Приликом репродукције у популацији диплоидних сексуалних организама, наредна генерација генотипова настаје од УЗОРКА родитељских гамета. У малим популацијама неки алели не морају бити пренешени у наредну генерацију због
ефекта случајности (ако гамети носиоци ретког алела не формирају ни један зигот, тај редак алел неће ући у генски фонд наредне (потомачке) генерације). Због тога, учесталости алела у потомачкој генерацији могу се разликовати од учесталости алела у родитељској генерацији. Пошто генетички дрифт повећава учесталост једних, а смањује учесталост других алела на полиморфним генима, може се десити да фиксира одређен алел у популацији тј да “одстрани” други алел тј његову учесталост сведе на нулу, а учесталост оног првог повећа на 1, без обзира што алел који је постао фиксиран у популацији смањује адаптивну вредност свом носиоцу у датој средини. То значи да током низа генерација може доћи до потпуног нестанка неких варијанти гена. Вероватноћа да се то деси је већа што је популација мања.
Генетички дрифт је феномен који проистиче из чињенице да се никада у једној популацији не укрштају све јединке, већ само један део њих и без обзира каква је генетичка структура (типови и учесталости алела у тој популацији у одређеној генерацији) популације, неће сви алели са укупном својом учесталошћу бити нужно заступљени у узорку гамета који ће се комбиновати и произвести зиготе тј генотипове који ће чинити генетичку структуру наредне генерације.
Ево једног илустративног примера генетичког дрифта:
https://en.wikipedia.org/wiki/Genetic_drift#Analogy_with_marbles_in_a_jar
