Khal Drogo
Elita
- Poruka
- 15.527
Мислио сам написати коју о тријумвирату, па да искористим питање да се напише која.
Тријумвират 60.године прије нове ере је по мени један од најважнији догађаја у историји Рима, самим тим значајан и за свјетску историју. И догађај који је промијенио Римску републику, бјеше то увод у бурне догађаје, мада је читава историја Рима саткана од бурних догађаја, након којих Рим неће бити што је био. Заправо у питању је неформални политички савез, споразум тројице људи о прерасподјели моћи у републици, у сккладу и мимо постојећих закона, правила и обичаја.
Сва тројица су изванредне личности, по карактеру различити, сва тројица амбициозни, увјерени да је историја њих одабрала за мисију којом ће мијењати свијет, имали су доста различит животни пут, успоне и падове, имали су и истовјетан крај и сва тројица су обиљежила своје вријеме и подоста одредила у ком ће се смјеру рочак историје окренути.
Код сагледавања лика и дјела ове тројице изванредних људи, морамо се ослонити на списе античких аутора, а они су у правилу били тенденциозни, завиосило би коме нагињу, да ли робују постулатима на којима је почивала република, некад бјеше и до личних анимозитета, зато ваља бити опрезан код тих списа. Плутарх доста афирмативно пише о Красу, често истиче врлине.
Код описа Цезаровог живота (овдје) примјетна је тежња објективнијем сагледавању, мада наглашава да су бројне одлуке Гаја Јулије бивале прагматичне и да би се равнао према околностима, ту провлачи да се он уласком у тријумвират и понајвише окористио у смислу јачања политичке позиције.
Како написах путеви ове тројице изванредних људи се подоста разликују. Марко Лициније (или Ликиније) Крас бјеше плебејског поријекла, напредовање је почео кроз војну службу, но убрзо је стекао енормно богатство кроз трансакције некретнима, постао најбогатијим и најмоћнијим човјеком свог времена.
Помпеј је такође као јако млад напредовао кроз војну каријеру, при томе у напредовању, што због способности што због политичке подршке, прескакао би степенице у хијерархији и као млад остварио велику политичку моћ. Остварио је изванредне успјехе на бопјном пољу, без сумње бјеше способан, стекао и изванредну репутацију, али би био прозиван, оптуживан да би знао лешинарити на заслугама других, некад ако би му политички одговарало знао би и изиграти договоре, како би издејствовао који покољ мрских непријатеља гратис и себи увећати славу.
Гај Јулије бјеше баш племенитог поријекла, но његов живот бјеше турбулентан, знао би се наћи и на погрешној страни током бурних политичких превирања, временом је запао у огромне дугове, вјероватно најзадуженији човјек свог времена, но кроз галске ратове, читав низ војних кампања против мрских непријатеља од најзадуженијег еволуирао је у најбогатијег човјека.
Опет сва тројица су имали истовјетан крај у размаку од 9 година.
Крас је непромишљено ушао у војну кампању против Парћана 53.године п.н.е. Кампања је обећавалча успјех којим би се "болдовала" Красова репутација, но сусрео се са начином борбе каквим прије Рим није. Кампања се претворила у пакао, у којем је Крас изгубио сина. У безнадежној ситуацији, прихватио је преговоре са противничким командантом, неким Суреном, но када су почели преговори, овај Сурена је изиграо договор и кроз фингирани инцидент извео покољ наивних Римљана. Крас је разумљиво завапио "па обећао си бетбедност". На што је овај Сурена одговорио "Јесам, ал знаш како је, ја ако не би неког заје.бао не бих био ја, то ми је у крви, не могу против своје природе".
Помпеј након пораза код Фарсале 48.године п.не. похитао је у Египат код свог бившег потчињеног и оданог пријатеља, неког Луцуија Септимија. Но овај га је одмах дао ухапсити. Помпеј је разумљиво завапио "па зар ми ти ниси пријатељ а и обећао си ми безбедност, на што је овај Луције Септимије одговорио "Јесам, ал ти ме бар познајеш, душа ми неког заје,бати, иначе не бих био ја, то ми је у крви, не могу против своје природе".
Гај Јулије је 44.године п.н.е. имао несугласице са неким сенаторима, све то је прерасло у трационалну српску расправу гдје се снага аргумената ножевима доказује, како је и ред уосталом. Међу несташним дјечацима са ножевима бјеше и неки Брут те је Гај Јулије завапио "Зар и ти сине Бруте", на што је Брут одговорио "Је.бај га, да не урадих ово историја ме не би запамтила а признаћеш да би било глупо остати неупамћем у историји".
Тако су сва тројица изванредних људи скончала на готово истовјетан начин.
Иза Гаја Јулија је ипак остала заоставштина, оно што је он започео, наставило се и након његове смрти, точак историје се неповратно окренуо у правцу који ће промијенити Рим, епоха републике "де факто" ће завршити. Истина, република је формално наставила постојање, оно нека сенатора, нека и конзула и магистрата али "први грађанин Рима" је ипак тај чија је коначна, временом би и тај "први грађанин Рима" знао бити само марионетом моћника који би вукли конце из сјенке, што би имало епилог у насилним и бурним догађајима, но тога барем у историји Рима није недостајало.
Ако си под питањем мислио ко је имао какву важност код успостављања тријумвирата, сва тројица су из тога имали користи. Гај Јулије по богатству и политичком утицају није био у том моменту у равни Краса и Помпеја, али бјеше важан због угледа и поријекла.
Ако би пак из неке личне перцепције поредио ове три изванредне личности, предност ипак Гају Јулију, па Гнеј Помпеј па Марко Лициније Крас.
Poslednja izmena:
