za putanju do sudara, ti za posljedice.
Svemir je predivan.
I sva svemirska tijela koja se u njemu krecu.
Sudar je bio neizbjezan.
I vrijedilo je.
Krv znoj i suze su također dio svemira.
Dio tebe i mene.
Dio naseg malog svemira.
Da.
Vrijedilo je.
HeBePoBaTaH_
Poznat
- Poruka
- 7.004
WENDERS - JARMUSCH
Priča se da je Wenders imao običaj da na jakni nosi bedž Stranger than paradise, što je naslov jednog filma Jima Jarmuscha. Propagirajući Jarmushev film Wenders opravdava lik "starog dečaka", koji je još uvek spreman da se klinački divi svemu što mu je drago i blisko. Jarmusch je mlađi od Wendersa, ali istovremeno i onaj idealan spoj uličnog, rokerskog, mrzovoljnog i opuštenog, koji je Wenders uvek voleo.
Wenders i Jarmush su prvi i jedinu put sarađivali 1980. na snimanju filma Ligting Over Water, posvećenom reditelju Nicholasu Rayu, Jarmush je duže vreme bio Rayov asistent, a Wenders čovek koji je poštovao Raya i došao na ideju da snimi film u njegovu čast.
.....
Wenders, Nemac pod jakim američkim uticajem stvara likove koji nastoje da budu amerikanizovani, ali ostaju Nemci. Jarmush, Amerikanac mađarskog porekla, svoje dezorjentisane likove ostavlja usred svih tipičnih simbola američke ikonografije. Oni koji su duže vreme sa njima u dodiru počinju da ih poptuno nesvesno prihvataju.
Različitost u upotrebi rock muzike*
Mađarski emigranti u "Čudnije od raja" (najdubljem i najkarakterističnijem J. filmu) prihvataju Ameriku kao mit, preuzimaju sve karakterističnosti američkog života koji dovode do groteske. Wendersovi likovi ne prihvataju Ameriku, oni se više njome služe kako bi iskritalisali sopstvenu prazninu i zauzeli određene stavove.
....
Jarmushev prvenac - Stalno gluvarenje (Permanent Vacation)!
Obojica koriste sličnu filmsku estetiku: urbani, geomratizovani prostor ispunjen simbolima zapadnog industrijalizma i sterilnim društvom. Jarmushev svet je skučeniji od Wendersovog, koji je mnogo otvoreniji, skloniji dugim totalnim kadrovima. U Stalnom gluvarenju ne postoji nijedan snimak gde je korišćen veštački izvor svetla! Enterijeri su ograničeni na svetlost s prozora, snimljeni osetljivim filmom tako da dobijaju neoštrinu, izražene kontraste i ostavljaju utisak krajnje svedenosti i bressanovskog bežanja od detalja.
Nepokretnost kamere*
Tamni interpunktovi kod Jarmusha.
Prva alternativa holivudskom establišmentu, ali ialitrernativa koja u borbi koristi sva oružja protivnika, sva sredstva klasičnog filmskog izraza.
Baš zbog toga, ona i uspeva da opstane i da se izdigne iznad preterano hermetičnih eksperimentalnih pokušaja u filmskoj alternativi. Jarmucsh ne krije uticaje mnogih klasičnih film. stvaralaca : Goddard, Ray, Penn, Alrich, Bogdanović, Bresson
Wenders: Truffaut, Ozuo, Vigo, FORD*
...
Priča se da je Wenders imao običaj da na jakni nosi bedž Stranger than paradise, što je naslov jednog filma Jima Jarmuscha. Propagirajući Jarmushev film Wenders opravdava lik "starog dečaka", koji je još uvek spreman da se klinački divi svemu što mu je drago i blisko. Jarmusch je mlađi od Wendersa, ali istovremeno i onaj idealan spoj uličnog, rokerskog, mrzovoljnog i opuštenog, koji je Wenders uvek voleo.
