Гај Јулије Цезар

Khal Drogo

Poznat
Poruka
9.733
Тема о Цезару је била на форуму (овдје), на жалост и није посебно саживила, због неактивности је “закључана“, како сматрам потребним да се о овом војсковођи и државнику напише још која, неопходно је обновити тему.

Историја древног Рима је фасцинантна у сваком погледу, богата догађајима, легендама, предањима, у Риму би почињали процеси који би мијењали и обликовали тада познати свијет, из Рима би кретали путеви и странпутице и сви путеви би водили у Рим, Рим је изњедрио плејаду великих људи, мислилаца, философа и уопште оних који би оставили траг у обасти којој би се посветили, бриљантних државника и изванредних војсковођа, истина није фалило ни оних окрутних, искварених сплеткароша или пак ошинутих луђака и чудака преко којих би се историја заиграла подаривши им велику моћ.
Један од великих људи које је Рим изњедрио и који је у историји оставио траг је и извјесни Гај Јуије Цезар, по неком општем прихваћеном мишљењу, ако не највећи, један од највећих римских државника и војсковођа.
800px-Gaius_Iulius_Caesar_(Vatican_Museum).jpg

Гај Јулије Цезар (овдје) је рођен 12. јула 100.године п.н.е., аристократског поријекла чија политика бјеше заснована за тежњом прерасподјеле земље и додјељивањем сиромашнијем сталежу на рачун богатих земљопосједника. Зато је стекао симпатије и иако аристократа бјеше омиљен код плебса, 60. Године п.н.е., Цезар, Крас и Помпеј су формирали Први тријумвират , политички савез који је доминирао римском политиком неколико година. Као сљедбеноци фракције Популара залагали су се за већу улогу народне скупштине, којима се супростављала фракција Оптимати који су се залагали за очување у доминације Сената.
Након што добија команду над легијама током седмогодишње кампања по Галији и низа војних побједа до 51.године п.н.е. Цезар постаје један од најмоћнијих политичара у Римској Републици.
Имао је и један поход на Британију а изградио је и мост преко Рајне успостављајући везу са Германијом.

Успјеси и све већа подршка легија претили су да помраче положај Помпеја. Након што је Крас у бици код Каре 53.године п.н.е, доживио пораз и погинуо у борби са Парћанима, Помпеј се придружује сенату.
Грађански рат бјеше неизбјежан, након низа битака завршиће Цезаровим тријимфом 45.године п.н.е.
Након што је преузео потпуну контролу и стекао неограничену моћ у републици, Цезар је започео програм друштвених и државних реформи, укључујући стварање јулијанског календара . Многи становници нових провинција добивају статус “ грађана Рима“ (тј држављанство) а неки келтски племићи постају чланови проширеног сената што бјеше незамисливо до тог моменра.

Спровео је и аграрну реформу за коју се дуже времена залагао, централизовао бирократију, а себи скромно додијелио титулу “доживотног диктатора“, титула највеће почасти која се додјељивала само у изузетним случајевима ванредне опасности са неограниченим овлашћењима диктатора и која се могла носити највише 6 мјесеци, ваља нагласити да конзул који би добио такву одговорност обично не би задржао ту титулу тих 6 мјесеци, што говори о моралним скрупулама којима су робовали Римљани.
Таква неограничена моћ чиме је практично био изнад закона разбјешњела је представнике аристоратије у сенату, дошло је до завјере која је имала крвав епилог и не баш срећан крај за Цезара, који бива убијен у сенату на дан мартовских ида (15. марта), 44. године п.н.е.
1280px-Jean-Léon_Gérôme_-_The_Death_of_Caesar_-_Walters_37884.jpg

The Death of Caesar, Jean-Léon Gérôme, 1867.

Поред својих државничких и војних достигнућа, Цезар вјеше успјешан писац, у форми мемоара оставио је изванредно вриједне записе о својим ратовима, за историју су од непроцјењиве вриједности његови извјештаји о животу и обичајима келтских и германских племена, а помажу и да, уз касније рукописе Плутарха и Светонија, боље сагледамо његов живот. Наравно код сагледавања његових рукописа ваља имати на уму тенденциозност.
О Цезаровом животу, као и његовим рукописима, ако тема саживи написаће се још која.
 

