Наравно да не разумеш. Словенска ликвидна метатеза је спроведена крајем осмога века нове ере, зато не знам о којим балканским
старинцима, за које кажеш да су "lingvistički srodni sa kasnijim Slovenima", говориш у оквиру тог доба и какве везе то има са именом Рашке.
Но, очигледно се још ниси одлучио говориш ли о ликвидној метатези или о некој аномалној, необјашњивој и непосведоченој.
Где, када и како је то посведочено?
Глас ц у множини Пољаци настаје од к једнинскога Пољак (требао си пазити на часовима о сибиларизацији), исход је друге словенске палатализације спроведене између краја шестог и средине седмог века. Остали примери су у вези с наставком *-ĭci у множини тј. једнинским *-ĭcĭ (где од десетога века отпадају полугласи у слабом положају) .
Све у свем, нигде никаквога *-ci, само бркаш и брљаш.
И сада те као неко треба схватати озбиљно?
Zar nismo reekli da nećemo menjati istoriju, da bi indogermanih model bio ispravan.
Metatezu likvida imamo dosta pre 8. veka.
Etnonim Skordisci se završava na ci. Onda Breuci, Taurisci, cideli smo Etrurci... Kraj 6. i početak 7. veka?!?
I kod -ci, dale model ti ne valja. Evidentno u množini imamo ci.
"
Ruski akdemici su na stanovištu da je Sar, od glava, a bi, od neke reči koja znači sekira, pa su im srbi sekači glava.
Na sreću
Budimir ukazuje da je -bi nastavak koji kod istočnih narora, ka Kavkazu, služi za formitanje plurala.
Meni, lično, najbliže je etnonim Serbloi od Sa(e)ra i Beli, jer Srbi
pripadaju Belima, kako Porfirogenit kaže (a i neki drugi). Dakle glave belih ili bele glave.
Ono što je zanimljivo je da i
dios i dana, u osnovi znače svetao.#
Gdfe sam ovde ja neozbiljan!?!
Ili si ti neuk?
Problem je što se slepo držiš indogermanih škole, i odbijaš da prihvatiš bilo šta što se ne ukalpa u tu školu.
Kao što rekoh pokušavaš da menjaš istoriju da bi odbrani indogermaniku.
Citiraću po milioniti put.
"но демонског или божанског претставника тог рептила.
Следи да се већ и из мршавих језичких остатака старих Пеласта може са разлогом
говорити о ликвидској метатези. Како се међутим са археолошке стране говори о повезаности
оних племена у средњој и југоисточној Европи која спаљују мртваце и пепео остављају у
урнама, и како се та област на простору северно од Карпата простире све до Дњепра те тако
захвата и најстарија словенска насеља, онда се и појава ликвидске метатезе у словенским
језицима не може проучавати одвојено од сличних појава у говорима старих Пеласта. Ово
нарочито стога што код ове, некентумске групе видимо готово увек секундарно дужење
самогласника после премештања ликвиде.
Да још једном поновимо исофоне које спајају говоре старих Пеласта са словенским
дијалектима:
1) некентумски карактер обају говора,
2) ликвидска метатеза,
3) прелаз s после u у k/h σαυκος δαυκος, δαυχνα βαυκος, и
4) истоветно образовање претерита.
Засад сматрамо ово довољним да се покрену истраживања у овом правцу. Разуме се да и
учествовање илирских Бастарна у изграђивању прве словенске заједнице већег стила као и
сразмерно брзо стапање несловенских племена у балканско-подунавској области са Словенима у
нове заједнице биће поузданије осветљено ако се прихвате горња излагања о некентумском
карактеру илирских говора.
Да завршимо. Место досадање поделе индоевропских дијалеката на источну и западну
групу, односно на кентумску и сатемску, морамо према садањем стању науке извршити нову
поделу. Док смо грчке дијалекте распоредили у две групе место раније три или четири, код
индоевропских дијалеката ствар стоји управо обратно: њих морамо поделити не у две него у
четири групе. Прву чине тохарски са једним редом гутурала и нејасним трагом лабиовелара,
другу сатемски са два реда гутурала без лабиовелара, трећу кентумски са два реда гутурала без
палатала и четврту дијалекти старих Пеласта са сва три реда гутурала.
Хронологија и међусобни однос ових група мора се посебно испитивати. Кентумска
група и по свом географском положају блиска је јужнозападним медитеранским такозваним
kреlе-говорима, а сатемска угрофинским говорима који нагињу палатализацији. И у једном и у
другом правцу фонолошки систем старих Пеласта као да је имао додира. Тохарски говори,
међутим, изгледа да су били поштеђени сваког утицаја са обе те стране, иако је В. Шулце у
њиховој сточарској терминологији нашао трагова утицаја од северне стране."
O čemu je ovde reč?
"Ови Филистејци кренули су, како мисли Шахермајер са источно-балканског Приморја у
XIII в. ст. ере (в. Festschrift Hirt I 245). И Шахермајер и Бранденштајн и
готово сви немачки
историчари и лингвисти и археолози болују од једне те исте болести, коју смо ми раније назвали
''нордизмом''. Не помаже ту ништа што се лакши случајеви те болести јављају код многих
немачких стручњака ка Западу. Тако су и ови Филистејци због освајачких способности, иако на
врло опрезан начин, обележени као носиоци и претставници нордизма. Ми се овде бавимо
искључиво линвистичким стварима и нас не интересује ни ''пра-индоевропска нација'' нити
чистота њене расе. Филистејци, од којих потиче име Палестине, крећу са источног Балкана
сувим и воденим путевима, како то изгледа по археолошким споменицима. Ако су они кренули
доиста из те области, онда је у старобалканској топономастици свакако морало остати нешто
трага о њиховим ранијим балканским насељима."
