Baš htedoh da ti napišem da je jadan onaj koji veruje u neverovatno, kada videh da si napisao pod znacima navoda.
Što se tiče Boga treba da znaš da ima sve one atribute koje mu je čovek dodelio, samo ih u ovo moderno vreme nikako ne ispoljava.
Možeš da veruješ u bilo šta, iako bih rekao da si malo prerastao čarobni štapić.
Evo i ovde. Carobni stapici. Nemogucnost da se pojmi bilo sta van materijalistickih predstava. I sve dok se tvrdoglavo vracas istom sa tobom nece biti moguc razgovor.
Cisto ispoljavanje nadmenog razuma, sto se razum vise uzdize to je um zatvoreniji
Mozda si ti prerastao carobni stapic ali svakako nisi dovoljno narastao za duhovnost.
Vernik priznaje stvarnost isto koliko i ti, sustina vere nije u tome da se tvrdi da je stvarnost nestvarna nego se radi o tome da metafizicki sadrzaj da tako kazem zaklonjen culima postaje coveku imanentan i zato se on moze izraziti u formi koja je jedino moguca. Tada verniku ne ostaje nista "neverovatno", vec naprotiv produbljuje mu se um, nista mu nije bajkovito. Bajkovito je samo za tebe koji se drzis materijalistickih predstava.
za vernika nije jer on nema potrebu za tako necim. Da ima tu potrebu kao i ti onda bi sve bilo jasno i svi bi mogli da idu u ludnicu.
Ali ne radi se samo o tvojoj projekciji vec i o nerazumevanju onoga sto napadas.
I sam si negde intuitivno svestan toga medjutim ono sto tebi uopste nije jasno u tome duhovnici plivaju.
Takvim pristupom ne mozes izraziti divljenje, narocito ne kod njih.
Kada se kaze budite bezazleni kao golubovi ti zamisljas sliku goluba i pitas se koji je smisao?
To zaista jeste neverovatno ali je neverovatno ne zato sto taj iskaz nema smisao neko sto puko zamisljanje necega ne moze ni pruziti smisao a jos neverovatnije da tvoj razum koji sve razume to ne razume.
Eto koliko je svemocan taj razum. Do te mere da dignutog nosa moze nepogresivo zakljuciti kako prihvatamo nesto postojecim samo ako razumemo.
Zar to nije divno. Onda svakako neces imati problem da razumes beskonacnost prostora a kao covek koji se oslanja samo na ono sto je spoljasnje neces prostor negirati. Zar ne?
Dakle ne mozes misliti o beskonacnosti jer mozes misliti samo ograniceno sa jedne strane a sa druge strane ne mozes je ni negirati. Oba puta upasces u apsurd. Dakle, tvoja pocetna postavka da prihvatamo nesto postojecim samo ako razumemo otpada.
Vreme nije skup nepokretnosti sa jedne strane a sa druge kontinuitet sleda ne moze da se porice
Jos jedan problem?
Naravno, ali ti zbog toga neces trcati naokolo i vikati "vreme ne postoji, dokazite mi da postoji".
To neces ciniti kad je vreme ili prostor u pitanju, to ces ciniti samo kad neko spomene Boga.
Ta nedoslednost cak ni ne pokazuje razum kao glavnog krivca jer on sam po sebi nije kriv, problem je u moralnoj oblasti bica koje razum koristi kao pomocno sredstvo za odbranu.
Jer razum je sustinski pozitivna stvar kada se upotrebljava gde treba a ne gde pokriva nesto.
Zbog vas ateista koji ga zloupotrebljavate dobio je i negativan snacaj.
Nesto nije neverovatno zato sto je tvoj razum navodno otkrio da je nsto neverovatno nego je neverovatno zato sto si rob opazanja.
Ti sustinski ne mozes da kazes nista o tome kako se radja zivot, ipak ti nemoc razuma pred takvim pitanjem ne osecas samo zbog toga sto fizicki mozes da opises njegov bioloski proces.
Ti ne mozes da kazes nista o tome kako se u telu ovaplotila dusa ali u tome ne vidis nikakvu misteriju jer u coveku ne zelis da vidis nista osim fizicke prirode.
Ali to te ne sprecava da u praksi koristis pojmove poput coveka, slobode, zla, osecanja, koje ne bi smeo da koristis da si zaista dosledan u materijalizmu i cvrst u ubedjenju da je citav svemir samo nesvesno, nuzno kretanje atoma.
