AleksaJ
Buduća legenda
- Poruka
- 38.454
Zamislite svet u kojem je proizvodnja nebitna, a prava magija ekonomije leži u premeštanju stvari s mesta na mesto. Prema ovoj humorističkoj tezi, ljudski rad uložen u transport, pretovar, prepakivanje i reekspediciju robe je stvarni, jedini i nezaobilazni uzrok inflacije i profita. Proizvodnja je samo početna iskra, ali pravi vatromet cena i bogatstva nastaje kada se roba počne seliti.
Počnimo sa jednostavnim primerom: jabuka. U idealnom svetu, jabuka se ubere i proda za 1 jedinicu valute. Ali to je dosadno i ne donosi profit! Naša teza tvrdi da je to samo početak. Prvo, jabuka se transportuje iz voćnjaka do lokalnog skladišta. Vozač, radnici na utovaru i istovaru, svi oni dodaju svoju "vrednost" kroz svoj rad. Cena jabuke sada je 1.2 jedinice. Zatim, jabuka se iz lokalnog skladišta transportuje do regionalnog distributivnog centra. Još vozača, još radnika, još goriva, još amortizacije vozila. Cena je sada 1.5 jedinica. Iz regionalnog centra, jabuka se izvozi u susednu zemlju. Carinici, špediteri, međunarodni prevoznici – svi oni dodaju svoj doprinos. Cena je 2.0 jedinice. U susednoj zemlji, jabuka se reeksprotuje nazad u zemlju porekla, ali preko treće zemlje, jer "logistika je kompleksna". Svaki korak ovog apsurdnog putovanja, svako prepakivanje, svaka deklaracija, svaki potpis na dokumentu, dodaje novu vrednost, odnosno, prema našoj tezi, novu inflaciju i novi profit.
Na kraju, ista jabuka, koja je prvobitno vredela 1 jedinicu, sada košta 10 jedinica, a da se njen kvalitet ili suština nisu promenili. Jedino što se promenilo je količina ljudskog rada uloženog u njeno premeštanje. Profit se generiše na svakom koraku ovog lanca, jer svaka karika dodaje svoju maržu na "vrednost" koju je stvorila premeštanjem. Inflacija je prirodna posledica ovog procesa, jer se cena robe neprestano povećava zbog kumulativnog rada transporta i trgovine, a ne zbog oskudice ili povećane potražnje za samim proizvodom.
Ova humoristička teza naglašava da je ekonomska vrednost postala disproporcionalno vezana za logistiku i posredovanje, a ne za primarnu proizvodnju. Zamislite da se ista jabuka, umesto da se proda direktno, prvo transportuje u Kinu da bi se tamo prepakovala u "ekskluzivnu" ambalažu, zatim se transportuje u Južnu Ameriku radi "sertifikacije porekla", pa se onda vraća u Evropu da bi se prodala kao "premium organski proizvod". Svaki od ovih koraka zahteva ljudski rad – vozače, skladištare, administratore, marketinške stručnjake koji osmišljavaju priču o "putovanju" jabuke. Svi oni doprinose povećanju cene, a time i inflaciji, dok istovremeno generišu profit za sve uključene strane.
Matematički, ovo bi se moglo predstaviti na sledeći način: Neka je C0 početna cena proizvodnje jabuke. Neka je Wi rad uložen u i-ti korak transporta/trgovine. Neka je Mi marža profita na i-tom koraku. Tada je konačna cena jabuke Cf: Cf=C0+∑i=1n(Wi+Mi) Gde n predstavlja broj koraka u transportnom i trgovačkom lancu. Prema našoj tezi, Wi i Mi su dominantni faktori, a C0 postaje zanemarljiv u poređenju sa kumulativnim zbirom.
Ova teza, iako humoristična, dotiče se realnih ekonomskih fenomena kao što su globalni lanci snabdevanja, posredovanje i dodavanje vrednosti kroz logistiku, što često dovodi do značajnog povećanja cena proizvoda od proizvođača do krajnjeg potrošača. Iako ekonomisti obično pripisuju inflaciju monetarnoj politici, troškovima proizvodnje, potražnji i ponudi, naša teza šaljivo sugeriše da je pravi krivac nevidljivi, ali sveprisutni rad premeštanja stvari.