Khal Drogo

Poznat
Poruka
9.733
Када о Цезаровом животу говоримо и пишемо, његова војна достигнућа су обиљежили галски ратови и грађански рат након тога.
Цезар је до 60.године п.н.е. имао успјешну политичку каријеру али је то пратило и задуживање, временом је запао у велике дугове. До новца је могао доћи изнудом (незаконитим богаћењем на раћун додијељене провинције) или кроз војну кампању и добит кроз ратни плијен укључујући и робове.
Цезар бира опцију два, имао је испрва четири легије под својом командом, двије његове провинције су се граничиле са територијом насељеном бунтовним и ратоборним келтским племенима. Искористио је унутрашња превирања у Галији, као изговор да се спрема миграција Келта према Италији, Цезар је мобилисао двије нове легије и побјеђује ова племена.
Као одговор на ове Цезарове активности, племена на сјевероистоку Галије почињу се наоружавати, што је Цезар протумачио као чин агресије што бјеше довољан повод за војну кампању.

У периоду 58-55.године у више битака (битка на Арару, битке код Бибракта, Аксоне ,Сабије) побјеђује бројна келтска племена од којих су најзначајнија Хелвети, Белги, Боји, Тулинги, Раурици, Нерви , Вироманди , Атребати и Адуатуци, септембра 58.године п.н.е. у бици код Вогеза побјеђује германско племе Свебе и спречава их у науму миграције у Галију.
Године 55-54.године п.н.е извршиће инвазију на Британију, као изговор (а изговор за ратни поход jе увијек лако наћи) бјеше тврдња да су британски Келти помогли једном од његових непријатеља претходне године, вјероватно Венетима из Бретање . Његово познавање Британије бјеше разумљиво слабо, иако је успоставио упориште уз обалу, није могао даље напредовати у унутрашњост, похарао је нека села, затим се повукао у Галију. Наредне године вратио се у Британију са већим снагама, напредовао и у унутрашњост, успоставио савезе са неким келтским племенима и контролу над територијом, међутим слаба жетва довела је до широко распрострањене побуне у Галији, присиљавајући Цезара да трајно напусти Британију.

У Галији је током ове побуне извјесни Верцингеторикс успио у немогућој мисији, успио је ујединити келтска племена, а до одлучујуће битке дошло је код Алезије.
Битка код Алезије, или опсада Алезије, одиграла се септембра 52.године п. н. е. када је римска војска под Гајом Јулијем Цезаром опколила војску Келта под Верцингеториксом.
У самој Алезији Верцингеторикс је имао 80.000 бораца, напад на тврђаву би био осуђен на пропаст, зато су Римљани прибјегли опсади са наумом да изгладњивањем натјерају браниоце на предају, при чему су извели грађњевински подухват никад раније забиљежен у историји, изградили су двострану утврду, и према Алезији и према споља, укупне дужине 40 км, са низом кула, мрежом канала, насипа и замки против нападача.
До одлучујећег окршаја је дошло крајем септебра и у првим данима октобра, када су велике келтске снаге удариле на спољне зидине римских утврда са намјером да одблокирају град, а Верцингеторикс је из самог града извршио јуриш на унутрашње зидине.
Римљани су располагали са 50.000 легионара и још 10.000 помоћних трупа, Келти са двије војске, она из самог града и она споља, са четири пута више бораца, битка је трајала неколико дана, претворила се у општу кланицу, неколико пута бјеше на клацкалици, на крају бриљантна побједа Римљана којом су одлучени галски ратови а одлучена је и судбина читаве Галије која ће наредних вијекова бити римском провинцијом.
Siege-alesia-vercingetorix-jules-cesar.jpg

The Siege of Alesia, Vercingetorix Throws Down his Arms at the Feet of Julius Caesar by Lionel Royer, painted 1899.

