Gde je Hegel ?

[NEREJ]

Dobro, sada malo ozbiljno da se vratimo temi. Gde je Hegel ? I to ne samo na ovom forumu. Za razliku od ozimana ja mislim da je Hegel uvek predstavljao opasnost po vladare, drzavu i poredak. Tako da je i danas pomodno tretirati Hegela kao " lipsalog psa ", poput Spinoze u Hegelovom vremenu, cemu se Hegel protivio.
Zasto je to tako ? Zato sto Hegelova ( i ne samo njegova ) filozofija sadrzi mnogo opasnih ( i sto da ne - revolucionarnih ) misli, sto nikako nije odgovaralo vlastodrscima. Pa se tako zaboravilo, ili i danas ( nimalo slucajno ! ) " zaboravljaju " neke bitne cinjenice, kao :

- Da je jos u Hegelovo vreme od strane pruskih ( nemackih ) vlasti bio angazovan Hegelov prijatelj iz mladjih dana, Seling, da zaustavi sirenje te po drzavu opasne filozofije, kakva je bila Hegelova, kojoj je, tada, podlegla sva intelektualna mladez.
- Zaboravljaju se neke Hegelove ( i tada i sada ) " opasne " misli, poput price o odnosu gospodara i sluge iz Fenomenologije.
- Zaboravlja se " skandalozni " ( za metafizicare, onda i sada ) zakljucak iz pocetka Hegelove Logike - da cisti bitak i cisto nista jesu jedno.
- Zaboravljaju se Hegelove misli o Francuskoj revoluciji na kraju njegove Filozofije povesti i u drugim delima.
- Zaboravljaju se Hegelovi rani spisi i njegova kritika religije i crkve , kao opet, njegovo odusevljenje Francuskom revolucijom, ili njegove misli o prekoracivanju ( prirodne i drustvene ) granice kod coveka. Itd., itd.

U sustini se od odredjenih vladajucih slojeva uvek vodilo racuna da se Hegelova filozofija obezvredi. E. Bloh ( Bloch ), jedan od doslednih tumaca Hegelove filozofije je za takve filozofe rekao da ne seku granu na kojoj sede ( grana su gospodari koji ih placaju, pa zbog toga oni nisu ni smeli kriticki, i uz pomoc Hegela, recimo, da se obracunavaju sa postojecim, da, dakle teze promeni postojeceg. Dovoljan je primer Marks, koji je takodje skrajnut, kod nas i na ovim prostorima, narocito, a Marks je isao Hegelovim tragom. Teze o Fojerbahu, do danas retko sazeta kritika filozofije, i uspesna, sasvim sigurno je posledica i Hegelovog ucenja.

I, tako - gde je Hegel ?

 

[fisherman1]

Ostao u istoriji filozofije,ali...Doprineo je da se dalje razvijaju matematička analiza skupova,
čak i teorija brojeva...Ne kao Lajbnic,ali posredno...
Čak su najnovija ovladavanja verovatnoćom i algoritamskim izrazima te vektorskim trajektorijama,usledila
kao nadgradnja dijalektike...Mada su večina relacija akauzalne u prirodi-stvarnocti-svaka ima svoj razvojni put
-gledano iz ljudskog rakursa...Naravno da je taj princip dominacije ljudskog rakursa ignorisan-da nije
-čovek bi prerano nastao bogom s nedovoljno moći i ostalih atributa...Kao ,uostalom,što je ignorisan i svaki
drugi idealizam od strane matematike i egzaktnih nauka...
Lukavstvo uma za kreiranje buduće istorije ljudske civilizacije bi nam svakako dobro došlo,a što se to ne dešava tako
-govori da je idealizam samo ,dobrim delom,skup fikcija...
I analiza iskaza to lako potvrđuje u ozbiljnim dekonstrukcijama njegovih doktrina i logike...
U društvenim naukama...pa tu bi imalo o čemu da se raspravlja jer je čovek prilično dijalektičan stvor...
Sintetizovane dedukcije i jesu grupisane teze...

