1. Историја на каже да су Бастарни живели у Шлезији.
2. Археолог који изводи ту претпоставку, закључује да су Бастарни од протогерманског племена. Германска и Словенска популација су исконски супарници, различите културе и пре свега језик. Они су Немци. Археолози су подељени по овом питању, има оних који прапостојбину Бастарна смештају у долину Дњепра.
3. Историја не говори о протераним младим Бастарнима.
4. Западна култура кој је дошла на исток су Германи. Међутим имамо и елементе приспеле са Балкана.
5. Бастарни су племенски савез.
6. "Деца робова" нису никаква копилад већ народ. Често латини за неки народ кажу да је робовски. Најчешће се то односи на Србе. Имамо и Робовске Сармате. Страбон, каже да се и Даци често везује за робове, и то објашњава тиме да је обичај Римљана да робове зову по народу из кога су дошли, или по типичном личном имену у том етникусу.
7. Највећа разноликост И2а Дин није источно од Карпата. Повишена варијанса је на потезу од Семберије до Моравске, не могу се на основу пар процената разлике , извлачити револуционарни закључци (много је фактора који утичу на резултат).
8. И најважније, простор који су насељавали Бастарни, по горецитираном раду о Тиверцима (а то је и претежно мишљење) Словени су населили у 5., 6, веку нове ере.
http://www.perunica.ru/arxeologia/1423-najdeny-poseleniya-tivercev.html
Гугл преводилац
"Од давнина се на југозападу земље и Балкана били су настањени трачких племена. Два најјача од њих су још увек у последњем веку пре нове ере, створила велику цивилизацију, утврђених насеља. Током ископавања, археолози су пронашли овде многе ствари које кажу о препознатљив и занимљив културе. Од југа у земљу Дачана и Гота напали грчку, а касније римски робовласници, основали ту своју колонију. Дошли су за робове, житарица, стоке и других драгоцености. Наравно, осим робовласника и војника, а постоје велике древне занатлије, мајстори разних дисциплина, чија компанија научила много локалних уметника. Ипак, колонисти спроводи локално становништво нарочито ропство и смрт.
Посебно офанзива била најгора робовласника почетком II века нове ере, када је ушће Дунава погодио велики римске окупације војску коју је цар Трајан Улпе. Почела дуг и крвав рат. Јужни део Молдавије на западу на исток прошао кроз вратила Трајана. Борба се води за сваког локалитета (археолози су открили многе древне насеља времена, умрла у пожарима и битака, гробови војника са оружјем и оклопима). Римљани су успели да ухвате велики простор, убије или пороби стотине хиљада људи. Лидер дачког Децебал извршио самоубиство.
Међутим, остатак територије Молдавије остала ван римског освајања. Овде је живео слободно и Непобедиве Гета и Дачана, вековима су се борили римске освајаче. Заједно са њима су били против Римљана и других племена, спада у ту територију на таласима велике сеобе народа. Од севера - од обале Скандинавије, балтичке државе Југа - на уста Прута, Дњестра и Дунава германских племена преселила. Са истока, од граница Индије, Кине, централне Азије степске на широком коридора кроз Волге, Дона, Дњепра, Прибугскоие степских номадских племена преселила Сармати.
Од североистоку и северозападу процурили Словена. Постизање упоришта римских утврђења на доњем Дунаву, ова племена населили постепено измешана, стварајући изненађујуће светао и упечатљиву културу.
Однос између ових племена били су сложени, али сви деле мржњу од робовласника, Римљани, заједничка борба против Римљана, који се завршио протеривањем окупатора. У овој борби, према многим извештајима, од самог почетка учествовали и Словена. Сећање на борбе са императора Трајана - главна фигура трачког епски очувана и у неким руским епским причама. У "Лаи" се помиње три пута Трајан, његово време, његов траг. А међу различитим снимке "варвара" на споменик подигнут од стране Римљана на доњем Дунаву, у част победе Трајанова, многи истраживачи виде и словенски ратници. Различити елементи дачког и Сармата орнаментима ушао у руску народну уметност.
Питање када да почне и како да развију контакте између словенских и Гето-дачког племена, није сасвим јасан. Међутим, ово питање се интензивно студирао.
Данас, главни становника овог подручја - у Молдавци. У њиховом језику, материјалне и духовне културе изразито две струје: Романтични и словенске, који одговарају две главне компоненте од којих формираних молдавског људе.
Бројни номадских племена напали југозападном делу земље - Скити, Сармати, Хуни, Авари, Печењези, Торки, Кумани и Татари није само примењује на војним поразом локалног становништва седећим. Али зашто трагови ових номадских племена, па чак и тада не сви су преживела само на страницама хронике?
Номади и седелачки досељеници. Победници и губитници. Први су били специјално организовани за рат, рат је био њихов главни занимање, пљачка - главни извор добијања материјалне користи. Друго - први мирни сељаци и занатлије. Наравно, прво би нанесите други страшан ударац да их освоје. Али зашто номади нестао, нестао без трага међу губитницима? Зашто чак и током ископавања, археолози су открили доста ствари које могу да се подведу под номада?
Наравно, сваки пут за објашњење о конкретним разлозима су различите. Али постоји једна ствар заједничка, главни. Неизбежно историјска одмазда. Да, професионални војници, номади се могу применити на пољопривреднике и занатлије пораза. Али, победници могу да живе само од рада у покорених народа, јер пут у производњи којима је и немерљиво већи и напреднији. И немерљиво јачи нит их повезан са земљом, са самог живота.
Без рата, људи могу да живе, без производње материјалних добара не могу. И они су створили управо занатлије и земљораднике. Стога се преживело, преживело до данашњих дана, а постали немерљиво јачи у југозападној и Совјетског Савеза било где у свету, ти људи који су живели пољопривреду и занатство, и нестао без трага живота, а многи од људског сећања оних који су некада постигао војним победама, али не знам шта продуктивни рад.
Занимљиво је да они који су се настањивали номадских племена на земљи, претворила у пољопривреднике, као што су Сармати, доприносе укупном развоју културе пољопривредних племена. Дакле, не ради се о етничкој припадности, већ у начину производње.
Сваке године, експедиција је поставио археолози икада нови изазови. А ипак, господине Аполо Микеш, ми, научници, сада се може рећи нешто о Тивертси. О, не, наравно, далеко више да дођу. Још увек има много нерешених питања и даље су много нерешених мистерија. Често, чак и неки древни ствар, на пример, екимаутскаиа дримба је тајна да се реши један мора да потрошите много времена и труда. И ми се отварање хиљаде древних артефаката. Али онда, наставља рад археолога.
Доктор историјских наука Г. Федоров
Наука и живот. 1963
http://www.perunica.ru/arxeologia/1423-najdeny-poseleniya-tivercev.html "
