Е баш сам то хтео, да нам кажеш шта је Тибор Живковић закључио у својој књизи "Јужни Словени под византијском влашћу: 600-1025", у Глави 3 у којој се бави Словенима далматинске обале и унутрашњости Балканског полуострва, конкретно на самом почетку те главе (стране 185. до 189.), где анализира стање на наведеним територијама непосредно пре доласка Срба.
То је поглед из угла једног лаика. У сваком научном делу аутори морају експлицитно да истакну свој научни допринос, без тога то дело не може бити публиковано. У имплицитној форми може да остане само оно што је у датом контексту секундарно. Чак и ако аутори желе да поставе неку хипотезу у прилог које у датом тренутку немају довољно аргумената, то морају да учине експлицитно, да би други аутори могли критички да се поставе према њој, и експлицитно морају да истакну да се ради о хипотези коју тек треба проверавати. У овоме што си рекао тачно је једино то да ниједан рад не даје дефинитивне одговоре на сва питања. Али, наука је самокорективна и кроз процес поправљања саме себе даје све боље и боље резултате. Да би тај процес текао онако како треба, сви ставови морају бити експлицитно исказани и подложни конструктивној критици.
Па управо си ти тај који убија конструктивну атмосферу тиме што се трудиш да будеш што више имплицитан и нејасан, што експлицитно износиш ставове засноване на веома мршавим аргументима, а када се поведе расправа око тога, ти бежиш из расправе кад год те неко аргументима сатера у ћошак...