 

[NEREJ]

Dakle, ovako. Da se podsetimo. Rece Hegel, napisa, zapravo, i ovo :

" Pravi oblik u kome istina egzistira moze biti jedino njen naucni sistem ( inace, kurziv Hegelov, a to i danas metafizicare izludjuje ! - Nerej ). Zadatak koji sam sebi postavio jeste da saradjujem na tome da se filozofija priblizi formi nauke ( sic ! - Nerej ) - cilju da bude u stanju da odbaci svoje ime ljubav prema znanju i da predstavlja stvarno znanje . ( G.V.F.Hegel, Fenomenologija duha, BIGZ, Beograd, 1986.,str.3 )

Dalje :

" U pogledu svih nauka, umetnosti, vestina i zanata gaji se uverenje da svaki onaj ko hoce da se njima bavi mora iscrpno da ih uci i da se u njima vezba. Medjutim u pogledu filozofije sada, kako izgleda, vlada predrasuda da je svako u stanju da neposredno filozofira i da ocenjuje vrednost filozofije, jer merilo za to poseduje u svome prirodnom umu, mada svako priznaje da nije u stanju da pravi cipele, premda ima i oci i prste i moze da dobije konac i alat, kao da on merilo za cipelu ne poseduje u svome stopalu. - Izgleda cak da se pretpostavlja da filozofiju poseduju oni koji niti imaju znanje, niti studiraju i da filozofija prestaje onde gde znanje i studiranje pocinju . (Isto, str.39 )

I, dalje :

" Posto se obican ljudski razum poziva na osecanje, na svoje unutrasnje proroštvo, on je pobedio svakoga ko se sa njim ne slaze ; on mora da izjavi da onome ko isto osecanje ne nalazi u sebi i ne oseca ga, nema sta dalje da govori; - drugim recima, obican ljudski razum gazi nogama koren humanosti... Ono protivljudsko, životinjsko, sastoji se u tome da ostaje u čuvstvu i da se samo pomoću čuvstva može saopštiti. ( Isto, str. 40, boldovano moje - Nerej )

Za sada toliko. I, treba li opet da se zapitamo - gde je Hegel ?

 

[fisherman1]

Dakle, ovako. Da se podsetimo. Rece Hegel, napisa, zapravo, i ovo :

" Pravi oblik u kome istina egzistira moze biti jedino njen naucni sistem ( inace, kurziv Hegelov, a to i danas metafizicare izludjuje ! - Nerej ). Zadatak koji sam sebi postavio jeste da saradjujem na tome da se filozofija priblizi formi nauke ( sic ! - Nerej ) - cilju da bude u stanju da odbaci svoje ime ljubav prema znanju i da predstavlja stvarno znanje . ( G.V.F.Hegel, Fenomenologija duha, BIGZ, Beograd, 1986.,str.3 )

Dalje :

" U pogledu svih nauka, umetnosti, vestina i zanata gaji se uverenje da svaki onaj ko hoce da se njima bavi mora iscrpno da ih uci i da se u njima vezba. Medjutim u pogledu filozofije sada, kako izgleda, vlada predrasuda da je svako u stanju da neposredno filozofira i da ocenjuje vrednost filozofije, jer merilo za to poseduje u svome prirodnom umu, mada svako priznaje da nije u stanju da pravi cipele, premda ima i oci i prste i moze da dobije konac i alat, kao da on merilo za cipelu ne poseduje u svome stopalu. - Izgleda cak da se pretpostavlja da filozofiju poseduju oni koji niti imaju znanje, niti studiraju i da filozofija prestaje onde gde znanje i studiranje pocinju . (Isto, str.39 )

I, dalje :

" Posto se obican ljudski razum poziva na osecanje, na svoje unutrasnje proroštvo, on je pobedio svakoga ko se sa njim ne slaze ; on mora da izjavi da onome ko isto osecanje ne nalazi u sebi i ne oseca ga, nema sta dalje da govori; - drugim recima, obican ljudski razum gazi nogama koren humanosti... Ono protivljudsko, životinjsko, sastoji se u tome da ostaje u čuvstvu i da se samo pomoću čuvstva može saopštiti. ( Isto, str. 40, boldovano moje - Nerej )

Za sada toliko. I, treba li opet da se zapitamo - gde je Hegel ?

Pa ti to sam svoje insinuacije citiraš?
Svaka čast-originlan si...
Ako nisi originalan u filozofiji-bar u spletkama...
Vidi-ne potcenjujem-i to je visoko intelektualna ,dvorska rabota...
Samo-za to će ti trebati bar još neko...

