pokatoličili se, poturčili se,
Ima toga koliko hoćeš i kod Srba koji su se posrbili Cincari, Romi i razni drugi narodi. Ono što je zanimljivo mada iskreno još nije definitivno potvrđeno genetikom, jeste možda delimično, naslućuje se i postoje indicije da se neki značajan procenat preko Crnogoraca uvukao u srpsku populaciju, a to su Šiptari iz Malesije i iz nekih istočnih oblasti Crne Gore i oni su u srednjem veku govorili šiptarski i svi su bili katolici. Počeli su se širiti sa teritorije arbanaških Gega mešajući se sa brđansko-crnogorskim plemenima u istočnoj C. Gori. Takvih doseljenika sa arbanaškom primesom verujem da ima u Srbiji u priličnom broju na potezu Novi Pazar - G. Milanovac.
Neki Crnogorci na forum poreklo na svaki način pokušavaju da prikažu da se to radi mahom o romanskom stanovništvu, tačno je da ima dosta i romanskog stanovništva u tim krajevima Crne Gore, ali isto tako ima dosta i Arbanasa koji su u srednjem veku i kasnije sve do 18. veka prelazili sa katoličanstva na pravoslavlje. Neki pojedinci pominju doseljavanje iz Grčke, a iza leđa kod šiptarske gegejske populacije imaju identične ili vrlo slične haplotipove i taj kraj severna Albanija sa istočnom C. gorom činu jednu geografsku celinu. Neki potpuno ignorišu arbanško prisustvo na Balkan, kao da su oni pali sa neba. A ono što ih čini specifičnim je njihovo genetsko poreklo koje je potpuno drugačije od susednih južnoslovenskih naroda.
Mnoga brđanska plemena su bila katoličke veroispovesti i do do kasno čak do 17. veka, a neki se možda održali u katoličanstvu i do 18 i 19. veka. Katolici su na tim prostorima u severnoj Albaniji i istočnoj C. gori bili mahom Šiptari.
„Савремени извештаји доносе доста појединости о том, како је у XVII веку католичко становништво осетно назадовало у унутрашњости Турске, и то мање у корист ислама колико у корист православља. Сима Милутиновић изнео је у својој Историји Црне Горе, да је цетињски владика Рувим превео у православље Куче, Дрекаловиће и Братоножиће. Рувим је био савременик Пајсијев и седео је дуго на владичанској столици. Његову активност потврђују и римски извештаји. Међу Бјелопавлићимабило је 1633. год. свега још 200 католичких кућа, а 1635. год. међу Зетом и Морачом број католичких душа није прелазио много преко хиљаде.Пипери, који су још 1610. год. сматрани скоро сви као католици, постали су исто већим делом православни...
У ово време, 1619-20. год., забележено је и турчење католика у већим масама. У околини Призрена тих је година преко 3.000 душа примило ислам, а око Сутјеске, у Босни, 6-7.000. Међу Бјелопавлићима прешло је 90 породица.“
(Владимир Ћоровић, Историја српског народа)
Маријан Болица у Опису Скадарског санџака спомиње Пипере као племе "српске" или "грчке" вјере, дакле православне, већ 1614. године.
Војвода Марко Миљанов је овако забиљежио народно предање о покрштавању кучког војводе Лала Дрекалова (почетак 17. века):
''Војвода Пејо Станојев Братоножић имао је шћер. Била је згодна, али је мало рамала. Дође Лале Дрекалов – Куч да проси ђевојку у војводе Пеја. Војвода му одговори:
Лале, добар си човјек и јунак, а и племе ти је добро, ма ти не могу дати шћер за жену.
А зашто Пејо? – упита Лале.
Зато Лале, што си латинске вјере, па ја не мислим удавати шћер за латинина па да се никад удавати неће.
А би ли је дао, војвода Пејо, да сам као и ти православне вјере?
Бих, божја ти вјера, што но кажу на рукама ти је донио.
Лалу је било стало да узме за жену кћер чувенога војводе Пеја Станојева, па завика:
Војвода Пејо, ја ћу се покрстити, прећи у твоју вјеру, само одржи ријеч.
Да зовемо попа, боље је одмах, - прихвати Пејо.
Нека буде, - пристаде Лале…“
Ова прича је вероватно романтизован оквир за прелазак Куча и Дрекаловића у православну веру, што је био политички договор са цетњским владиком Рувимом. Ово се вероватно догодило после 1614, јер код Марјана Болице видимо да су Кучи римокатолици.
„У "Земљишнику скадарском", из 1416. године, међу албанским именима налази се и Пали Бард. Како примјећује Шобајић, код Албанаца се уз имена често употребљава атрибут бард - бијели, па је према томе Пали Бард - Бијели Павле. И у једном млетачком извору из XVII вијека спомињу се Бјелопавлићи под именом Палабарди (Palabardhi). Иако су нека братства у Бјелопавлићима, по предању, старином из "латинског Дукађина", због њихове православне вјере, која је очито касније примљена, Шобајић их је сматрао Србима.“
Да ли су и Васојевићи били католици, па касније прешли у православну веру, тешко је рећи, јер су се они доста рано (већ средином 15. века) издвојили у Лијевој Ријеци, тако да нема много записа о њима у наредних око два столећа. С обзиром да се у 15. веку и у млетачким и у турским документима увек наводе заједно са Пиперима, изгледа као да су ова два племена била врло блиска у то време, можда и блиског порекла (што можда потврђује и иста крсна слава, а и предање о Васу и Пипу), па није немогуће да су и Васојевићи у то време били католици. 1614. Болица их налази као православне. .