Постоје различите процјене о размерима страдања током седмогодишње Цезарове кампање. Плутарх је изнио тврдње да је током галских ратова милион Келта убијено а милион одведено у робље.
Ове бројке жртава оспоравају савремени историчари
312e216d75559d2dd7d7f041f77caf0f.jpg

Julius Caesar accepting Vercingetorix' surrender after the Battle of Alesia
 

Khal Drogo

Poznat
Poruka
9.733
...... šta misliš o stavovima Milana Budimira (pa posredno i Mirona Flašara) da bi trebalo forsirati klasični izgovor kako bi se u široj populaciji primio, kao ispravni, te Cezara dosledno zvati Kajsar?
Нисам се на те ствари посебно фокусирао. Вјерујем да Милан Будимир и други који заступају такво виђење имају покриће за своје гледиште.
Модерни латински и класични латински, онај који се зборио на крају републике и почетком принципата се подоста разликују. Након емитовања иначе веома добре серије Barbarians (2020) највише критика бјеше од познавалаца латинског и да је латински у серији лош. Но испоставило се да се критичари нису добро "наоружали" јер у серији се тежило вјеодостојности (не само у том случају, него рецимо кад Германи користе камене ножеве и камене сјерире, испоштован је Тацит и свједочанства да оскудјевају са жељезом) да Римљани говоре класичним латинским.
Сваки језик је склон промјенама, вјероватно се и рани латински из времена зачетка Рима и постојања латинске лиге разликује од класичног латинског.
Како год, да бих дао неко одрешеније мишљење, морао бих се више "наоружати" материјом, када пишем о тим временима обично користим као и многи изговор имена како је више прихваћено и како је већ удомаћено, свакако нећу "кориговати" форумаша који користи другачији изговор осим што ћу скренути на то када је по мени баш неопходно.
 

Khal Drogo

Poznat
Poruka
9.733
Захвљујем на квалитетним прилозима и доприносу теми. Е сад, замисли да неко у ТВ емисији у расправи крене са излагањем како би код сагледавања историје и изговора требали поштовати класични латински и Цезара звати Кајсаром а Цицерона Кикероном. Не би се тај у сукобу са опонентима прекаљеним у ријалити свађама добро провео, још ако му неко попут Шупковића улети "мани мени те приче",кукала му мајка.

Но на страну то, остао сам дужан осврнути се на другу важну епизоду из живота овог изузетног државника и војсковође, звали га Цезаром или Кајсаром (црни Гаје Јулије, и данас с тобом неких проблема), а то је наравно грађански рат чији епилог ће итекако обликовати Римску Републиу у будућим временима.

Док је Цезар водио кампању по Британији, његова кћерка Јулија, Помпејева жена, умрла је на порођају. врло брзо наредне 53. године п.н.е. током окршаја са Парћанима гине Крас, чиме је тријумвират престао постојати.
У периоду од 52. до 49.године п.н.е. између Цезара и Помпеја, двојице најмоћнијих људи у републици продубљује се јаз, Помпеј прави све већи заокрет према Оптиматима, а како се надвијала опасност од грађанског рата; и Цезар и његови противници почињу регрутовати трупе по јужној Галији и сјеверној Италији.
Слиједе дипломатске активности, понуде у правилу форме ради, све то праћено политичким сплеткама, да би 7.јануара 49.године п.н.е. народни трибуни који су подржавали Цезара били протјерани из Рима а Сенат издаје "senatus consultum ultimum" (коначни декрет Сената) којим проглашава Цезара непријатељем републике

Овдје постоје неслагања историчара да ли је Цезар могао избјећи кривично гоњење и пресуду којом би вјероватно био погнан у бољој варијанти (знамо гору варијанту). У сваком случају Цезар је и дилеми да ли да се повинује вјероватној пресуди и прогонству или да каже "тако неће моћи дјечаци" изабрао ово друго и извршио у наредним данима са само једном (тринаестом) али елитном легијом прекаљеном у борбама марш на Рим. По преласку рјечице Рубикон, Цезар је, према Плутарху и Светонију, изрекао чувену реченицу "коцка је бачена“.

