dju_bre
Ističe se
- Poruka
- 2.582
Prvo, nema potrebe za izvinjenjima, zanimljivo je razmenjivati mišljenja, a i treba malo "razmrdati" temu. Nadam se da će se i ostali priključiti.
Drugo, nema potrebe za persiranjem
Sad sam u dilemi da li ja treba Vama/tebi da persiram 
Ima sasvim dovoljno EF materijala, ceo svet dela je u imaginativnom ambijentu u kojem se likovi kreću. Razlika u odnosu na druge knjige EF žanra je u tome što je na neki način postignuta univerzalnost u smislu ljudskih osobina i vladajućih sistema vrednosti. Iako se likovi kreću i delaju u izmišljenom svetu, njihovo ponašanje, izbori, promene su dobrim delom realistični i moguće ih je preneti u okvire stvarnosti. Naravno, postoji crta predodređenosti, predskazanja, posebnosti određenih junaka, što jeste karakteristično za EF žanr, ali ta crta nije pravolinijska, kao u ostalim romanima ovog tipa, već vijuga. Ne znam kako bolje da objasnim, napamet mi trenutno padaju grčke tragedije sa tragičnim junacima koji uz sve napore ipak na kraju ostvare svoju predodređenu sudbinu. To je banalno poređenje, jer ne mogu se grčke tragedije i EF 21. veka posmatrati u istom kontekstu, prosto zbog promene same misli o umetnosti i zbog mnogih drugih stvari, ali cilj mi je bio da ukažem da iako već na početku čitanja znamo da će glavni junak tragedije nesrećno skončati, mi nastavljamo da čitamo do kraja. Ne zbog toga što nas zanima šta će se desiti, već KAKO će se desiti. To između je ono što nas začuđuje i u čemu leži snaga dela. Kod Martina ima naznaka zacrtanih sudbina, ali do sada se one nisu ostvarile. On kao da traži neku meru između individualnosti i predodređenosti, i mislim da je u tome uspeo, da je to ono zbog čega je uveo promene u žanr.
Kao što rekoh, ne manjka EF sadržaja, samo su svedeniji, nisu u prvom planu. Ranije su likovi bili tu da bi upotpunili fantastičnu priču, kod Martina je obrnuto. Ne slažem se da ne predstavlja kvalitet zato što ne poštuje sva ograničenja žanra, naprotiv. Najbolja dela su nastala baš zbog toga što iskoračuju iz utvrđenih šablona, dela koja je teško žanrovski odrediti.
Mislim da PLIV ima jedan značenjski nivo i bavi se moralnim aspektom i to čini baš pomoću velikog broja dobro oslikanih likova. Sukobi u koje oni ulaze, moralne dileme, konflikti, prevazilaženje kompleksa, suočavanje sa realnom i zamišljenom slikom o sebi i sl. nas kao čitaoce zaokupljuju i teraju da razmišljamo o njihovim odlukama, da ih osuđujemo, pravdamo, ali i da se postavimo na njihovo mesto. Kad kažem njihovo mesto, ne mislim na "Ja imam zmajeve i sad ću da pokorim svet. Da li da pobijem sve pred sobom i nametnem se, ionako mi niko ništa ne može, ili da pridobijem narod da me sami izaberu za vladara?". U tom momentu fantastičan sadržaj poput zmajeva pada u drugi plan i zamenjuje ga moralni aspekt.
Ja PLIV posmatram kao pokušaj da se od trivijalne književnosti upliva u vode ozbiljne književnosti. Ne kažem da je u tome Martin uspeo, ali mislim da je započeo jedan novi proces i omogućio drugačiji pristup budućim piscima. Pod prekretnicom smatram upravo to što je izgradnju likova nekarakterističnu za žanr-smestio u žanr, i time dao nove mogućnosti.
Nisam najbolje razumela pitanje vezano za zastoj u žanru. Ako je bilo u smislu da se ne piše mnogo EF, mislim da nije tako. Ubeđena sam da se EF nikad nije pisao tako masovno kao u poslednjih 20 godina. I nikad se nije više čitao, a upravo tome su doprinele ekranizacije Gospodara prstenova i sl. Mislim da mnogo stranih autora piše EF, ali to nije dolazilo do nas. Prosto, na našem tržištu nije postojalo dovoljno veliko interesovanje da bi se izdavačkim kućama isplatilo da prevode i štampaju dela. Predviđam da će se stvari uskoro promeniti, jer se čitalačka publika popalila na Gospodara, PLIV i sl. pa će se samim tim okrenuti i drugim autorima. Takođe, ima i naših autora koji pišu isključivo EF, eto npr. mladi Aleksandar Mandić. Od njega zaista mnogo očekujem u budućnosti. Ako je, pak, pitanje o zastoju u žanru bilo u smislu zasićenja i ponavljanja, tu već mogu da se složim, jer su počele da se prežvakavaju iste teme i došlo je do zasićenosti svih pokušaja da se dosegne Tolkin. Zato i mislim da je PLIV uneo dah nečeg novog.
Od svih ekranizacija knjiga koje sam gledala, samo za par mogu da kažem da me nisu razočarale. To je serija iz 2005. u 10 epizoda Bulgakovljevog romana Majstor i Margarita, film iz 2011. Šekspirov Korelijan i neke adaptacije Poovih priča.