 

[NEREJ]

Pa ti to sam svoje insinuacije citiraš?
Svaka čast-originlan si...
Ako nisi originalan u filozofiji-bar u spletkama...
Vidi-ne potcenjujem-i to je visoko intelektualna ,dvorska rabota...
Samo-za to će ti trebati bar još neko...

Majonez, ti jos nisi naucio sta su citati, kako se citira i zasto se citira !

Ali nema svrhe raspravljati sa tobom, ionako je uocljivo da ne citas ( bar ne pazljivo ) sta drugi pisu.
Uostalom, vaske se otklanjaju hemijskim sredstvima.

 

[fisherman1]

Majonez, ti jos nisi naucio sta su citati, kako se citira i zasto se citira !

Ali nema svrhe raspravljati sa tobom, ionako je uocljivo da ne citas ( bar ne pazljivo ) sta drugi pisu.
Uostalom, vaske se otklanjaju hemijskim sredstvima.

Ti pošaljem nešto hemije?

 

[unit]

Dakle, ovako. Da se podsetimo. Rece Hegel, napisa, zapravo, i ovo : ... rece Hegel Za sada toliko. I, treba li opet da se zapitamo - gde je Hegel ?

Da, sta je mislio Hegel ili bolje sta misli tvoj komsija Zika? Filozofija da i http://forum.krstarica.com/showthread.php/114678-MISLI?p=23205387&viewfull=1#post23205387 , ali je ipak prazna.

Taj mehanicistički manir su prvi napustili pozitivisti,dajući priliku naukama da svaka razvija "svoju" filozofiju koja će je lansirati napred u nova znanja... Naučni pristup filozofiji je najmanje što filozof treba da čini ne zanemarujući svoju imaginaciju i ambicije... Ne bih se složio da je važno da li je filozofija zapadna ili istočna ili nacionalna(?)... Važno da je efikasna i da omogućava naukama da napreduju...

Vrlo je vazno ko sta kaze, vaznije, cak, nego sta kaze. U osnovi se slazem s tobom mada mislim da nauka ima mnogo veca ogranicenja i da je to tezi put za napredovanje nego drugi nacini poznati ljudima i pre Platona, Hegela ili Rasela, a takodje i pre Njutna, Tesle ili Higsa.

 

[fisherman1]

Da, sta je mislio Hegel ili bolje sta misli tvoj komsija Zika? Filozofija da i http://forum.krstarica.com/showthread.php/114678-MISLI?p=23205387&viewfull=1#post23205387 , ali je ipak prazna.

Vrlo je vazno ko sta kaze, vaznije, cak, nego sta kaze. U osnovi se slazem s tobom mada mislim da nauka ima mnogo veca ogranicenja i da je to tezi put za napredovanje nego drugi nacini poznati ljudima i pre Platona, Hegela ili Rasela, a takodje i pre Njutna, Tesle ili Higsa.

Pa da,samo što se filozofija malo zaglavila jednim točkom u postmodernu,a drugim u egzistencijalizam (sve društveniji-kolektivni )...Neoklasicizam nije iznedrio
još ni jedno učenje snage poput Ničeove , Hegelove ili Dekartove...
Ustvari je Hegelovo učenje poslednje univerzalno učenje koje j ugledalo svet...Lingvistička analiza i dekonstrukcija obeshrabruju unapred filozofe da iznose čvrste tvrdnje o bilo čemu.
Ono što čini filozofa opreznim,mada ima mogućnost metaforičkog i asocijativnog izražavanja koji teže dekonstruisati,je dinamika uvečanja saznajnog kumulativa i brzina
lojom se saznajni horizont ljudske civilizacije širi...
O ovom problemu prvi put progovaram ovde,ali mi nije prvi put da ga raspravljam.
Jeste da ljudi tvore i taj saznajni kumulativ,ali i sam istorijski put tvorenja, očigledno,prerastaju-što govori da je Hegel bio u krivu u osnovi:
Nije razvojni put ljudske civilizacije kauzalan-u dobroj meri je haotičan kao puka igra slučaja!
Neznanje preostalih dimenzija i modalnosti samo potpiruju ovu sumnju koja prerasta u ozbiljnu tvrdnju svakim novim saznanjem o postojanju...

 

[jelen.co]

U grobu.

