ХАЈ-ХО, ГЕМ, ГЕМ: Мени су ствари постале алармантне када сам у тој хотелској сали била сведок у најмању руку чудног понашања људи у озбиљним годинама који су, наводно, већ дуже време у тој фирми. Они су скакали на све стране, били на чудан начин раздрагани, све време су аплаудирали сами себи вичући у глас како су се обогатили. Они који су дошли за посао, попут мене, били су збуњени. Госпођа С. Из Врања стално ми је говорила како се у тој фирми или организацији „осмех плаћа“, терала ме да се смејем. Искрено, мени су ти људи и цела ситуација деловали ненормално. Или, као добро изрежирана представа за „кандидате“ који су ту први пут, људе које је мука натерала да дођу тамо из разних крајева Србије у потрази за послом. На другом часу неки нам је човек након подужег говора о томе како нас очекује лагодан живот казао: „А све то можете стећи са само, само...“ Док су га остали „староседеоци“ подржавали вичући с њим: „За саамооо, сааамооо“. И онда је он тријумфално узвикнуо: „Две хиљаде триста евра“. Фрапирала сам се. То је била цифра коју ми треба да платимо да бисмо се обогатили.
Izvor.