Брзо напредовање Цезара је изненадило противнике, Помпеј и сенатори дају се у бијег прво у Хиспанију а затим у Илирик.
У Хиспанији Цезар је водиоуспјешну војну кампању, међутим прогањајући Помпеја на просторе данашње Грчке и Албаније није обезбиједио потребне војне снаге, Помпеј је на другој страни успио прикупити двоструко већи број војника и у бици код Драча 10. јула 48.године п.н.е.а Цезар једва избјегава катастрофалан пораз.
Међутим врло брзо долази до одлучујуће битке 9. августа 48.године п.н.е. код Фарсала.
64294b38b5b63b42ca3574c82f812475.jpg

Цезар је располагао са мањим снагама, 22.000 легионара, око 5.000 савезничких трупаи око 1.000 коњаника. На другој страни 40.000 легионара, око 4.200 савезничких трупа и око 5-7.000 коњаника.
Одлучујући моменат бјеше када је Тит Лабијен, командат Помпејеве коњице кренуо у силовит јуриш, Цезар је прозрео намјеру, ослабио средишњулинију одбране да би прикрио легионаре учетвртој линији одбране и дочекао удар коњице, варка је успјела, удар кањице се сломио, убрзо и распршио нако нега је услиједио распад комплетне фронте, Цезар тада у моменту када је битка била на клацкалици уводи своју малобројну коњицу и наноси противнику страховит пораз.

Након битке Цезар на наставио прогонити Помпеја до Египта, који по доласкуу Египат опет бива издан и обезглављен. Иако му је Помпеј био непријатељ,Цезар није прешао преко издаје и таквог чина и даоје убити Помпејеве убице.

Цезар се затим укључио у египатски грађански рат који бјеше у току између Клеопатре и њеног сувладара. Током египатског грађанског рата Гај Јулије разумљиво није пропустио прилику и креснуо је ову Клеопатру.
Cleopatra_and_Caesar_by_Jean-Leon-Gerome.jpg

Cleopatra and Caesar, by Jean-Léon Gérôme, painted 1866.

Током тих сукоба са само пола легије издржао је опсаду Александрије , а касније је побјеђује фараонове снаге у бици на Нилу 47.године п.н.е постављајући Клеопатру за владара.

Након тога Цезар се фокусирао на борбе са преосталим републиканским снагама Оптимата, тежиште борби се премјешта у Африку, у бици код Руспине која је вођена 4. јануара 46.гдине п.н.е. побјеђује га Тит Лабијен, иначе бивши Цезаров генерал и саборац из Галије који је прешао Оптиматима. Међутим,Цезар се брзо опоравио, 6. априла 46.године п.н.е побјеђује снаге Оптимата код Тапса, након чега велики Цезаров противник Катон врши самоубиство.
Коначно у бици код Мунде у марту 45.године п.н.е. Гај Јулије побјеђује посљедње снаге својих противника. чиме завршава грађански рат Цезаровом побједом.
 

Q. in perpetuum hibernum

Stara legenda
Poruka
76.895
Захвљујем на квалитетним прилозима и доприносу теми. Е сад, замисли да неко у ТВ емисији у расправи крене са излагањем како би код сагледавања историје и изговора требали поштовати класични латински и Цезара звати Кајсаром а Цицерона Кикероном. Не би се тај у сукобу са опонентима прекаљеним у ријалити свађама добро провео, још ако му неко попут Шупковића улети "мани мени те приче",кукала му мајка.

Ma to je vrlo jasno; na primeru pokušaja da se izbaci vizantijsko ime. Previše se radi na jedan agresivan način; čak i na stranu vrlo čestih dezinformacija koje se mogu usput pronaći. Ti svi ljudi prave veliku grešku, jerbo jednostavno treba da to carstvo zovu Romejskim ili Romejima, a na eksplicitno pitanje, eventualno, da izlože svoj stav.

Tako da to imao to na umu nisam, već prosto, da se bez nekog posebnog pojašnjenja, Cezara treba zvati Kajsarom. A onda ako neko pita zbunjen ko je to, ili zašto je tako nazivan - pružiti (neinvazivno) pojašnjenje.
 

Khal Drogo

Poznat
Poruka
9.733
Документарац који обрађује Цезарову ратну кампању по Гслији 57.године п.н.е., те двије велике битке, код Аксоне укојој су римске легије потукле Белге, и код Сабиса гдје су удружена келтска племена Нерви, Виромандуи, Атрибати и Адуатуци доживјела такође пораз у окршају са римском војском.
 

Konstantin Veliki

Buduća legenda
Poruka
28.117
Кајсер је првенствено био велик лажов, реко је у Галији нема ништа и све је беда, а кад је освојио Галију је био најбогатији човек Рима и пре тога се гушијо у дуговима.