Wenders i Jarmush su prvi i jedinu put sarađivali 1980. na snimanju filma Ligting Over Water, posvećenom reditelju Nicholasu Rayu, Jarmush je duže vreme bio Rayov asistent, a Wenders čovek koji je poštovao Raya i došao na ideju da snimi film u njegovu čast.
.....
Wenders, Nemac pod jakim američkim uticajem stvara likove koji nastoje da budu amerikanizovani, ali ostaju Nemci. Jarmush, Amerikanac mađarskog porekla, svoje dezorjentisane likove ostavlja usred svih tipičnih simbola američke ikonografije. Oni koji su duže vreme sa njima u dodiru počinju da ih poptuno nesvesno prihvataju.
Različitost u upotrebi rock muzike*
Mađarski emigranti u "Čudnije od raja" (najdubljem i najkarakterističnijem J. filmu) prihvataju Ameriku kao mit, preuzimaju sve karakterističnosti američkog života koji dovode do groteske. Wendersovi likovi ne prihvataju Ameriku, oni se više njome služe kako bi iskritalisali sopstvenu prazninu i zauzeli određene stavove.
....
Jarmushev prvenac - Stalno gluvarenje (Permanent Vacation)!
Obojica koriste sličnu filmsku estetiku: urbani, geomratizovani prostor ispunjen simbolima zapadnog industrijalizma i sterilnim društvom. Jarmushev svet je skučeniji od Wendersovog, koji je mnogo otvoreniji, skloniji dugim totalnim kadrovima. U Stalnom gluvarenju ne postoji nijedan snimak gde je korišćen veštački izvor svetla! Enterijeri su ograničeni na svetlost s prozora, snimljeni osetljivim filmom tako da dobijaju neoštrinu, izražene kontraste i ostavljaju utisak krajnje svedenosti i bressanovskog bežanja od detalja.
Nepokretnost kamere*
Tamni interpunktovi kod Jarmusha.
Prva alternativa holivudskom establišmentu, ali ialitrernativa koja u borbi koristi sva oružja protivnika, sva sredstva klasičnog filmskog izraza.
Baš zbog toga, ona i uspeva da opstane i da se izdigne iznad preterano hermetičnih eksperimentalnih pokušaja u filmskoj alternativi. Jarmucsh ne krije uticaje mnogih klasičnih film. stvaralaca : Goddard, Ray, Penn, Alrich, Bogdanović, Bresson
Wenders: Truffaut, Ozuo, Vigo, FORD*
...
Novcic_u_fontani
Aktivan član
- Poruka
- 1.468
RAZGLEDNICA SA OVOG SVETA
Šteta što nisi tu. Živim na mestu
sa koga mogu besplatno da se divim otvorenim pejzažima:
gde god da staneš na ohlađenom testu
ove blago spljoštene kapljice, nad glavom
uvek ista mračna praznina
ćuti svoj strasni
odgovor. Klima je podnošljiva, čak i kada dođe zima,
vazduh sigurno bolji nego negde drugde.
Postoji raznolikost: dizalice, senke
palmi i solitera, grmljavina, paperjasti oblaci.
Ali dosta o meni. Šta je kod Tebe
novo, šta može da zna
onaj ko je Ti.
Šteta što nisi tu. U jednom taštom trenu
tvrdio sam da se rađa nova epoha;
mada, kakvo će joj dati ime, kakvu će koprenu
preko nje da prebace oni koji će nas prerasti
za debeli geološki sloj, stojeći na
našem prahu, neuništivoj plastici,
lažima, usavršavajući lična
merila za mešavinu đubreta i očajanja -
ne znam. Kao presa za otpad, svaka sekunda ugazi
naredni sloj da pod stopalima odzvanja.
Ali dosta o meni. Kako Tebi prolazi
vreme - i da li vreme nešto znači
onome ko je Ti.
