gost 198384
Iskusan
- Poruka
- 5.443
E, dgj, pa to je ješ Klepton uradio 20 godina pre Џордана u Kokainu... i to sa трзалицом... i par nasnimavanja
-
- Popularno:
- Шта путници имају од плаћања станичне...
- Колико дуго планирате да живите?
- Novi zakon usvojen u SAD: Stanje...
- Da li konzumirate porno sajtove ?
- I can fix him/her
- Ljudi su stoka
- Da li biste uveli sankcije Rusiji u...
- Na koji način biste voleli da umrete?
- Da li konzumirate OnlyFans ?
- Oralni
Gitarijada ponovo u LE!!!
- Začetnik teme vladaguzzi
- Datum pokretanja
E, dgj, pa to je ješ Klepton uradio 20 godina pre Џордана u Kokainu... i to sa трзалицом... i par nasnimavanja
Ulični muzičar
Zainteresovan član
- Poruka
- 375
E, dgj, pa to je ješ Klepton uradio 20 godina pre Џордана u Kokainu... i to sa трзалицом... i par nasnimavanja
aaa ?
izvini , nisam razumeo ...
Ulični muzičar
Zainteresovan član
- Poruka
- 375
.....
.
.
Poslednja izmena:
gost 198384
Iskusan
- Poruka
- 5.443
Jeste, živa istina., Ja sam na televiziji čuo da Zdravkov, razume se, novi CD valjaju uz prašak. Za pranje naravno. Kupiš džakče i dobiješ Zdravka, gratis.
gost 198384
Iskusan
- Poruka
- 5.443
Nešto razmišljam: mnogo je bilo reči o lokaciji održavanja Gitarijade, međutim kada neko ovo čita a nije iz Leskovca ne može stvoriti sliku na osnovu izloženog na šta zapravo liči Dom mladih Žika Ilić Žuti.
Pa evo:
Pre WW2 ovo zdanje se zvalo Palata Kaloderma.
Gotovo deceniju posle istog rata preimenovano je u Dom mladih Žika Ilić Žuti. Istom zgodom mu je promenjena namena iz poslovnog u objekat kulturno-prosvetno sadržajnog okvira.
Na talasu uvozne demokratije preosmišljeno je i nazvano Centrom kulture.
Pa evo:
Pre WW2 ovo zdanje se zvalo Palata Kaloderma.
Gotovo deceniju posle istog rata preimenovano je u Dom mladih Žika Ilić Žuti. Istom zgodom mu je promenjena namena iz poslovnog u objekat kulturno-prosvetno sadržajnog okvira.
Na talasu uvozne demokratije preosmišljeno je i nazvano Centrom kulture.
spyra
Zainteresovan član
- Poruka
- 311
Prostor gde se odrzavala Gitarijada se menjao, zavisno od vremenskih uslova 
Najcesce je to bila "letnja basta" gde je moglo da se smesti, recimo, 1000 ljudi. U slucaju kise Gitarijada se selila u hol zgrade, gde bi moglo da se okupi nekoliko stotina zainteresovanih. Ta basta je sluzila i kao letnji bioskop, imala je i binu i onaj blagi pad ka bini, da vam ne smeta onaj ko sedi ispred vas.
"Letnja basta" je vec desetak godina iznajmljena i to je sada diskoteka ili sta vec. Ponekad, kad prodjem pored, primetim da gostuju neki estradni likovi. Ma, bolje receno, likovcici, jer sad ne mogu da se setim nijednog imena od onih koji su bili Kako izgleda unutra nemam pojma, nikad nisam usao. Cuo sam da je malo izmenjen izgled, tj. da nema onih plasticnih stolica, nema ni tog pada, nivelisano je, napravljeni separei...
Najcesce je to bila "letnja basta" gde je moglo da se smesti, recimo, 1000 ljudi. U slucaju kise Gitarijada se selila u hol zgrade, gde bi moglo da se okupi nekoliko stotina zainteresovanih. Ta basta je sluzila i kao letnji bioskop, imala je i binu i onaj blagi pad ka bini, da vam ne smeta onaj ko sedi ispred vas.