Подценује се да данас би његов дуг био 10 милјарди и да је изашо за 20 милјарди и уз то војску је морао плачати.
 

Q. in perpetuum hibernum

Stara legenda
Poruka
76.895
Кајсер је првенствено био велик лажов, реко је у Галији нема ништа и све је беда, а кад је освојио Галију је био најбогатији човек Рима и пре тога се гушијо у дуговима.

Подценује се да данас би његов дуг био 10 милјарди и да је изашо за 20 милјарди и уз то војску је морао плачати.

Ima neke istine da je istorija groteskna.

Od ličnosti koje su bile pravi monstrumi, pa možda i psihopate, mi pravimo i pamtimo kao velike junake.
 

Khal Drogo

Poznat
Poruka
9.733
Да ли је овај Гај Јулије понекад "заобилазио истину"? Реално јесте, није да није. То није само у опису својих дјела у књигама гдје су бројке противничке војске често преувеличане, него и кроз тражење изговора за своје војне походе и освајања, у чему се слажу, мислим то да би понекад како су околности налагале "заобилазио истину" и модерни историчари. Мада опет, није до њега, притисли дигови, ваља доћи до пара, а једини начин бјеше или "исцјеђивањем" додијељене провинције или кроз војну кампању.

Е сад, гледати на тадашње вријеме из данашње визуре и кроз данашњи систем вриједности одвешће нас на погрешан колосјек
У тим временима битисало се по једноставној доктрини "ко јачи, тлачи". И Римљани су ту доктрину прихватили, истина они би сваком походу, сваком освајању тежили дати моралну прихватљиву форму, или су бранили своје границе од потенцијалне опасности или би ослабађали потлачене народе, или би бранили народе са статусом "пријатеља Рима" од оних које би не ријетко лажно оптужили да их угрожављају. Тако би свака експанзија и политичко ширење имало покриће и оправдање.
Гај Јулије је ту доктрину и такав образац дјеловања само подигао на нешто виши ниво.

Да ли је ратну кампању по Галији и освајања пратио терор и истребљење читавих келтских народа који би били оптужени да угрожавају римске границе или народе "пријатеље Рима", што би у данашњој терминологији могли назвати геноцидом? Иако су па готово извјесно Плутархове тврдње о милион убијених Келта преувеличане, одговор је, да, јесте.
Да ли је Гају Јулију код његових дјела и поступака водиља више била добробит и просперитет републике или лична корист?
Надам се да ћемо кроз сагледавања ове теме доћи до барем неких одговора на ово питање и колико је то већ могуће,боље разумјети личност и поступке Гаја Јулија.
 

sreckom92

Ističe se
Poruka
2.452
Кајсер је првенствено био велик лажов, реко је у Галији нема ништа и све је беда, а кад је освојио Галију је био најбогатији човек Рима и пре тога се гушијо у дуговима.

Подценује се да данас би његов дуг био 10 милјарди и да је изашо за 20 милјарди и уз то војску је морао плачати.
Bitka kod Farsala.
Po Cezaru, oko 39 hiljada Pompejevih ratnika je izgubilo zivot.
Dok je Cezar izgubio 200 ratnika.

Cezar je najveci vojskovodja ikad. Po Cezaru.
 

Konstantin Veliki

Buduća legenda
Poruka
28.117
Ima neke istine da je istorija groteskna.

Od ličnosti koje su bile pravi monstrumi, pa možda i psihopate, mi pravimo i pamtimo kao velike junake.


Има и обрнут случај најспособнијег државника Русије Потемкима знамо по "Потемкиња села" који су пропаганда против њега.
 