Šteta što nisi tu. Tonem sve dublje u telo
u kome su šifrovane tajne osude
na smrt ili doživotnu robiju - zacelo
znaš da je to isto u suštini,
pa ipak me ta lektira
privlači, neveran i neistinit
kriminal krvi i užasa, roman-reka, koji bira
da mi upoznavanje sa svojim mutnim krajem dozvoli
tek kad i tako ne budem mogao da podignem
toplim dlanom zatvorene hladne kapke.
Ali dosta o meni. Kaži, kako Ti nosiš
svoju bol - koliko Te boli
Tvoj čovek.
(Stanislav Barnjacak)
Šteta što nisi tu. Živim na mestu
sa koga mogu besplatno da se divim otvorenim pejzažima:
gde god da staneš na ohlađenom testu
ove blago spljoštene kapljice, nad glavom
uvek ista mračna praznina
ćuti svoj strasni
odgovor. Klima je podnošljiva, čak i kada dođe zima,
vazduh sigurno bolji nego negde drugde.
Postoji raznolikost: dizalice, senke
palmi i solitera, grmljavina, paperjasti oblaci.
Ali dosta o meni. Šta je kod Tebe
novo, šta može da zna
onaj ko je Ti.
Šteta što nisi tu. U jednom taštom trenu
tvrdio sam da se rađa nova epoha;
mada, kakvo će joj dati ime, kakvu će koprenu
preko nje da prebace oni koji će nas prerasti
za debeli geološki sloj, stojeći na
našem prahu, neuništivoj plastici,
lažima, usavršavajući lična
merila za mešavinu đubreta i očajanja -
ne znam. Kao presa za otpad, svaka sekunda ugazi
naredni sloj da pod stopalima odzvanja.
Ali dosta o meni. Kako Tebi prolazi
vreme - i da li vreme nešto znači
onome ko je Ti.
Šteta što nisi tu. Tonem sve dublje u telo
u kome su šifrovane tajne osude
na smrt ili doživotnu robiju - zacelo
znaš da je to isto u suštini,
pa ipak me ta lektira
privlači, neveran i neistinit
kriminal krvi i užasa, roman-reka, koji bira
da mi upoznavanje sa svojim mutnim krajem dozvoli
tek kad i tako ne budem mogao da podignem
toplim dlanom zatvorene hladne kapke.
Ali dosta o meni. Kaži, kako Ti nosiš
svoju bol - koliko Te boli
Tvoj čovek.
(Stanislav Barnjacak)
MLADIĆ NA UGLUhttp://imageshack.us/
Već po sata stoji mladić na uglu. Već je po treći put – gledajući
u dubinu ulice – zamijenio djevojku koju očekuje drugom.
Jedna je imala žutu haljinu kao ona.
Druga je hodala kao ona.
A treća – ni sam ne zna kako ju je mogao zamijeniti s njom.
Kao što se more po žalu razlijeva i povlači – tako uđe u nj
radost kad pomisli da ju je među prolaznicama otkrio, a
povuče se kad vidi da se je prevario.
Nje nema, i on se osjeća smiješan.
Pretražuje očima prozore kuća, odakle ga mogu vidjeti.
Možda neko motri kako on tu stoji i, odgonetnuvši zašto stoji,
zabavlja se njim kao smiješnim čovjekom. Prije deset
minuta odlučio je otići za pet minuta, ali on još uvijek čeka
i gleda pažljivo u gibanje ulice. A sutra, kad se s njom
sastane, lagat će joj iz ponosa da ju je čekao samo deset
minuta.
(Dobriša Cesarić)
Već po sata stoji mladić na uglu. Već je po treći put – gledajući
u dubinu ulice – zamijenio djevojku koju očekuje drugom.
Jedna je imala žutu haljinu kao ona.
Druga je hodala kao ona.
A treća – ni sam ne zna kako ju je mogao zamijeniti s njom.
Kao što se more po žalu razlijeva i povlači – tako uđe u nj
radost kad pomisli da ju je među prolaznicama otkrio, a
povuče se kad vidi da se je prevario.