"Letnja basta" je vec desetak godina iznajmljena i to je sada diskoteka ili sta vec. Ponekad, kad prodjem pored, primetim da gostuju neki estradni likovi. Ma, bolje receno, likovcici, jer sad ne mogu da se setim nijednog imena od onih koji su bili
Kako izgleda unutra nemam pojma, nikad nisam usao. Cuo sam da je malo izmenjen izgled, tj. da nema onih plasticnih stolica, nema ni tog pada, nivelisano je, napravljeni separei...gost 198384
Iskusan
- Poruka
- 5.443
A, tako ti je to moj Spiridone. Komercijalizacija svakog inča institucija lokalne samouprave novi je imperativ kulturnih vlasti Leskovca. Ti separei, sve je to u saglasju sa aktuelnim svetskim trendovima. Pogledaj holivudsku produkciju na primer. Radnja je sve tanja ali je akcija – nikad brža.
Kada to prevedeš u prostor letnje bašte Doma kulture mladih Žika Ilić Žuti dobiješ nekakvog Šaka Polumentu na stejdžu i separee pune auditorijuma koji je došao na muziku i malo da se socijalizuje u gradu.
Neće ti novi ljudi više da sede poređani u rafove, na plastičnim sedištima, hoće kafansku ili kućevnu atmosferu, ko već kako percipira stvar. Da ima fotelja, astal sa čaršafom, vaza, cveće, piksla, lampa i meze dok se novi srpski čovek ispunjava kulturnim sadržajima.
Nisu to oni isti ljudi koji su bili spremni da po pet sati slušaju najluđe muzičke kreacije lokalnih rokera. Nekada čak i da prisustvuju nečemu što se pre može nazvati javnim probama nego nastupima i čuju pesme koje ni sam bend nije znao da će odsvirati.
Ponavljam po ko zna koji put, meni je zaista veoma žao što se ugasilo nešto što je zračilo velikom pozitivnom energijom. Mladi ljudi su više verovali u sebe i sebi onda. Sve je imalo mnogo više karaktera od ovog današnjeg obezličenja, bar u Srbiji. I ta Gitarijada je bila deo lokalnog karaktera.
Danas pak u eri mutiranog, generičkog turbo folka individualnost gubi smisao, biti unikatan je pre anomalija nego kuriozitet u očima vladajućeg establišmenta. Ukratko, novi srpski proleter ne sme da poseduje ličnost jer ona u krajnjoj liniji utiče na visinu njegove nadnice. Osvešćeni rabotnjici su dakako skuplji.
To što je Gitarijada onda propagirala jeste bilo aktivno stanje svesti. Nešto se stvaralo, osmišljavalo za razliku od danas preovlađujućeg korisničko-plagijatorskog mentaliteta. Danas takođe, svaki viši stupanj kultivisanosti smatra se opasnošću po ustavni poredak.
Ovi ljudi po separeima, što su došli na muziku, se ne bune ni oko čega. Žive za trenutak, ma koliko on trivijalan bio. Tako su setovani. Ranije se prozivalo i preispitivalo sve i svašta.
Eto na primer, seti se tvog Antistresa. Mnogo ste bili angažovani. I to ne samo kroz poruke vaših tekstova. Pre svega muzički. Odudarali ste, brate Spiridone, provocirali ste. Nije bilo rifova, solaža, vahvaha, kurčevitog držanja na stejdžu. To nisu bili ni šlageri, ni pop, ni folk travestija, ponajmanje смоукондвотер. Prangijali ste po stereotipu i to svirepo. Po mom mišljenju, bili ste u ono doba pandan Džoj divižnu, normalno u lokalnim okvirima i standardima. Ta sinergija vrlo različitih temperamenata, kreativnih okvira i uticaja između tebe, Murića i Pecka donela je nešto novo i iznenađujuće. Sirovo ali provokativno i slojevito, nastalo ne na pretpostavci da se nekome svidi, već da nekoga prodrma eventualno, ali pre svega vas same, koji ste sve to osmislili. To je jedna veoma važna komponenta mentaliteta koja je isčezla na ovim prostorima.