 

[Jan Hus]

Razumeću ovu temu bukvalno.Gde je Hegel?Cilj hrišćana je bilo da nakon smrti odu u carstvo božije,cilj Hegela, koji on nije otvoreno iskazao,a koji se podrazumeva iz njegovog stavljanja jednakosti između umnog i stvarnog jeste da ode u neki mehur od sapunice,tj.isto što i cilj hrušćana,i svih onih koji nisu zadovoljni "čulnim svetom".

 

[NEREJ]

Razumeću ovu temu bukvalno.Gde je Hegel?Cilj hrišćana je bilo da nakon smrti odu u carstvo božije,cilj Hegela, koji on nije otvoreno iskazao,a koji se podrazumeva iz njegovog stavljanja jednakosti između umnog i stvarnog jeste da ode u neki mehur od sapunice,tj.isto što i cilj hrušćana,i svih onih koji nisu zadovoljni "čulnim svetom".

A zasto vi, sa religije ( mislim, za pocetak, na ovom pdf-u ) uporno ovde na filozofiji kritikujete Hegela ?! Sa razlogom, rekao bih. A taj razlog znate i vi kao i ja . Samo, sa drugacijih pozicija. Kao i neke druge filozofe. A ja , licno, nikad nisam bio na " vasem " pdf-u. Ko je tu, zapravo agresivan ?! A naravno, prica uvek ide o ne- agresivnoj religiji ! Ko je tu " pomesao lonce " ?! I naravno, nisi kao i drugi, ispratio Hegelove citate , pazlivo citaj ( narocito oko cuvstva ! ). A ima, on toga jos, sto vas zulja. Ima ! I jos tebe zulja Hegelov zahtev da poistoveti umno i stvarno ?!!!

 

[Jan Hus]

Kao prvo, nisam sa religije,ja dolazim sa svih strana.
Što se tiče kritike Hegela,suviše sam piglu za tako nešto,samo ne volim dosadne ljude,a Hegel je bio upravo to, svaka čast onome ko njega može da čita duže vreme.Prosto mi se zavrti u glavi od nekih njegovih defenicija.
Još nešto ja nisam religiozan,niti imam nešto protivu filozofa,Niče je primer kako treba jedan filozof da teži kratkoći i jasnoći, i pored toga da iznad svega bude lucidan.

 

[NEREJ]

Kao prvo, nisam sa religije,ja dolazim sa svih strana.
Što se tiče kritike Hegela,suviše sam piglu za tako nešto,samo ne volim dosadne ljude,a Hegel je bio upravo to, svaka čast onome ko njega može da čita duže vreme.Prosto mi se zavrti u glavi od nekih njegovih defenicija.
Još nešto ja nisam religiozan,niti imam nešto protivu filozofa,Niče je primer kako treba jedan filozof da teži kratkoći i jasnoći, i pored toga da iznad svega bude lucidan.

Pa, dobro, izvinjavam se, pogresno sam te razumeo.
No vec me izludjuju ovi sto su pomesali religiju i filozofiju, pa religiju, koja bi trebala da bude stvar i izbor pojedinca, namecu ovde Urbi et Orbi.
Kao sto me izludjuju te konstantne kritike Hegela, a gle, niko ga nije citao od ovih sto ga kritikuju ?! Neobicno i neposteno, zar ne ?!

Tesko je, bar meni, uporedjivati Nicea i Hegela. Jeste, Nice je majstor reci, pise jasno i za mase, mada je cesto pogresno shvacen, ali... Hegel je Hegel.

 

[fisherman1]

Pa, dobro, izvinjavam se, pogresno sam te razumeo.
No vec me izludjuju ovi sto su pomesali religiju i filozofiju, pa religiju, koja bi trebala da bude stvar i izbor pojedinca, namecu ovde Urbi et Orbi.
Kao sto me izludjuju te konstantne kritike Hegela, a gle, niko ga nije citao od ovih sto ga kritikuju ?! Neobicno i neposteno, zar ne ?!

Tesko je, bar meni, uporedjivati Nicea i Hegela. Jeste, Nice je majstor reci, pise jasno i za mase, mada je cesto pogresno shvacen, ali... Hegel je Hegel.

Jedan je mama...
(Nikako da ti taj Ozi rekne neku Šopenhauersku o Hegelu istorioistinozborcu duhovnog realiteta u umu...)

 

[Jan Hus]

Citirati Šopenhaura s ciljem osporavanja Hegela u najmanju ruku nije pravedno, jer iz Šopenhauerovih komentara isijava zavist.Ali ima jedan Poperov citat koji je blizu istine o Hegelu(unapred se izvinjavam na dužini citata zato što ni ja ne volim opširna pisanja):
"Da bih unaprijed obeshrabrio čitatelja da suviše ozbiljno
uzme Hegelov bombastičan i mistificirajući jezik, citirat ću neke
začuđujuće detalje koje je on otkrio o zvuku i, osobito, o odnosu
između zvuka i toplote. S mukom sam pokušao što vjernije,
koliko je to moguće, prevesti ovo brbljanje iz Hegelove Filozofije
prirode 4 (Vorlesungen iiber die Philosophie der Natur); on piše: "§
302. Zvuk je promjena pod određenim uvjetom odvajanja mater­
ijalnih dijelova i pod negacijom ovog uvjeta; - prosto apstraktna
ili zamišljena idealnost ove specifikacije. Ali ova promjena je,
prema tome, neposredna negacija specifično materijalnog posto­
janja; što je, stoga, stvarna idealnost specifične gravitacije i
kohezije to jest - toplota. Zagrijavanje tijela koja proizvode zvuk,
baš kao onih koja udaramo ili trljamo, jeste pojava toplote koja se,
shodno svom pojmu, javlja zajedno sa zvukom." Postoje neki koji
vjeruju u Hegelovu veliku iskrenost i koji još misle da je njego­
va tajna u dubini i punoći prije nego u praznini mišljenja. Volio bih
da oni pažljivo pročitaju posljednju - jedinu razumljivu - rečenicu
ovog citata, zato što se u njoj Hegel odaje. Jer, jasno, ona ne znači
ništa drugi nego: "Zagrijavanje tijela koja proizvode zvuk... jeste
toplota... zajedno sa zvukom". Pitanje je nije li Hegel obmanuo
samog sebe, hipnotiziran svojim sopstvenim nadahnutim
žargonom, ili je drsko stavio do znanja da obmanjuje i očarava
druge. Zadovoljan sam da je riječ o ovom drugom, osobito
obzirom na ono što nalazimo u jednom od njegovih pisama. U
ovom pismu, datiranom nekoliko godina prije objavljivanja Filo­
zofije prirode, Hegel upućuje na drugu Filozofiju prirode, koju je
napisao njegov bivši prijatelj Šeling:* "Mnogo sam se bavio...
matematikom... diferencijalnim računom, kemijom", razmeće se
Hegel u ovom pismu (ali to je samo varka), "da bih dozvolio sebi
baviti se obmanom filozofije prirode, ovim filozofiranjem bez
znanja činjenica... i tretiranjem pukih maštarija, čak glupih
maštarija, kao ideja". Ovo je veoma korektno karakteriziranje
Šelingovog metoda, što će reći drskog načina varanja koji je
Hegel imitirao ili, prije, pojačao čim je shvatio da to, ako naiđe na
pravi prijem, znači uspjeh." Karl Poper "Otvoreno društvo i njegovi neprijatelji II" str.40-41

 

[NEREJ]

Slazem se da je K. Poper kritikovao ovde Hegela. I to je njegovo misljenje. No, valja primetiti da je Poper u Dvanaestom poglavlju ovog dela isao bas za Sopenhauerom u svojoj kritici Hegela. To ne potvrdjuje samo cesto citiranje Sopenhauera, vec su mu i stil i izrazi kao kod Sopenhauera. On sa primetnim zadovoljstvom navodi Sopenhauerov citat o Hegelu, gde se kaze da Hegel ima pljosnatu glavu, da je bio dosadan, mucan, nepismeni sarlatan... itd., itd. ( Isto, str. 45-46 ).

Tako ce on reci " praznoslovac " Fihte, " sarlatan ' Hegel ( str.70, i dalje). Nije li to Sopenhauerov recnik ?


Poper se uhvatio najslabijeg dela Hegelove filozofije ( pojma drzave i njegove odbrane drzave ) i na tome gradi citavu svoju kritiku Hegelove filozofije.
Ni Fihte ne prolazi bolje kod njega. Ali Poperu nije poznato Fihteovo prevladavanje Kanta ( vec ovoga predstavlja kao plagijatora Kanta ) i namerno ili slucajno izbegava da se uhvati u kostac sa Fihteovim " Ucenjem o nauci " ( Nauka o znanosti ), gde Fihte iznosi osnove svoga ucenja ( filozofije, ili, spekulacije kako je Fihte voleo da naglasava ). Njegove primedbe o Fihteovom postenju su neistinite i izvedene iz njegove mrznje prema Fihteu ( kao i Hegelu i drugima ).

