На основу чега закључујеш да I2a1b није била нарочито бројна у то време? Претпостављам да то закључујеш на основу TMRCA. Међутим, ту постоје две ствари које треба озбиљно сагледати. Прво, ако TMRCA за неку хаплогрупу, на пример I2a-Din, износи рецимо 2500 година, то не значи да је у то време живео само један "примерак" те хаплогрупе и да су од њега настали сви данашњи "примерци". Тачно је само ово друго, да сви данашњи носиоци те хаплогрупе воде порекло од једног истог претка који је живео пре 2500 година, али не значи да у то време нису живели и други носиоци те хаплогрупе. Могло их је бити много, али да они данас немају живе потомке, њихове лозе су се негде у тих 2500 година угасиле, можда и пре само 100 година. То је једна од уочљивих правила и у генетичкој генеалогији, и у генетици шире, старе гране се гасе, а преовладавају новије. Све у свему, у време "утапања" I2a-Din је могла бити малобројна, али је исто тако могла бити и знатно бројнија.
Друга ствар о којој треба водити рачуна је то што су и све данас присутне словенске гране хаплогрупе R1a старости отприлике 2500 година (погледај
r1a.org), тако да не значи да су те хаплогрупе у то време била знатно бројније од I2a-Din.