Đe me nađe, ovo čak ni Dr BoSSnjo ne zna bolje od mene.
Prvo, ne radi se o aritmetičkoj progresiji, nego o nečemu što se i u matematici i računarskim naukama zove
stablo. A tako se zove jer i izgleda kao stablo - ima jednu polaznu tačku koja se zove
koren, iz njega polaze grane koje se račvaju, tačke u kojima se račvaju nazivaju se
čvorovi, a oni krajnji čvorovi, iz kojih ne izlazi nijedna grana, nazivaju se
listovi. Najmanji broj grana koji od korena vodi ka listovima naziva se
visina stabla. Jasno, svi ovi nazivi inspirisani su najobičnijim drvetom. Najbolji primer takvog matematičkog stabla je
genealoško stablo gde razmatramo samo mušku ili žensku liniju.
Matematika se obično bavi nekim pravilnim stablima, gde iz svakog čvora izlazi isti broj grana. Najčešće su to
binarna stabla, gde iz svakog čvora izlaze dve grane. Genealoško stablo nije pravilno, ima čvorova iz kojih ne izlazi nijedna grana, ima i onih kojih izlazi samo jedna, ali ima i onih iz kojih izlaze dve ili više grana. Da bi primenili matematiku recimo da iz svakog čvora uzlaze dve grane, tj. da je to stablo binarno. To ima smisla, jer su ranije ljudi nastojali da imaju najmanje dva sina, i u proseku su imali i veše od toga. Evo, kod oba moja roditelja su bila dva sina i dve kćeri, a u ranijim generacijama je bilo i više. Dakle, smatrajmo da je genealoško stablo binarno. Visina tog stabla je broj generacija. Ti si računao na 70 generacija, ja bih taj broj smanjio na 60, jer se obično uzima 25 ili 30 godina po generaciji.
Dakle, tvoje pitanje može sada da se svede na pitanje koliko ima listova u binarnom stablu visine 60. Matematika ima jednostavnu formulu pomoću koje se izračunava taj broj - to je 2 na 60-ti stepen. Formula je jednostavna, ali taj broj nije baš lako izračunati. Za eksponent 60 to je još i moguće, dobija se broj 1.152.921.504.606.846.976, koji je mnoooogo veći od broja svih ljudi koji žive na zemlji. A ako bi uzeli neki veći eksponent, koji na prvi pogled i nije tako velik, na primer da bi izračunao broj 2 na 200, trenutno najbržem računaru na svetu bilo bi potrebno vreme koje je duže od vremena postojanja svemira. Pa vi vidite koliko je to.
Naravno, muško genealoško stablo nije binarno, ali i u takvom stablu je sasvim realno da posle 60 generacija bude onoliko potomaka jednog čoveka koliko danas ima nosilaca I2a1b1-Dinaric.
Na kraju da potsetim i na onu čuvenu priču o Indijskom maharadži i njegovom učitelju šaha, pretpostavljam da je svi znate. Dakle, zadovoljan svojim učiteljem, maharadža mu je ponudio da traži šta god hoće od njega. Učitelj je tražio da mu na prvo polje šahovske table stavi jedno zrno pšenice, na drugo dva, i na svako sledeće duplo više. Maharadža je bio zadovoljan smatrajući da učitelj ne traži mnogo, ali onda je ustanovio da u celoj svojoj zemlji nema toliko žita. Broj potrebnih zrna žita još je veći od onog gornjeg, i jednak je zbiru svih stepena broja 2 zaključno sa stepenom sa eksponentom 63.
http://en.wikipedia.org/wiki/Binary_tree
Najstariji su sa jedne strane izrazito svetli (npr. kupus) i sa druge strane izrazito tamni (npr. meso), a sve ostalo izmedju je mix (npr. sarma) 
u proseku sa 20 god to je nekih 70 generacija.
To sve manijaci ...