Nista bolje kod njega ne prolaze ni Marks, Hajdeger, Jaspers... on cak i za Bergsonovu filozofiju kaze da je zavisna od Hegela i za njegovu " Stvaralacku evoluciju " kaze da ima hegelovski karakter ( vidi napomenu 25, uz Dvanaesto poglavlje, str.374 ). Prvi veliki neprijatelji otvorenog drustva su po Poperu Heraklit, Platon i Aristotel ( ?!).
I tako, ja se pitam, ako bih sledio Poperovu kritiku filozofije i filozofa, pored Hegela, sta onda ostaje od filozofije ?!

 

[Jan Hus]

Vidim da si dobro potkovan,moja zamerka Hegelu je više lične prirode,jednostavno mi je dosadan i ne razmem ga.Negde sam pročitao jednu anegdotu za Hegela navodno je izjavio kako njegovu filozofiju razume samo jedan čovek,a možda ni taj jedan.Ali ni jednog trenutka nisam imao nameru da osporim Hegelovu intelegenciju,onako složen sistem stvoriti ne može svako.
Da zaključim,više volim filozofiju od krvi i mesa,naravno,onliko koliko to filozofija može da dostigne,to je stvar ukusa.

 

[oziman]

Slazem se da je K. Poper kritikovao ovde Hegela. I to je njegovo misljenje. No, valja primetiti da je Poper u Dvanaestom poglavlju ovog dela isao bas za Sopenhauerom u svojoj kritici Hegela. To ne potvrdjuje samo cesto citiranje Sopenhauera, vec su mu i stil i izrazi kao kod Sopenhauera. On sa primetnim zadovoljstvom navodi Sopenhauerov citat o Hegelu, gde se kaze da Hegel ima pljosnatu glavu, da je bio dosadan, mucan, nepismeni sarlatan... itd., itd. ( Isto, str. 45-46 ).

Tako ce on reci " praznoslovac " Fihte, " sarlatan ' Hegel ( str.70, i dalje). Nije li to Sopenhauerov recnik ?


Poper se uhvatio najslabijeg dela Hegelove filozofije ( pojma drzave i njegove odbrane drzave ) i na tome gradi citavu svoju kritiku Hegelove filozofije.
Ni Fihte ne prolazi bolje kod njega. Ali Poperu nije poznato Fihteovo prevladavanje Kanta ( vec ovoga predstavlja kao plagijatora Kanta ) i namerno ili slucajno izbegava da se uhvati u kostac sa Fihteovim " Ucenjem o nauci " ( Nauka o znanosti ), gde Fihte iznosi osnove svoga ucenja ( filozofije, ili, spekulacije kako je Fihte voleo da naglasava ). Njegove primedbe o Fihteovom postenju su neistinite i izvedene iz njegove mrznje prema Fihteu ( kao i Hegelu i drugima ).

Nista bolje kod njega ne prolaze ni Marks, Hajdeger, Jaspers... on cak i za Bergsonovu filozofiju kaze da je zavisna od Hegela i za njegovu " Stvaralacku evoluciju " kaze da ima hegelovski karakter ( vidi napomenu 25, uz Dvanaesto poglavlje, str.374 ). Prvi veliki neprijatelji otvorenog drustva su po Poperu Heraklit, Platon i Aristotel ( ?!).
I tako, ja se pitam, ako bih sledio Poperovu kritiku filozofije i filozofa, pored Hegela, sta onda ostaje od filozofije ?!

Ова твоја расправа о томе шта је неко мислио, а шта је овај други на то одговорио илустративан је пример ових Шопенхаурових речи:

"Несамостални философ извештава нас о томе, шта je овај рекао, шта je онај мислио и шта je онда неки други на то приметио и т.д. То он упоређује, оцењује, критизира и тежи на тај начин да дође до истине ; при чему сасвим личи на критичног писца историје. Тако ће он н.п.р. испитивати, да ли je Лајбниц када, за извесно време, био спинозист, и.т.д." Paregra i paralipomena 2

Филозофија је Нереју жива област која додирује најсуптилније реалности духа и појавног света. Филозофија није жонглирање празним појмовима. Или бављење историјом филозофије .