Nje nema, i on se osjeća smiješan.
Pretražuje očima prozore kuća, odakle ga mogu vidjeti.
Možda neko motri kako on tu stoji i, odgonetnuvši zašto stoji,
zabavlja se njim kao smiješnim čovjekom. Prije deset
minuta odlučio je otići za pet minuta, ali on još uvijek čeka
i gleda pažljivo u gibanje ulice. A sutra, kad se s njom
sastane, lagat će joj iz ponosa da ju je čekao samo deset
minuta.
(Dobriša Cesarić)
Novcic_u_fontani
Aktivan član
- Poruka
- 1.468
Ujka Borja je procitao Pećine misli, počeo da ga ispituje:
“Opet si isao kod svoje sumnjive prijateljice ?”
Da, opet. Tamila – nije ona sumnjiva, ona je začarana lepotica s čarobnim imenom,
Ona je zivela na plavoj staklenoj gori sa neosvojivim zidovima, na takvoj visini odakle se
vidi ceo svet, do cetiri stuba sa natpisima: “Jug”, “Istok”, “Sever”, “Zapad”. Ali nju je ukrao
crveni zmaj, leteo snjom po belom svetu i usput doneo ovamo, u vikend naselje. I sada
ona zivi u najdaljoj kuci, u ogromnoj sobi sa verandom, krcatoj čabrima sa kineskim ruzama
puzavicama, pusi tanke cigarete iz dugacke mustikle, koja zvecka bakarnim prstencicima,
pije nesto iz malih casa, ljulja se u fotelji I smeje se kao da place. A kao uspomenu na zmaja,
Tamila nosi crnu blistavu kucnu haljinu sa veoma sirokim rukavima, i na ledjima – crveni
zli zmaj. A crna zamrsena kosa visi joj pravo do naslona na fotelji.
…..
…..Peća je igrao lopte kod udaljene vikendice, koja se spustala ka jezeru. Jasmin i jorgovan
su se razrasli tako gusto da ni vratnice ne mozes naci. Lopta je preletela preko ograde i
potajno se provukao – ukazala se cvetna livadica sa suncanim satom na sredini, prostrana
veranda – i tamo je ugledao Tamilu. Ljuljala se u crnoj fotelji za ljuljanje, u svetlucavocrnoj
kucnoj haljini, s nogom preko noge, sipala je sebi iz crne boce, a kapci su joj bili crni i teski,
a usta crvena.
“Zdravo!” viknu Tamila i zasmeja se kao da zaplaka. “A ja tebe cekam”.
Loptica je lezala kod njenih nogu, kod papuča sa izvezenim cvećem. Ljuljala se
Napred-nazad, napred-nazad, i modri dim se podizao iz njene mustikle koja zvecka, a na
kucnoj haljini je bilo pepela.
“Cekam te”, potvrdila je Tamila. “Mozes li skinuti sa mene carolije?” Ne?....Pa sta ti….A ja
sam, eto, mislila. De, uzmi svoju lopticu”.
Peća je zeleo da stoji, i da je gleda, i slusa sta ce jos reci.
“A sta vi pijete?” upita on.
“Panaceju” rece Tamila i jos popi. “Lek od svih zala i patnji, zemaljskih i nebeskih, od
vecernje sumnje, od nocnog neprijatelja. A volis li limunove?”.
Peća razmisli i rece: “Volim”.
Ako se sakupi sto hiljada limunovih kostica i nanize ogrlica, moze se poleteti,
čak iznad drveca, znas ? Hoces li da zajedno poletimo, jedno mesto cu ti pokazati,
tamo je blago zakopano, samo eto rec sam zaboravila kojom se blago otkriva.
Mozda da zajedno razmislimo.”
Peća nije znao da li veruje ili ne veruje, ali je zeleo da je gleda i gleda kako govori, kako
se ljulja u neobicnoj fotelji, da slusa kako zveckaju bakarni prstencici.