Napolju, po toj Evropi nije tako. Kada odem u istu, meni ne imponuje samo sav taj uređen prostor i materijalizacija razuma. Gotovo mi jednako prija što se u nekoj Francuskoj ili Holandiji gotovo na svakom koraku srećem sa sjajnim rezultatima evolucije ideja na kojima je naša generacija odrastala.
One su tamo nekako preživele i imale svoju genezu u vrlo neočekivanim pravcima, ovde su zatrte kao da ih nikada nije ni bilo.
Zato, uđi u letnju baštu, prekini taj post, suoči se sa onim što je od nje ostalo. Biće tu neke introspekcije za tebe, ma kakav prizor bašta danas bila.
Sve i da prva pevaljka zemlje Srbije lično zapiša binu letnje bašte iz nje nikada neće moći da otera duh Gitarijade.
Kada to prevedeš u prostor letnje bašte Doma kulture mladih Žika Ilić Žuti dobiješ nekakvog Šaka Polumentu na stejdžu i separee pune auditorijuma koji je došao na muziku i malo da se socijalizuje u gradu.
Neće ti novi ljudi više da sede poređani u rafove, na plastičnim sedištima, hoće kafansku ili kućevnu atmosferu, ko već kako percipira stvar. Da ima fotelja, astal sa čaršafom, vaza, cveće, piksla, lampa i meze dok se novi srpski čovek ispunjava kulturnim sadržajima.
Nisu to oni isti ljudi koji su bili spremni da po pet sati slušaju najluđe muzičke kreacije lokalnih rokera. Nekada čak i da prisustvuju nečemu što se pre može nazvati javnim probama nego nastupima i čuju pesme koje ni sam bend nije znao da će odsvirati.
Ponavljam po ko zna koji put, meni je zaista veoma žao što se ugasilo nešto što je zračilo velikom pozitivnom energijom. Mladi ljudi su više verovali u sebe i sebi onda. Sve je imalo mnogo više karaktera od ovog današnjeg obezličenja, bar u Srbiji. I ta Gitarijada je bila deo lokalnog karaktera.
Danas pak u eri mutiranog, generičkog turbo folka individualnost gubi smisao, biti unikatan je pre anomalija nego kuriozitet u očima vladajućeg establišmenta. Ukratko, novi srpski proleter ne sme da poseduje ličnost jer ona u krajnjoj liniji utiče na visinu njegove nadnice. Osvešćeni rabotnjici su dakako skuplji.
To što je Gitarijada onda propagirala jeste bilo aktivno stanje svesti. Nešto se stvaralo, osmišljavalo za razliku od danas preovlađujućeg korisničko-plagijatorskog mentaliteta. Danas takođe, svaki viši stupanj kultivisanosti smatra se opasnošću po ustavni poredak.
Ovi ljudi po separeima, što su došli na muziku, se ne bune ni oko čega. Žive za trenutak, ma koliko on trivijalan bio. Tako su setovani. Ranije se prozivalo i preispitivalo sve i svašta.
Eto na primer, seti se tvog Antistresa. Mnogo ste bili angažovani. I to ne samo kroz poruke vaših tekstova. Pre svega muzički. Odudarali ste, brate Spiridone, provocirali ste. Nije bilo rifova, solaža, vahvaha, kurčevitog držanja na stejdžu. To nisu bili ni šlageri, ni pop, ni folk travestija, ponajmanje смоукондвотер. Prangijali ste po stereotipu i to svirepo. Po mom mišljenju, bili ste u ono doba pandan Džoj divižnu, normalno u lokalnim okvirima i standardima. Ta sinergija vrlo različitih temperamenata, kreativnih okvira i uticaja između tebe, Murića i Pecka donela je nešto novo i iznenađujuće. Sirovo ali provokativno i slojevito, nastalo ne na pretpostavci da se nekome svidi, već da nekoga prodrma eventualno, ali pre svega vas same, koji ste sve to osmislili. To je jedna veoma važna komponenta mentaliteta koja je isčezla na ovim prostorima.