Khal Drogo

Poznat
Poruka
9.733
Гај Јулије је обрађен у кинематографији кроз бројне филмове и серије. Обрађен је и кроз прву сезону фантастичне серије Rome (2005-7), ако не најбоље урађеној, свакако једној од најбоље урађених филмских серија икада.
Кроз серију пратимо Гаја Јулија, Помпеја, Марка Антонија, Цицерона (или Кикерона), Октавијана и друге познате личноти тог славног времена, чије судбине се испреплићу са судбинама двојице војника, ратника, Луција Воренуса и Тита Пула,.
Многи гледаоци ове фантастичне серије су увјерења да су Луције Воренус и Тит Пуло фиктивне личности. Међутим нису, свједочанство о овој двојици војника је пренио управо Гај Јулије у свом рукопису, пета књига, поглавље 44.
И то јесте велики допринос Гаја Јулија поред државничких и војних достигнућа, кроз своје списе оставио је свједочанства о животу и обичајима келтских и германских народа али и бројне друге детаље везане за свакодневни живот или доказивање храбрости у биткама који помажу бољем разумијевања вриједносног система и моралних скрупзла који су тада владали.
Код суда о Гају Јулију и то ваља имати на уму.
Но да се осврнемо на ову двојицу војника. Луције Воренус и Тит Пуло били су два центуриона у гарнизону Квинта Тулија Цицерона, брата Марка Тулија Цицерона, бејаху огорчени ривали у сталном надметању који ће остварити највеће војне почасти, тај ривалитет је јачао стални обострани анимозитет. Имамо извјештај о овој двојици центуриона у поменутој петој књизи, поглавље 44 (овдје)
44 In that legion there were two most gallant centurions, now not far from the first class of their rank,6 Titus Pullo and Lucius Vorenus. They had continual quarrels together which was to stand first, and every year they struggled in fierce rivalry for the chief posts. One of them, Pullo, when the fight was fiercest by the entrenchments, said: "Why hesitate, Vorenus? Or what chance of proving your pluck do you wait for? This day shall decide our quarrels." So saying, he stepped outside the entrenchments, and dashed upon the section of the enemy which seemed to be in closest array. Neither did Vorenus keep within the rampart, but in fear of what all men would think he followed hard. Then, at short range, Pullo sent his pike at the enemy, and pierced one man as he ran forward from the host. When he was struck senseless the enemy sought to cover him with their shields, and discharged their spears in a volley at the foeman, giving him no chance of retirement. Pullo's shield was penetrated, and a dart was lodged in his belt. This accident threw his scabbard out of place, and delayed his right hand as he tried to draw his sword, and while he was in difficulty the enemy surrounded him. His enemy, Vorenus, ran up to him and helped him in his distress. Upon him at once all the host turned, and left Pullo, supposing him to be slain by the dart. Vorenus plied his sword at close quarters, and by slaying one man drove off the rest a little; while he pressed on too eagerly he fell down headlong into a dip in the ground. He was surrounded in his turn, but Pullo brought assistance; and both, unhurt, though they had slain several men, retired with the utmost glory within the entrenchments. In the eagerness of their rivalry fortune so handled the two that, for all their mutual hostility, the one helped and saved the other, and it was impossible to decide which should be considered the better man in valour.
Сажетак кроз који су обрађена ова двојица војника из ове серије
 
Poslednja izmena:

suave

Ističe se
Poruka
2.078
Ne samo Lucije Vorenus i Titus Pulo. Tu je i Marko Kasije Skeva kao jedan od najsposobnijih i najhrabrijih centuriona Cezarove armije. Ako su drugi centurioni bili makar i upola kao Skeva nije ni čudo što je pobedio. Kao što autor teksta nešto niže kaže, Cezar nije sam pobedio krvoločna varvarska plemena i odane jedinice velikog Pompeja, nego je pobedio oslanjajući se na ljude koji su mu služili. Pri tome, Cezar, sem u par slučajeva kao kod Alezije, nije pokazao neki vojnički genij, nego je većina njegovih pobeda u svim sukobima koje je imao postignuta brutalnom disciplinovanom silom rimske vojske odane lično njemu.

Thus six engagements having happened in one day, three at Dyrrachium, and three at the fortifications, when a computation was made of the number of slain, we found that about two thousand fell on Pompey's side, several of them volunteer veterans and centurions. Among them was Valerius, the son of Lucius Flaccus, who as praetor had formerly had the government of Asia, and six military standards were taken. Of our men, not more than twenty were missing in all the action. But in the fort, not a single soldier escaped without a wound; and in one cohort, four centurions lost their eyes. And being desirous to produce testimony of the fatigue they under went, and the danger they sustained, they counted to Caesar about thirty thousand arrows which had been thrown into the fort; and in the shield of the centurion Scaeva, which was brought to him, were found two hundred and thirty holes. In reward for this man's services, both to himself and the public, Caesar presented to him two hundred thousand pieces of copper money, and declared him promoted from the eighth to the first centurion. For it appeared that the fort had been in a great measure saved by his exertions; and he afterward very amply rewarded the cohorts with double pay, corn, clothing, and other military honors.

