Проблем је у томе што су Срби поред имена Срби имали и друга имена, па тако ако неко каже да су Срби настали од Келта, то не значи да су они прво били Келти па се нешто променило и онда су они постали Срби. То значи да су Келти и Срби исто, само су у посматраном извору записани као Келти. Нпр. Деретић каже да је Келти име за ратнички сталеж код Срба, и да и он сам има вше имена, од Хети (Хетити) на истоку, преко Гети (Готи), Кети, до Келти на западу. Ја наравно, не знам да ли је ово тачно, али је чињеница да су делови истог народа добијали различита имена нпр. по месту на коме су настањени (географско одређење), затим имамо племенска имена, па онда по некој карактеристици, као нпр. Словени или ово што каже Храстовник на почетку теме Гали - Голи, ако је истина да су били голи. Можда је чак и њихова територија по томе добила име Голија (Галија). Ово Голија звучи баш србски, ми имамо планину Голију, зар не?
Тој збрци са именима додај тадашње образовање античких (и уопште историјских) писаца, па онда прилагођавање језику на коме су писали, па можда и неке друге ствари као што су политички ставови, лични анимозитети итд.
Али у свему томе је важно напоменути, да су Срби себе увек звали Србима, и само су они могу тачно разлучити од тог мора имена које је име географска одредница, које је племенско име, које је сталешко, које неки придев итд.
Замисли да сад неки антички писац пише о Шумадинцима, па их онда пореди са Лалама и нпр. Личанима, па на крају каже да они говоре истим језиком. При том нигде не помене име Срби. Шта ће помислити неки читалац тога дела, ако се први пут среће са тим именима? Биће збуњен, мислиће да се ради о три различита народа, али му неће бити јасно како то да говоре истим језиком.
Ово би требало имати на уму увек кад се чита неки антички писац.