Napolju, po toj Evropi nije tako. Kada odem u istu, meni ne imponuje samo sav taj uređen prostor i materijalizacija razuma. Gotovo mi jednako prija što se u nekoj Francuskoj ili Holandiji gotovo na svakom koraku srećem sa sjajnim rezultatima evolucije ideja na kojima je naša generacija odrastala.
One su tamo nekako preživele i imale svoju genezu u vrlo neočekivanim pravcima, ovde su zatrte kao da ih nikada nije ni bilo.
Zato, uđi u letnju baštu, prekini taj post, suoči se sa onim što je od nje ostalo. Biće tu neke introspekcije za tebe, ma kakav prizor bašta danas bila.
Sve i da prva pevaljka zemlje Srbije lično zapiša binu letnje bašte iz nje nikada neće moći da otera duh Gitarijade.
Poslednja izmena:
spyra
Zainteresovan član
- Poruka
- 311
Odgledaj pazljivo do kraja, pa da vidimo koliko likova znas
spyra
Zainteresovan član
- Poruka
- 311
gost 198384
Iskusan
- Poruka
- 5.443
Odgledaj pazljivo do kraja, pa da vidimo koliko likova znas
Ja nikada nisam ni tajio da sam uvek bio zadivljen tvojom konzistentnošću čak i u improvizaciji. Ajte, molim vas lepo, ako ćemo pošteno, ko bi se drugi setio da u Leskovcu uopšte nema smisla uzimati смоукондвотер u usta ukoliko seeu istoj rečenici bar jednom ne pominje Keša Pesnica? Sem Spire naravno! Dakle satira do kraja, čak i u teškim momentima desetkovanosti benda (jedan boluje a drugi se registruje).
Poslednja izmena:
spyra
Zainteresovan član
- Poruka
- 311
Konačnoooo... Vertigo i Biče stariji!!!
Јбг... Usled Peckove aljkavosti u radu linkovi ne rade (podelio pesme na neprepoznatljiv nacin - na prvu nastavio drugu, a drugu okacio samo ono sto nije stavio pod prvu. Tako je to kad montiras samo sliku, a ne pustis ton ). U toku je remont.
Јбг... Usled Peckove aljkavosti u radu linkovi ne rade (podelio pesme na neprepoznatljiv nacin - na prvu nastavio drugu, a drugu okacio samo ono sto nije stavio pod prvu. Tako je to kad montiras samo sliku, a ne pustis ton
). U toku je remont.
Poslednja izmena:
spyra
Zainteresovan član
- Poruka
- 311
Meni se mota po glavi Maja...
Djole Dimitrijevic, klavijature.
To je kriv Bice! Posto je ono na flauti znao da odsvira samo do onog dela dokle je i svirao, morao je da nekako prestane. Najzgodnije je bilo da kaze "Snimi ovoga". Srecom, tu se zadesio Kesa, tako da imamo snimak iz njegove cupave faze. Kasnije je otisao u Pristinu na neku vojnu vezbu i tamo su ga osisali. Nikada vise nije pustio kosu
Pored njega je njegov saborac iz Fista Suve.Taj je dobacio nesto kao "Sto se ne nasmejete." Ni ja ne mogu da se setim ko je taj lik. Mislim da je to ponositi otac Stojanovic brothersa
Skoro pa desetka
Ja se i ne secam cija je ideja bilo to "pevanje" смоукондвотерa, Murkina ili moja...
