Као што рекох запело је у западњачком маркетингу. Главни проблем је исти од првог дана, како изједначити губитке Руса
у медијском и сајбер простору са оним у украјинском простору. Ова је фотка веома популарна ових дана:
Чак и да сте потпуни војни лаик, чак и да не знате што је ово и чему служи, запазићете једно велико чудо руске технологије
којим ниједна друга земља у свету не располаже. Дакле Руси праве тако добре гуме на које се блато не хвата чак ни када
иду посред каљуге. Свака част!
Е, а сада да се вратимо из сајбер сна у јаву. Што се тиче ситуације на фронту све је јасно, победиће она војска која има чиме да ратује.
Да би имао чиме да ратујеш мораш да имаш или фабрике оружја или много новца да га купиш. Украјина нема ни једно ни друго.
С новцем и ратом у вези још 15. јуна 2021 човек по имену Андриј Загородњук, председник Центра за одбрамбене стратегије,бивши министар
одбране Украјине (2019–2020) и шеф Пројектне канцеларије Министарства одбране за реформе (2015–2018) написао је:
"...комерцијалне луке региона Одеса, Николајев и Херсон, западно од Крима, служе као кључна веза Украјине са светским тржиштем.
Ове луке играју виталну улогу за највећи део украјинског пољопривредног и индустријског извоза, остварујући скоро две трећине трговине
земље са спољним светом. С обзиром на стратешки значај преосталих украјинских црноморских лука, постоји реална опасност да Русија одлучи
да блокира поморски саобраћај како би бацила украјинску економију на колена.
...Украјина се већ суочава са растућим руским опкољаваењем. Поред дуге копнене границе између две земље и илегалног руског присуства на југу
на Криму и Азовском мору,Украјина се такође суочава са све већом претњом на северу, где све већа зависност белоруског диктатора Александра
Лукашенка од подршке Кремља омогућава Москви да прошири свој утицај. У међувремену, на југозападном крилу Украјине, руска енклава
Придњестровље пролази као нож дуж границе са Молдавијом. Укупно, само око једне четвртине украјинских граница је ослобођено директне
или индиректне руске контроле.... Приступ Украјине Црном мору тренутно је најслабија карика у одбрани земље..."
Наглашавам ово је писано у јуну 2021.
https://www.atlanticcouncil.org/blo...war-will-russia-attempt-a-black-sea-blockade/
Све у свему показало се да је Запад катастрофално одиграо утакмицу и то најочајније у самом финишу.
Сећате ли се шта је било 1962.? Тада је Америка имала Кенедија и Совјети су морали повући нуклеарне ракете са Кубе.
2022. Америка има Бајдена који је уверен да у Украјини пате Иранци. Тиме смо се опет уверили да не ваља красти макар то
били и избори.
И за крај сестре Српкиње и браћо Срби помолимо се Богу за што бржи крај овог конфликта, да престане рат, да брат брату буде брат,
помолимо се за Русе, помолимо се за Украјинце, помолимо се за читав свет и на крају помолимо се за нас, јер излапели Џо сигурно
не прави никакву разлику између "Сајберије" и "Сербије".