https://en.wikisource.org/wiki/Commentaries_on_the_Civil_War/Book_3#53

But Julius Caesar didn't single-handedly incinerate entire tribes of bloodlusted barbarian warriors by shooting giant gelatinous fireballs out of his hands (though, if he did, it would have been TOTALLY ******* AWESOME), and he wasn't leading an army of 20 Hit-Die Cyborg T-Rexes with buzzsaws for hands and frickin' laser beams attached to their heads – he was commanding men, and his mighty legions contained some of the bravest, toughest, most badass soldiers ever assembled. One of those men was a motherfucker named Marcus Cassius Scaeva, and his story is so nuts that it needs its own wing of the Bellvue Psychiatric Facility.

https://www.badassoftheweek.com/scaeva
 

Q. in perpetuum hibernum

Stara legenda
Poruka
76.895
Tačno.

Inačemeni su najomiljenije scene bile one da velikanima istorijske ličnosti. Scene sa Lukijanom i Titom su mi bile...pa, blagi užas? Dosadne dobrim delom. Posebno mi je ogavan bio fan-favorit Tit Pulon. Znao sam da nema šanse da ga kolonu, jer je jedan od dva glavna lika, ali svaki put sam se nadao da se neće izvući.

Retlo odvratan tip. I ne, kao što mislim da vrlo dobro znate, nije mi stran dug tog vremena i uopšte ga ne potcenjujem; sa pažnjom sam gledao i sve najluđe ekcese Marka Antonija.

Ali u Pulonu ima nečeg toliko odvratnog. Antiheroj, većinu serije, koji nikada ne prođe kroz ikakvu katarzu; u nekom spinoff-u koji bi se ticao ljudi oko njega verovatno bi bio negativac kojeg svi ne podnosimo.
 

Khal Drogo

Poznat
Poruka
9.733
Inačemeni su najomiljenije scene bile one da velikanima istorijske ličnosti.
Ма наравно да су сцене кроз које су обрађене историјске величине од изузетне вриједности, дијалози гдје наравно има и умјетничке слободе, кроз које су дочарани профили личности као и начин размишљања су истинска вриједност серије. Киаран Хајндс и Џејмс Пјурфој су на импресиван начин утјелотворили Гаја Јулија и Марка Анронија иако се код Марка Антонија помало угађало ниским страстима ТВ публике, није да није, но у границама прихватљивог.
И код других историјских величина примјетна је тежња да се реалистичније прикажу, наравно ту је увијек ствар личног доживљаја колико се успјело, лично имам помало замјерки како је приказан Катон, више креатура по узору на данашње политичаре.
Scene sa Lukijanom i Titom su mi bile...pa, blagi užas? Dosadne dobrim delom. Posebno mi je ogavan bio fan-favorit Tit Pulon. Znao sam da nema šanse da ga kolonu, jer je jedan od dva glavna lika, ali svaki put sam se nadao da se neće izvući.
Путешествије Луција (илити Лукијана како је вјероватно исправније) Ворена и Тита Пула је убачено у серију са сврхом да поред живота римске аристократије пратимо и живот плебса, начин живота, систем вриједности, којим су моралним скрупулама робовали, да боље разумијемо свакодневни живот у древном Риму, као и живот легионара.
Сврха серије и јесте управо реафирмација те значајне епохе у историји Рима, ту је већ очекивати да се више угоди данашњој публици, па је Тит Пуло нека комбинација индоктринисаног једнодимензионалног легионара тог времена и лупежа из Бронкса данашњег времена. Врснији познаваоци историје могуће и неће имати благонаклон однос но као таквог добар део ТВ публике ће га готивити.
 

Khal Drogo

Poznat
Poruka
9.733
Документарац који обрађује догађаје прије битке и битку Восгеза 58.године п.н.е укојој Цазорове легије побјеђују германско племе Свебе и спречавају их у науму продора у Галију.
 
Da biste mogli da kreirate nove teme, trajno koristite svoje ime i ne pogađate stalno slike - kliknite ovde da se registrujete.

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.