To smo samo dvaput izveli. Prvi put je publika bila bukvalno na pola metra od nas (hol DKM) i kad je krenuo Deep Purple rif cupavci grunuli u prvi red da djipaju. Onda sam ja, nonsalantno, jer kako bih drugacije, prisao mikrofonu i... slicno kao na onom linku , vratio se za bubanj i krenuli smo sa "Do You Wanna Dance". Svo vreme je Murka rifovao смоукондвотер Na prve taktove "Do You Wanna Dance" su se pred binu ugurali neki pankercici... Drugi put je to izvedeno na nasem poslednjem nastupu (taj snimak je na jutubeta). Posto Svarc nije mogao da peva i to nam rekao dva dana pred nastup, upao je moj brat Dule. Mi (Murka i ja) smo tada navezbavali Zizu, jer je on svirao bas. Taman nesto navezbali, nekih pola sata koliko je trebalo da traje nastup, otkazuje Svarc i upada Dule. Tu vec nije imalo vremena za vezbanje, nego smo svirali ono sto Dule zna da peva... Mucenik Ziza je samo nesto novo uvezbavao. Srecom, talentovan covek pa se brzo uklapao. Usput, na samom nastupu, vise se i ne secam koja je pesma bila u pitanju, dunulo mu da promeni bas deonicu, jer ce bolje da zvuci... Pocetak pesme je bio samo bubanj i bas i ja cujem da on 'ladno svira nesto sto nema veze s onim sto treba da svira... Jos je i imao neki krs od basa, cim upadne Murka sa gitarom ja bas ne cujem... A bilo dobro ozvucenje! Cupa iz Nis (pokoj mu dusi) se bas potrudio...
Sve ovo napisah, a hteo sam da kazem da sam primetio Kesu u publici i zato je on pomenut...
spyra
Zainteresovan član
- Poruka
- 311
Konačnoooo... Vertigo i Biče stariji!!!
-> cuvena "Teraj ovce" stvar
Inace, to je onaj (mislim da sam vec pisao o tome) nastup gde je genije sa razglasa ozvucio bubanj sa dva (2) mikrofona, kontrolnih zvucnika nije bilo, pa... Ma, kad sve ovo ponovo cujem zvuci mi fantasticno!!! Ej, bre, pa to je radjeno pre 20 godina, ali 'ladno moze da se svira danas!
Poslednja izmena:
gost 198384
Iskusan
- Poruka
- 5.443
Pa dobro, i лајтшоу je bio impresivan. Učinilo mi se na momenat da ste postavili binu pored semafora a onda sam ukapirao da je to rasveta&pirotehnika. U svakom slučaju, ideja i smelost su bitni, sama realizacija je sekundarna. Ono što me čudi jeste da se niko iz ekipe nije kasnije otisnuo u диџеисање. Ima tu nekakvog štofa u naznakama za tu rabotu. Doduše, nije ni sad kasno. Valja samo prepakovati stvar.
Evo jedan Tjesto
Evo jedan Tjesto
Poslednja izmena:
spyra
Zainteresovan član
- Poruka
- 311
Pa, sad... Ako pod didzeisanje moze da se podvede emisija na radiju, onda je bilo toga itekako! Devet godina.
gost 198384
Iskusan
- Poruka
- 5.443
Ok to, ali mislio sam na full set, digital vinyl DJ system, hardware mixer, video, trance, psihodelija, ovo-ono. Čak ni jedan rejvić nije uspeo da se zapati. Mada, nije ni sad kasno raditi na tome.
spyra
Zainteresovan član
- Poruka
- 311
Nije to moja muzika
Malosam se udaljio od centralne teme iliti Gitarijade, no neka, valjalo je reći koju i o širem kontekstu u kome se odvijala. Kao što sam već nagovestio pisaću malo i o najneslavnijoj od svih Gitarijada ikada održanih po mom mišljenju. Uprkos već u više navrata dokazanoj teoriji da je apsolutno svaka Gitarijada bila nameštena, bar kada je reč o pobedniku ipak, ako stavim ruku na srce, neki pobednici te manifestacije i jesu zaslužili da se nađu na njenom tronu bar do sledeće. No jedna je Gitarijada ipak umnogome zaslužna za dramatično urušavanje ugleda ove manifestacije kako u očima publike tako i u dušama samih izvođače.
