Zar nije I1* karakterističan za Anadoliju.
Ako imamo staru hg, a nemmo ćerke hg, to bi valjda trebalo da znači da je ova hg potekla sa ovog ili blikog područja.
U principo je moguće da je I1*, stigao do Poljske prateći migracije, i to često navodim kao primedbu da se ne smelu današnje lokacije aprioi prihvatati kao istorijske.
Isto je tako ta populacija dinaric-a, koju smatrate starijom od Balkanske, mogla krenuti sa ovih prostora.
Sve je više elemenata koji ukazuju na značajno prisustvo hg I u zapadnoj Srbiji, pre velikih seoba Srba.
Ovo vam je migracija Slovena.
"Posle mnogo vremena naselili su Sloveni i Podunavlje, gde su sada ugarska i bugarska zemlja. Od tih Slovena neki se izdvojiše i uzeše novo ime, po mestu koje naseliše. Tako se naseliše na reci imenom Morava i prozvaše se Moravci, a drugi se nazvaše Česi. A isti su Sloveni Beli Hrvati, Srbi i Hobutani.
Volohi naiđoše na podunavske Slovene, naseliše se kod njih i zlostavljaše ih. Onda ti Sloveni odoše i naseliše se na Visli i prozvaše se Lahovi. A ti Lahovi podeliše se na Poljane Lahovske, Ljutiće, Mazovšane, Pomorjane.
Takođe, isti Sloveni odoše i naseliše se na Dnjepru i prozvaše se Poljani, a drugi Derevljani, zato što žive u šumama. Neki se nastaniše između Pripjata i Dvine i nazvaše se Dregoviči. Na Dvini žive i Poločani, prozvani po reci koja se uliva u Dvinu i zove Polota."
"У Моравску је ишао апостол Павле, и учио је тамо; тамо је и Илирик"
Ovo je povratak drugog srpskog plemena, gorštačkih I2, Boja na Balkan, u vreme Gotskih migracija (gromile uLici u Dalmaciji kje navodi prof Jankovići).
"I tako Brus, koji je bio stariji od ostalih, poslije očeve smrti sjede na njegov prijesto i vladao je umjesto njega u zemlji svog rođenja. A Totila i Ostroilo, da bi sebi proslavili ime, po savjetu i želji prvorođenog brata, sakupivši veoma veliku i jaku vojsku izađu iz zemlje i, došavši u provinciju Panoniju, savladaju je i ratom osvoje. Poslije sa silnim mnoštvom stigoše u Templanu. Tada kralj Dalmatinaca, koji je boravio u velikom i divnom gradu Saloni, posla glasnike sa pismom kralju Istre, da sakupi vojsku, kako bi im se zajednički suprostavili i odbranili se. I tako oba, sabravši svoj narod, izađoše protiv Gota, a kada su stigli postave logore blizu njih.Tada su, u toku osam dana, kako su logori bili blizu, napadali vojnici sad odavde, sad odande, i teško se ranjavahu i ubijahu. A osmog dana izađoše svi naoružani odavde i odande, hrišćani i saplemenici, i zapodjenuo se veliki boj, od trećeg sata dana sve do večeri. I presudom Boga, kome niko ne smije prigovoriti zašto je tako učinio, jer se možda neki veliki grijeh sakrivaše u Hrišćanima, okrutni Goti zadobješe pobjedu; izginuo je dio hrišćana i ubijen je kralj Istre, i mnogo hiljada ljudi hrišćana umrlo je na vrhu mača, i najviše je zarobljeno i odvedeno. A kralj Dalmatinaca izbavi se sa samo malo vojnika i pobježe u svoj grad Salonu. Poslije ovoga kako je velika bila vojska Totile a i njegova brata Ostroila, a i narod im se umnožio, po savjetovanju sa svojim velikašima, podijeliše vojsku. I Totila, prelazeći sa svojom vojskom preko Istre i Akvilije, krenu na Italiju i tamo je vodio mnoge i velike bojeve, oblasti i mnoge gradove opustošio i popalio. Otuda prešavši na ostrvo Siciliju, poslije kratkog vremena okončao je svoj život, kao što mu je to bio rekao Božji sluga Benedikt. Ostroilo, pak, brat njegov, ušavši sa svojom vojskom u provinciju Iliriju i vodeći surove ratove, kako ne bijaše nikoga koji bi mu se mogao suprostaviti, zauze čitavu Dalmaciju i pomorske oblasti, dok ne dođe u prevalitansku oblast i tu se naseli. Pošto je kod sebe zadržao nekoliko vojnika, poslao je tada svoga sina po imenu Senulata, da pokori zagorske oblasti u Zagorju. Medjutim car konstantinopoljskog grada sakupivši vojsku posla je na Ostroila, jer je bio čuo da je ovaj ostao sa malo njih u prevalitanskom gradu. Potom kad su stigli oni koje je car poslao, pronađoše, kako je rečeno, Ostroila sa nekolicinom; ipak se on pripremio za rat, jer je bio čovjek hrabrog duha. I tako, kada se zapodenuo boj, Ostroilo pade i bi ubijen, a oni koji su s njim bili okrenuli su u bijeg. Ljudi pak carevi, pokupivši plijen, vratili su se u svoju zemlju."
