И то је свачија приватна ствар. Ти то знаш на основу предрасуда? Хајде, реци на основу чега то знаш, да те чујемо? Дефиниши рад и нерад? Бавим се хобијем, ја сам нерадник? Чувар сам и седим 12 сати дневно, ја сам онда радник? Нерад, то смета једино паразитима који живе на рачун туђег рада, живели сви нерадници јер нема за џабе услуге ни за кога.Znam sta je radnik, a sta neradnik, a ti si neradnik.
Свако ко жели да буде плаћен на учинку који успе да уради, на основу обима посла који уради, не може да буде проблем у њему, колико ради толико и заради и тако је најпоштеније. А да, вама треба лојалност, дупелизање, да вам неко буде роб на ланцу, толико вам то треба да бисте радије дали и плаћено боловање али које не смемо баш да користимо и ако смо болесни?
Тако је. И неко ко не жели да ради не жели да ради само јер није довољно цењен. Добро зарађују само они који су уклопљенији у друштво, што се најчешће стиче добијањем подршке у детињству и младости од стране других. Ја да сам ишао на журке и да сам се исексао у животу можда бих био богат јер бих био добро социјализован. Али да лошије пролазим у животу због недостатка тога и да храним оне који су се науживали, не пада ми на памет. Нисам способан да одем на дејт - не треба да будем способан ни да одем на разговор за посао. Не дружим се ни са ким - нисам дужан ни да сарађујем са разним будалама на радном месту. Поштено.Vrednost rada, kao i bilo koja druga vrednost, je subjektivna stvar.
Ne postoji objektivna vrednost i cena bilo cega, pa tako i rada.
Moj rad vredi onoliko kolika je rezultanta svih subjektivnih utisaka o mom radu.
To se uprosceno zove 'trziste'.
Без тога бих сам, својом руком направљеном секиром и својим рукама, могао да сечем и цепам дрва да бих се загрејао, без ичијег одобрења, а не да ја морам да имам паре да се не бих смрзао и које зарађујем уз трпљење туђег злостављања. Могао бих сам да правим своју кућу без одобрења државе, док иста та држава која ми то не дозвољава неће да заузврат да неки станчић.Bez njega, ne bi ni imao tehnicke mogucnosti da se zalis kako je kapitalizam zlo, i kako ti je Lenjin kobajagi dao 40-ocasovnu radnu nedelju i bolovanje.
То раде капиталисти а не комунисти који су се борили за права радника.Bez trzista, ubili bi te drugovi komunisti kao zeca, prvom prilikom kada im kazes: 'E znate, ja necu da radim danas, mrzi me, nego cu da sedim na kaucu kuci'.
Како се на послу дефинише ко је вредан а ко није ако се на послу не плаћа по обављеном учинку? По слободној процени? Зашто је онда већина вредних радници обесправљена и свеукупно лошије пролази од лењих јер су под стресом и испадају будале, немој да се правиш да нема тога?Bitnim i vrednim radnicima se isplati placati i bolovanje, godisnji obrok, regres, put do posla, svalerku i godisnje sledovanje benzina.
Neradnicima se ne isplati placati i 10% plate, i semenke i zvake jednom nedeljno.