Ovako je bilo: već na polufinalnoj večeri dalo se primetiti da su se te godine mnogi naoštrili na prvo mesto pa sam stekao utisak da će finale biti još napetije. Reč je o Gitarijadi 1989. godine. Bilo je jako malo bendova koji su došli zaista nepripremljeni a kako je to bila već neka šesta ili sedma gitarijada mnogi su u međuvremenu i naučili ponešto da sviraju pa se opšti utisak mogao okarakterisati kao blago povoljan. Te se Gitarijade sigurno seća i naš prijatelj iz još prijateljskije Gričke - Straßenmusikanten. Milča je bio u punom naponu, peđa je uterao ritam sekciju u red i obogatio kako tehnički tako i manuelni arsenal, došli su neki bendovi iz Niša koji su već tradicionalno bolje svirali od lokalaca, ozvučenje je bilo bolje, postavljeno je i par monitora na binu pa su izvođači mogli bar malo čuti sami sebe, sve u svemu organizacija je napredovala a bendovi shvatili neke od osnovnih ciljeva bavljenja muzikom.
No ne lezi Vraže, valjalo je ispoštovati staru srpsku tradiciju i iznužditi se po iskrenom trudu. Kako bilo, na po prvi put na Gitarijadi se pojavila grupa čije ime neću da navedem niti ću imenovati njene članove ali sam ubeđen da će se svi koji su prisustvovali toj Gitarijadi setiti o čemu pišem.
Pojavila se dakle grupa sa očitom namerom da parira već opisanim Impulsima koji su na toj Gitarijadi takođe imali jedan od svojih najboljih nastupa. Neki se sećaju njihovih Kiša (koje liju dok se suze u očima krijuni sami bendovi-uzori nisu vredeli ni pišljiva boba u to vreme. No žiriju od integriteta to nije nimalo smetalo da u pomenutom bendu prepozna razne skrivene kvalitete te ga proglasi pobednikom. Iako pevačica nije umela da peva a frontmen benda, njen mladić
Tako je Gitarijada dobila pobednike koji su pevali:
Posle ponoći, šuari
Stojim sama i nikoga nema
…u trenutku dok sam s mukom slušao tu izvedbu pitao sam se kako je moguće da neko ko je već konstatovao da je sam ili preciznije sama ne razume da je izlišno naglašavati kako nema nikoga u njenoj blizini ali smislen odgovor nisam uspeo da nađem. Pleonazam je nekako našao svoje mesto u njihovoj poeziji.
Pesma je dalje išla:
Ko će mi pomoći?
Posle ponoći…
Za druge ne znam ali je žiri mnogo pomogao. I čini mi se da od te večeri Gitarijada nikada više nije bila ozbiljno shvaćena. Bilo je i posle dobrih svirki baš kao što je i pre nje bilo očajnih ali se po prvi put valjda dogodilo da pobedi jedan od najgorih i najbljutavijih bendova. Već na sledećoj Gitarijadi, u takmičarskom delu gotovo da nije bilo ni jednog od bendova koji su na njoj već tradicionalno nastupali.
Nastaviće se…
ta grupa koju ne zelis da spomenes se zvala Grlom u jagode......clanovi grupe su bili: Zaga (vokal), Joca (jedan od najboljih gitarista u gradu), Gavra (ritam gitara), Rade (klavijaturа), Liska (bas gitara) i Trisa (bubnjevi).....ista ta grupa je odusevila sve prisutne kao predgrupa grupi Hari Mata Hari ispred doma sindikata u Le....a svirali su i u Nisu kao predgrupa: Elektricnom Orgazmu, Karizmi, Galiji, Kerberu...pred oko 25 000 ljudi...
kasnije je pesma Oko ponoci koja ti je "jako smesna" bila je trazena od mnogih poznatih grupa ali......
Joli Jamper....secam se vrlo dobro....mislim da su bili Vranjanci.....uvek su bili dobri
gost 198384
Iskusan
- Poruka
- 5.443
Imam utisak da gajiš poseban sentimetnt prema tom sastavu čim pamtiš sva imena. Čuo sam za neke od ljudi koje nabrajaš ili sam ih možda čak i poznavao.
No, ok. Ne shvati ovo moje pisanije kao zlu nameru. Ja sam samo u jednoj dokonoj fazi dao malo sebi oduška sa namerom da makar i površno isčupam jednu epohu koju pamtim iz tišine i zaborava.