Ona ga nije zadirkivala,nije zagledala u oci proveravajuci: pa kako je? pricam li zanimljivo, a? svidja ti se?
Jednostavno se ljuljala i zveckala, crna i dugacka, i savetovala se sa Pećom, i on je
shvatio: to ce biti njegova drugarica na veke vekova.
(“Noc” Tatjana Tolstoj)
“Opet si isao kod svoje sumnjive prijateljice ?”
Da, opet. Tamila – nije ona sumnjiva, ona je začarana lepotica s čarobnim imenom,
Ona je zivela na plavoj staklenoj gori sa neosvojivim zidovima, na takvoj visini odakle se
vidi ceo svet, do cetiri stuba sa natpisima: “Jug”, “Istok”, “Sever”, “Zapad”. Ali nju je ukrao
crveni zmaj, leteo snjom po belom svetu i usput doneo ovamo, u vikend naselje. I sada
ona zivi u najdaljoj kuci, u ogromnoj sobi sa verandom, krcatoj čabrima sa kineskim ruzama
puzavicama, pusi tanke cigarete iz dugacke mustikle, koja zvecka bakarnim prstencicima,
pije nesto iz malih casa, ljulja se u fotelji I smeje se kao da place. A kao uspomenu na zmaja,
Tamila nosi crnu blistavu kucnu haljinu sa veoma sirokim rukavima, i na ledjima – crveni
zli zmaj. A crna zamrsena kosa visi joj pravo do naslona na fotelji.
…..
…..Peća je igrao lopte kod udaljene vikendice, koja se spustala ka jezeru. Jasmin i jorgovan
su se razrasli tako gusto da ni vratnice ne mozes naci. Lopta je preletela preko ograde i
potajno se provukao – ukazala se cvetna livadica sa suncanim satom na sredini, prostrana
veranda – i tamo je ugledao Tamilu. Ljuljala se u crnoj fotelji za ljuljanje, u svetlucavocrnoj
kucnoj haljini, s nogom preko noge, sipala je sebi iz crne boce, a kapci su joj bili crni i teski,
a usta crvena.
“Zdravo!” viknu Tamila i zasmeja se kao da zaplaka. “A ja tebe cekam”.
Loptica je lezala kod njenih nogu, kod papuča sa izvezenim cvećem. Ljuljala se
Napred-nazad, napred-nazad, i modri dim se podizao iz njene mustikle koja zvecka, a na
kucnoj haljini je bilo pepela.
“Cekam te”, potvrdila je Tamila. “Mozes li skinuti sa mene carolije?” Ne?....Pa sta ti….A ja
sam, eto, mislila. De, uzmi svoju lopticu”.
Peća je zeleo da stoji, i da je gleda, i slusa sta ce jos reci.
“A sta vi pijete?” upita on.
“Panaceju” rece Tamila i jos popi. “Lek od svih zala i patnji, zemaljskih i nebeskih, od
vecernje sumnje, od nocnog neprijatelja. A volis li limunove?”.
Peća razmisli i rece: “Volim”.
Ako se sakupi sto hiljada limunovih kostica i nanize ogrlica, moze se poleteti,
čak iznad drveca, znas ? Hoces li da zajedno poletimo, jedno mesto cu ti pokazati,
tamo je blago zakopano, samo eto rec sam zaboravila kojom se blago otkriva.
Mozda da zajedno razmislimo.”
Peća nije znao da li veruje ili ne veruje, ali je zeleo da je gleda i gleda kako govori, kako
se ljulja u neobicnoj fotelji, da slusa kako zveckaju bakarni prstencici.
Ona ga nije zadirkivala,nije zagledala u oci proveravajuci: pa kako je? pricam li zanimljivo, a? svidja ti se?
Jednostavno se ljuljala i zveckala, crna i dugacka, i savetovala se sa Pećom, i on je
shvatio: to ce biti njegova drugarica na veke vekova.
(“Noc” Tatjana Tolstoj)