Počnimo sa jednostavnim primerom: jabuka. U idealnom svetu, jabuka se ubere i proda za 1 jedinicu valute. Ali to je dosadno i ne donosi profit! Naša teza tvrdi da je to samo početak. Prvo, jabuka se transportuje iz voćnjaka do lokalnog skladišta. Vozač, radnici na utovaru i istovaru, svi oni dodaju svoju "vrednost" kroz svoj rad. Cena jabuke sada je 1.2 jedinice. Zatim, jabuka se iz lokalnog skladišta transportuje do regionalnog distributivnog centra. Još vozača, još radnika, još goriva, još amortizacije vozila. Cena je sada 1.5 jedinica. Iz regionalnog centra, jabuka se izvozi u susednu zemlju. Carinici, špediteri, međunarodni prevoznici – svi oni dodaju svoj doprinos. Cena je 2.0 jedinice. U susednoj zemlji, jabuka se reeksprotuje nazad u zemlju porekla, ali preko treće zemlje, jer "logistika je kompleksna". Svaki korak ovog apsurdnog putovanja, svako prepakivanje, svaka deklaracija, svaki potpis na dokumentu, dodaje novu vrednost, odnosno, prema našoj tezi, novu inflaciju i novi profit.
Na kraju, ista jabuka, koja je prvobitno vredela 1 jedinicu, sada košta 10 jedinica, a da se njen kvalitet ili suština nisu promenili. Jedino što se promenilo je količina ljudskog rada uloženog u njeno premeštanje. Profit se generiše na svakom koraku ovog lanca, jer svaka karika dodaje svoju maržu na "vrednost" koju je stvorila premeštanjem. Inflacija je prirodna posledica ovog procesa, jer se cena robe neprestano povećava zbog kumulativnog rada transporta i trgovine, a ne zbog oskudice ili povećane potražnje za samim proizvodom.
Ova humoristička teza naglašava da je ekonomska vrednost postala disproporcionalno vezana za logistiku i posredovanje, a ne za primarnu proizvodnju. Zamislite da se ista jabuka, umesto da se proda direktno, prvo transportuje u Kinu da bi se tamo prepakovala u "ekskluzivnu" ambalažu, zatim se transportuje u Južnu Ameriku radi "sertifikacije porekla", pa se onda vraća u Evropu da bi se prodala kao "premium organski proizvod". Svaki od ovih koraka zahteva ljudski rad – vozače, skladištare, administratore, marketinške stručnjake koji osmišljavaju priču o "putovanju" jabuke. Svi oni doprinose povećanju cene, a time i inflaciji, dok istovremeno generišu profit za sve uključene strane.
Matematički, ovo bi se moglo predstaviti na sledeći način: Neka je C0 početna cena proizvodnje jabuke. Neka je Wi rad uložen u i-ti korak transporta/trgovine. Neka je Mi marža profita na i-tom koraku. Tada je konačna cena jabuke Cf: Cf=C0+∑i=1n(Wi+Mi) Gde n predstavlja broj koraka u transportnom i trgovačkom lancu. Prema našoj tezi, Wi i Mi su dominantni faktori, a C0 postaje zanemarljiv u poređenju sa kumulativnim zbirom.
Ova teza, iako humoristična, dotiče se realnih ekonomskih fenomena kao što su globalni lanci snabdevanja, posredovanje i dodavanje vrednosti kroz logistiku, što često dovodi do značajnog povećanja cena proizvoda od proizvođača do krajnjeg potrošača. Iako ekonomisti obično pripisuju inflaciju monetarnoj politici, troškovima proizvodnje, potražnji i ponudi, naša teza šaljivo sugeriše da je pravi krivac nevidljivi, ali sveprisutni rad premeštanja stvari.
