До тог закључка сам и ја дошао, мада је моје знање далеко скромније. Чини ми се да им је првенствено било стало да тестирају белоруску популацију, а рад су мање-више урадили "офрље". Почели су негде око 2008, то јест то је година када су средили "финансије", вероватно су већ пре почели нешта да пишу и да праве графиконе ... па после нису ништа мењали до 2013 ...
Нисам мислио на белоруску студију, мислио сам на српску студију "Regueiro et al - High levels of Paleolithic Y-chromosome lineages characterize Serbia", мада исто углавном важи и за белоруску, јер и тамо, осим резултата за Белорусију, сви остали резултати су наводно из 2007. и 2008. године. Кажем наводно јер, на пример, за Босанско-Херцеговачке узорке пише да су из рада Battaglia et al. из 2008. године, а када пажљиво погледаш тај рад, видиш да су у том раду коришћени резултати из рада Marjanović et al. из 2005. године. Тако испада да се права тестирања веома ретко врше, да се углавном користе узорци из старих радова.
У тим студијама могу се уочити и ланци позивања на друге радове који на крају доведу до оног што зовемо "глувим телефонима" (да не кажем и "радио Милева"). На пример, у горе поменутом раду Regueiro et al. (2012) каже се следеће:
"
The high haplotype diversity of I2a2-P37.2/M423 lineages in Serbia (0.9977±0.0094) also supports the hypothesis that the P37.2 mutation has been present in the Balkans before the LGM (Rootsi et al., 2004; Semino et al., 2000)".
Дакле, оно што Regueiro et al. кажу је да њихов резултат о високој разноврсности I2a2-P37.2/M423 у Србији подржава хипотезу о томе да је мутација P37.2/M423 била присутна на Балкану пре LGM-а, коју су наводно поставили Rootsi et al. (2004) и Semino et al. (2000). Из тога је, на пример, Ахил извео закључак да је I2a2-P37.2/M423 настала на Балкану, мада аутори не кажу, нити се из тога што они кажу на било који начин то може закључити. Штавише, не види се ни како висока разноврсност може да подржи наведену хипотезу. Уколико се разноврсност једног хаплотипа израчуна у више географских области, онда се из чињенице да је разноврсност хаплотипа у једној области виша него у другим областима може закључити да је највероватније у тој области хаплотип и најстарији. Међутим, уколико се разноврсност израчуна само у једној области, као што је овде урађено, онда се из тога ништа значајно не може закључити, као што се не може закључити да је хаплотип ту био пре LGM-а. У следећој реченици аутори кажу "
Moreover, the age of I2a2-M423 chromosomes in Serbs based on accumulated Y-STR variation, is ~9000 years ago...", што поново не може да подржи горњу хипотезу, јер се LGM завршио много пре тога.
Да се вратим на хипотезу коју су наводно поставили Rootsi et al. (2004) и Semino et al. (2000). У првом од тих радова, Rootsi et al. (2004), каже се:
"
The high STR diversity of the I1b* lineages in Bosnia supports the view that the P37 SNP might have been present in the Balkan area before the LGM, as previously proposed by Semino et al. (2000)."
Дакле, и они се позивају на рад Semino et al. (2000). Међутим, у раду Semino et al. (2000) то није речено. Ево шта се тамо каже:
Semino et al., The Genetic Legacy of Paleolithic Homo sapiens sapiens in Extant Europeans: A Y Chromosome Perspective, Science Vol. 290, No. 5494 (2000), 1155-1159
"The polymorphism M170 represents another putative Paleolithic mutation whose age has been estimated to be ~22,000 years. With the exception of idiosyncratic distributions indicative of recent gene flow, M170 is confined to Europe (Eu7). The mutation is most frequent in central Eastern Europe and also occurs in Basques and Sardinians that have accumulateda subsequent mutation (M26) that distinguishes Eu8. The closest phylogenetic predecessor is the M89 mutation, from which the most important Middle Eastern lineages originated.
We propose that M170 originated in Europe in descendants of men that arrived from the Middle East 20,000 to 25,000 years ago, who have been associated with the Gravettian culture. This migration may have coincided with that of mtDNA haplogroup H to Europe. It has been suggested that Gravettian and Aurignac groups coexisted for a few thousand years, maintaining their identities despite occasional contacts.
During the LGM, Western Europe was isolated from Central Europe, where an EpiGravettian culture persisted in the area of present-day Austria, the Czech Republic, and the northern Balkans. After climatic improvement, this culture spread north and east. This finding is supported by the present Eu7 haplotype distribution. In this scenario, haplotype Eu8 would have originated in the western Paleolithic population during the LGM, as local differentiation of the M170 lineage. The frequency and the distribution of haplogroup H across Europe support gene flow between Gravettian and Western European Aurignac groups and suggest differential gender migratory phenomena."
Према томе, аутори износе претпоставку да су носиоци EpiGravettian културе, које идентификују са носиоцима хаплогрупе M170 без M26 (Eu7 без Eu8), у време LGM пребивали у данашњој Аустрији, Чешкој и северном Балкану, одакле су се по завршетку LGM раширили на север и исток. Ово је значајно другачије од онога што се каже у Regueiro et al. (2012) и Rootsi et al. (2004). Осим тога каже се и да је ова хипотеза заснована на данашњем територијалном распореду M170 хаплотипова, што није никакав озбиљан аргумент, тим пре што су Semino et al. (2000) истим начином закључивања (данашње стање ствари) дошли и до хипотезе да је хаплогрупа R1b била присутна у Европи још пре LGM (повезали су их са Aurignac културом), што се показало као погрешно.
Дакле, Semino et al. су још 2000. године из врло оскудних чињеница извукли хипотезу какву су извукли, потом су се Rootsi et al. 2004. године позвали на њих, изменивши при томе оригиналну хипотезу, да би се Regueiro et al. 2012. године позвали на оба ова рада, скоро преписавши формулацију из овог другог. И на то се, као шлаг на торту, надовеже и наш Ахил, својом новом формулацијом хипотезе...