Vidim da si dobro potkovan,moja zamerka Hegelu je više lične prirode,jednostavno mi je dosadan i ne razmem ga.Negde sam pročitao jednu anegdotu za Hegela navodno je izjavio kako njegovu filozofiju razume samo jedan čovek,a možda ni taj jedan.Ali ni jednog trenutka nisam imao nameru da osporim Hegelovu intelegenciju,onako složen sistem stvoriti ne može svako.
Da zaključim,više volim filozofiju od krvi i mesa,naravno,onliko koliko to filozofija može da dostigne,to je stvar ukusa.

Ма каква Хегелова интелигенција. Једино психологија царевог новог одела чини да филозфска јавност изоси баш такве судове о тим "великанима" фиозофске мисли, при чему се мало ко усуђује да узвикне "Цар је го!".

Hegelova takozvana filozofija jeste jedna kolosalna mistifikacija koja ce nasem potomstvu davati neiscrpnu temu za sprdanje s nasim vremenom. To je pseudofilozofija koja koci sve duhovne snage, zagusuje svako stvarno misljenje i na njegovo mesto posredstvom najgore zloupotrebe jezika, stavlja najispraznije , najbesmislenije , najnemisaonije, dakle najzaglupljujuce mlacenje prazne slame.

Ko moze da cita njegovo najhvaljenije delo, takozvanu Fenomenologiju duha a da se pri tom ne oseca kao u ludnici - tamo i spada.

citat Sopenhauer

 

[NEREJ]

Ова твоја расправа о томе шта је неко мислио, а шта је овај други на то одговорио илустративан је пример ових Шопенхаурових речи:

"Несамостални философ извештава нас о томе, шта je овај рекао, шта je онај мислио и шта je онда неки други на то приметио и т.д. То он упоређује, оцењује, критизира и тежи на тај начин да дође до истине ; при чему сасвим личи на критичног писца историје. Тако ће он н.п.р. испитивати, да ли je Лајбниц када, за извесно време, био спинозист, и.т.д." Paregra i paralipomena 2

Филозофија је Нереју жива област која додирује најсуптилније реалности духа и појавног света. Филозофија није жонглирање празним појмовима. Или бављење историјом филозофије ."


To ti o sebi ?!
"Kule od karata ", " zongliranje praznim recima ", " sarlatanstvo "... sve omiljeni Sopenhauerovi izrazi , fraze, koje ti upotrebljavas. A ko ne zna istoriju filozofije, sta onda o filozofiji zna ?
I dosadan si vise sa ovim citatom Sopenhauera o Hegelu. Po stoti put ga navodis. Smisli nesto sam o Hegelu !

 

[oziman]

A ko ne zna istoriju filozofije, sta onda o filozofiji zna ?

То је исто као када би питао, ко не зна историју уметности не може бити сликар, музичар или уметник уопште.

Уметност није Нереју знати ком правцу припада нека слика или комппозција, већ је уметност доживети само то уметничко дело Пронаћи живу област духа из које је уметник црпео своју инспирацију и коју је преточио у неко дело. Доживети неисказив осећај естетске контемплације или исти преточити у неко дело јесте уемтност или познавање уметности уопште.

Исто је и са филозофијом. Наћи "извор живе воде" са кога пију филозофи јесте познавати филозофију. А не препозанти ком "изму" припада неки филзоф или неко његово дело.

I dosadan si vise sa ovim citatom Sopenhauera o Hegelu. Po stoti put ga navodis. Smisli nesto sam o Hegelu !

То сам поново цитирио не за тебе него за ове нове на теми који су власници , наравно, једино исправног мишљења, тј њиховог , тако да се неће деранжирати прелиставајући тему од почетка.

 

[fisherman1]

Ова твоја расправа о томе шта је неко мислио, а шта је овај други на то одговорио илустративан је пример ових Шопенхаурових речи:

"Несамостални философ извештава нас о томе, шта je овај рекао, шта je онај мислио и шта je онда неки други на то приметио и т.д. То он упоређује, оцењује, критизира и тежи на тај начин да дође до истине ; при чему сасвим личи на критичног писца историје. Тако ће он н.п.р. испитивати, да ли je Лајбниц када, за извесно време, био спинозист, и.т.д." Paregra i paralipomena 2

Филозофија је Нереју жива област која додирује најсуптилније реалности духа и појавног света. Филозофија није жонглирање празним појмовима. Или бављење историјом филозофије ."