To što sam napisao je samo moj ugao gledanja na stvari. Iz sopstvenog iskustva ti mogu reći da sam potpuno siguran da većina ne deli moje mišljenje i da su čitavu priču oko Gitarijade doživeli dijametralno suprotno.
Šta da ti kažem, kada se sve to dešavalo ja sam slušao Džoj Divižn, Kleš, Ramonse i Moriseja, пардон Smitse. I gde je moglo tako indoktriniranom da mi se muziciranje Grla u jagodama ne učini komičnim?
Mislim, vap-šuari, ko će mi pomoći posle ponoć, posle ponoćii. Pamtim epizode kada smo sedeli na topčetu na terasi Muzeja potpuno rasterećeni i valjali se od smeha na te stihove. Znači, zvučalo je ko vapaj narodnjaka u teranju.
Ali opet ti kažem, nemoj mi ovo zameriti, takvi smo bili pre 2es godina.
Sad, ako se smatra uspehom biti predgrupa HMHu onda ok. Verovatno gajimo potpuno drugačije sisteme vrednosti jer veće ljigavce od Alena Slavice, Vlade Kalembera, Harija Varešanovića i Dina Merlina u životu nisam video. A Grlo u jagodama je bio baš na toj frekvenciji.
Šta su ti ljudi otpevali . to je bruka.
Ipak, da ne grešimo dušu, fakat je da narod to vole .A to što neko veruje da je uspeh dodvoriti se širokim masama a neki pak da postoje stvari koje valjaju i one druge - to je jednostavno tako.
Kladim se da je Koja bio spreman da založi Martinke za nju....
Poslednja izmena:
spyra
Zainteresovan član
- Poruka
- 311
Sve vas voli Dzamper Dzoli...
Jeste Vranjanci su u pitanju. Pamtim jos jedan njihov bend - Crna ruza, sa gitaristom koji je solirao dobrih desetak minuta
spyra
Zainteresovan član
- Poruka
- 311
Kakava duhacka sekcija... Sidu leci
Ulični muzičar
Zainteresovan član
- Poruka
- 375
Pošto su pobedili jedne godine, Vranjanci su sledeći put došli naoružani video kamerom !
Pratila ih je i beležila svaki trenutak ...
p.s.
Za mladje : Tada je samo RTS imao kamere
Pratila ih je i beležila svaki trenutak ...
p.s.
Za mladje : Tada je samo RTS imao kamere
gost 198384
Iskusan
- Poruka
- 5.443
Kakava duhacka sekcija... Sidu leci
Pa kako i ne bi. Taj je uigrani tandem odsvirao na desetine sahrana u Leskovcu i okolini. Bili su eksperti za tužnu interpretaciju Lenjinovog marša koji je u ono vreme bio iznimno popularan u pogrebnim povorkama.
Kažu da su njih dvojica imali spreman materijal za album koji se trebao zvati Špitalj* brass band jazzcore parade ali da je čitav projekat napušten nakon što je trubač saznavši da je njegov bokser Aron obljubljen u Centrlparku od strane poznatog gradskog dobermana Lea pao u duboku depresiju i posvetio se izradi nameštaja od pruća...
Špitalj* ili špi-talj - najstarije leskovačko groblje, neki kažu i leskovački Père-Lachaise
Poslednja izmena:
gost 198384
Iskusan
- Poruka
- 5.443
Poštovani sabesednici i čitaoci,
Kako dugo, celih 8 meseci, nisam pratio niti dopunjavao blog na kome je objavljeno mnogo onog što sam ovde pisao, gotovo sam se iznenadio brojem komentara koji su ostavljali zadovoljni ali i nezadovoljni čitaoci. Neke sam objavio na samom blogu ali ću neke prokomentarisati baš ovde.
Evo jednog, malo je nepismeno sročen, ali kako je tako je, ne bih da lektorišem i ulepšavam:
Pored toga što citirani anonimni komentator voli da pali sela, moram da priznam da ovakvom izlivu homoseksualnih strasti nisam bio izložen od odsluženja vojnog roka. NabiVanje, muda, pušenje, velike karine, plamen… Neko je gadno napržen ali ne ume to da artikuliše na pravi način.