To ti o sebi ?!
"Kule od karata ", " zongliranje praznim recima ", " sarlatanstvo "... sve omiljeni Sopenhauerovi izrazi , fraze, koje ti upotrebljavas. A ko ne zna istoriju filozofije, sta onda o filozofiji zna ?
I dosadan si vise sa ovim citatom Sopenhauera o Hegelu. Po stoti put ga navodis. Smisli nesto sam o Hegelu !

Evo ja ću:
Nije dovoljno biti inteligentni genije-valja biti i dobronameran i altruista da bi umna zaostavština vredela pokolenjima...Hegel je bio samo ono prvo-ljude nije mario-bili svi glupaci
za njega.Bio je u pravu,ali se našao Fišiposle skoro dva veka da kaže kako vreme ne postoji -postoji samo sada i Hegelova filozofija istorije ne vredi prebijene pare jer je istorija
koju mislimo SADA i to kako nam se svidi...
(Ni Fišijev IQ nije za podceniti-majkumu...)

 

[fisherman1]

E da...Za razliku od vas koji citirate poznate filozofe,ja citiram najboljeg prijatelja (intimnog) koji nije čak
ni filozof,samo je inženjer(samo) doduše dobre reputacije,ali nema pojma o istinama,a i u filozofiji
je poslednja truba Dragačeva...Zove se Coviax i ide sa mnom redovno u ribolov...Nikako da ga naučim da lovi ribu....
(Tenkre)

 

[Jan Hus]

Ozimane,ti mrziš Hegela samo iz lojalnosti Šopenhaueru čini mi se.Slažem se sa nekim opaskama Šopenhaura na Hegelovu filozofiju,ali ton tih kritika više je bio motivisan ličnom mržnjom i zavišću.Ko je veći filozof i čije je delo poštovanije u istoriji filozofije de facto je Hegelovo,mada meni se više dopada Šopenhaurova filozofija,tačnije stil.Volim jasnoću,lucidnost i sve to prožeto cinizmom.Kod Šopenhauera toga ima na pregršt,dok kod Hegela, iz površnog i letimičnog uvida u njegovu filozofiju,toga nema.Ali između Hegela i Šopenhauera,kažem Niče!
Najveće dostignuće Šopenhauera je to što je uvideo vrednost i značaj nesvesnog koji je do tada bio potcenjivan,a koji će nakon njega postajati sve više uziman u obzir.

 

[oziman]

Ozimane,ti mrziš Hegela samo iz lojalnosti Šopenhaueru čini mi se.Slažem se sa nekim opaskama Šopenhaura na Hegelovu filozofiju,ali ton tih kritika više je bio motivisan ličnom mržnjom i zavišću.

Не, него простим увидом у сву "вредност" те Хегелове филозофије а захваљујући финансијској независности, слободи и да то јасно и гласно изнесе за разлику од многих других који су морали и који дан данас морају ићи колотечином, како би зарадили за хлеб. Јер они су софисти, који од филозфије живе а не они који за њу живе или прави филозофи.

И нисам ја овде некакав "Шопенхауровац" како на овој теми изгледа делујем. Ја једино ценим тог филозофа између осталих... правих филозофа.

Najveće dostignuće Šopenhauera je to što je uvideo vrednost i značaj nesvesnog koji je do tada bio potcenjivan,a koji će nakon njega postajati sve više uziman u obzir.

Његово највеће достигнуће је...

О томе сам писао овде:
http://forum.krstarica.com/entry.php/6399-Šopenhauer-kao-vaspitač

 

[fisherman1]

Не, него простим увидом у сву "вредност" те Хегелове филозофије а захваљујући финансијској независности, слободи и да то јасно и гласно изнесе за разлику од многих других који су морали и који дан данас морају ићи колотечином, како би зарадили за хлеб. Јер они су софисти, који од филозфије живе а не они који за њу живе или прави филозофи.

И нисам ја овде некакав "Шопенхауровац" како на овој теми изгледа делујем. Ја једино ценим тог филозофа између осталих... правих филозофа.



Његово највеће достигнуће је...

О томе сам писао овде:
http://forum.krstarica.com/entry.php/6399-Šopenhauer-kao-vaspitač

Jeste-svet je moja predstava o svetu...