Ali ni ovaj komentar nije za bacanje.
Spira je car i niko me i ništa ne može pokolebati u tom uverenju. Od muzičkog ukusa preko političkih stavova do velike uljudnosti, kultivisanosti i civilizovanosti jednostavno je bio stand up character in the crowd of Little Manchester.
Ko zna - razumeće.
I šta odgovoriti ovom što se obraća sa visoke pozicije RNR poznavaoca?
Druže, RNR nije samo korektno reprodukovan ritam, svakako nije dresura ili trening.
RNR je pre svega attitude.
No nakon svega što si tako stručno napisao sumnjam da je to tebi uopšte jasno.
A za kraj sam ostavio poslasticu.
Oglasio se i Kralj gitare Leskovca grada obećavajući mi BLOWJOB i batine. No suprotno njegovim očekivanjima objavio sam komentar koji je ostavio.
Ipak većina komentara je bila jako pozitivna, neke sam i objavio na blogu, no neću ih citirati ovde jer je neumesno da objavljujem pohvale upućene upravo meni.
Fokusirao sam ove pogrdne i emotivne reakcije u želji da još jednom naglasim da namera ovih napisa svakako nije bila omalovažavanje već pokušaj da se oživi atmosfera koje nema već 25 godina.
To su možda bile i najsrećnije godine života u tom gradu pa zaista ne vidim razloga za nekim preteranim reakcijama kakve ovde imamo prilike da čitamo.
Kako dugo, celih 8 meseci, nisam pratio niti dopunjavao blog na kome je objavljeno mnogo onog što sam ovde pisao, gotovo sam se iznenadio brojem komentara koji su ostavljali zadovoljni ali i nezadovoljni čitaoci. Neke sam objavio na samom blogu ali ću neke prokomentarisati baš ovde.
Evo jednog, malo je nepismeno sročen, ali kako je tako je, ne bih da lektorišem i ulepšavam:
Pored toga što citirani anonimni komentator voli da pali sela, moram da priznam da ovakvom izlivu homoseksualnih strasti nisam bio izložen od odsluženja vojnog roka. NabiVanje, muda, pušenje, velike karine, plamen… Neko je gadno napržen ali ne ume to da artikuliše na pravi način.
Ali ni ovaj komentar nije za bacanje.
Istoimene šta? Spiro, nisam znao da si imao trafiku koja se zvala Spira.
Spira je car i niko me i ništa ne može pokolebati u tom uverenju. Od muzičkog ukusa preko političkih stavova do velike uljudnosti, kultivisanosti i civilizovanosti jednostavno je bio stand up character in the crowd of Little Manchester.
Ko zna - razumeće.
Ne, ne, čovek greši, ja sam gej ikona. Ni sam nisam siguran čime sam zavredeo tako laskavo zvanje ali onaj anonimni sa kolcem i velikim... hm... definitivno ima određena maštanja ...
I šta odgovoriti ovom što se obraća sa visoke pozicije RNR poznavaoca?
Druže, RNR nije samo korektno reprodukovan ritam, svakako nije dresura ili trening.
RNR je pre svega attitude.
No nakon svega što si tako stručno napisao sumnjam da je to tebi uopšte jasno.
A za kraj sam ostavio poslasticu.
Oglasio se i Kralj gitare Leskovca grada obećavajući mi BLOWJOB i batine. No suprotno njegovim očekivanjima objavio sam komentar koji je ostavio.
Ipak većina komentara je bila jako pozitivna, neke sam i objavio na blogu, no neću ih citirati ovde jer je neumesno da objavljujem pohvale upućene upravo meni.
Fokusirao sam ove pogrdne i emotivne reakcije u želji da još jednom naglasim da namera ovih napisa svakako nije bila omalovažavanje već pokušaj da se oživi atmosfera koje nema već 25 godina.
To su možda bile i najsrećnije godine života u tom gradu pa zaista ne vidim razloga za nekim preteranim reakcijama kakve ovde imamo prilike da čitamo.
Poslednja izmena:
